Nato samit u Ankari: Evropski saveznici pod pritiskom, Zapadni Balkan u drugom planu

Ovogodišnji samit Natoa održaće se u utorak i sredu u Ankari, a fokus razgovora biće na izdvajanjima za odbranu i jačanju odbrambenih kapaciteta evropskih članica Alijanse, rekli su sagovornici Kosovo onlajna. Očekuju da lideri Alijanse na samitu potvrde podršku Ukrajini i da će se razgovarati i o Zapadnom Balkanu, ali da ovaj region neće biti među ključnim temama.

Piše: Jelena Novakov

Na insistiranje predsednika SAD Donalda Trampa, članice Alijanse su prošle godine postigle dogovor o povećanju odbrambenih izdataka na pet odsto BDP-a u narednih deset godina, iako u to vreme sedam zemalja nije ispunilo ni prethodni dogovor o izdvajanju od dva odsto.

Te države, uključujući Španiju, Belgiju, Luksemburg, Sloveniju, Portugal, Italiju i Hrvatsku, do kraja 2025. godine dostigle su prag od dva odsto, ali se i dalje nalaze među evropskim saveznicama koje za odbranu izdvajaju najmanje. Albanija izdvaja 2,3 odsto, zbog čega se, prema pisanju Rojtersa, dovodi u pitanje da li će se naredni samit održati u toj zemlji.

S druge strane, u Evropi za odbranu najviše izdvaja istočno krilo Alijanse, uključujući Poljsku (4,7 odsto), Estoniju (3,4 odsto), Letoniju (3,4 odsto) i Litvaniju (3,3 odsto), dok se SAD nalaze iza Poljske, takođe sa izdvajanjem 3,4 odsto BDP-a za odbranu.

Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, Ukrajina će ponovo biti jedna od ključnih tema. 

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, Kosovo ovoga puta nije pozvano na samit, a zvaničnici u Prištini su to opravdali time što Kosovo nije članica Alijanse, uprkos tome što je bivša predsednica Vjosa Osmani prisustvovala završnom događaju samita 2024. godine. Pojednici kosovski analitičari i opozicija ukazali su da saradnja sa Natom treba da bude među glavnim spoljnopolitičkim ciljevima i da je Kosovo „kažnjeno“ time što je poziv sada izostao.

Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je za Kosovo onlajn da će izdvajanja za odbranu evropskih članica Alijanse, širenje vojnih proizvodnih kapaciteta i nastavak podrške Ukrajini biti među ključnim temama razgovora lidera Natoa u Ankari.

„Više pitanje nije da li možemo da se dogovorimo oko novca, novac ćemo naći jer smo se obavezali, već koliko brzo to možemo da pretočimo u operativne sposobnosti oružanih snaga. Ako bismo sumirali u jednoj rečenici: koliko Evropa brzo i efikasno može da nadomesti potencijalne minuse kada razmatramo angažovanje Amerikanaca u Evropi“, kazao je Radulović.

Prema njegovim rečima, Amerikanci će institirati na jasnom dogovoru, posebno zbog situacije na Bliskom istoku i nedostatka evropske pomoći tokom rata u Iranu.

Radulović je istakao da je uvertira za ovaj samit bio sastanak predsednika SAD Donalda Trampa i generalnog sekretara Natoa Marka Rutea u Beloj kući, na kojem su skicirane najvažnije teme o kojima će se govoriti u Ankari.

„Kada govorimo o Ukrajini, mislim da se ništa epohalno ne treba očekivati. Potvrdiće se samo dalja, kontinuirana podrška Ukrajini na polju odbrane u ratu“, rekao je on.

Bez obzira na tenzije između Evrope i aktuelne američke administracije, Radulović je napomenuo da u Evropi postoji shvatanje da ubuduće neće moći da se oslanja na SAD kada je u pitanju odbrana, kao što je to bio slučaj prethodnih decenija.

„Moraju da ulažu u sopstvene kapacitete, moraju da razmišljaju o sopstvenim oružanim snagama“, kazao je on, dodavši da je „nova realnost“ u Vašingtonu uticala na okretanje Evrope ka jačanju odbrane.

Radulović je rekao da Amerika neće napustiti Nato, ali da preispituje odnose i vrši pritisak na Evropu.

„Dva pitanja lebde u vazduhu -  da li se može očekivati realizacija sporadičnih najava da će doći do povlačenja američkih trupa iz Evrope, zatvaranja baza, i sa druge strane, da li će u budućnosti Amerika posmatrati Evropu kao što ju je posmatrala decenijama unazad“, rekao je analitičar.

Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan će biti jedna od tema u širem smislu, ali će fokus ostati na Ukrajini i Bliskom istoku.

„Ne zaboravite da mi ovde i dalje imamo dve neuralgične tačke. Ako izuzmemo Ukrajinu, na čitavom evropskom kontinentu imate dve neuralgične tačke i obe su na Balkanu. Jedna je Kosovo i Metohija, a druga je BiH“, objasnio je.

Govoreći o Balkanu, Radulović je kazao da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan želi da iskoristi priliku održavanja samita u njegovoj zemlji da pokaže da je turska armija u konvencionalnom smislu, posle vojske SAD, najjača vojna sila u Alijasi.

„Turska je zemlja koja sebe percipira kao balkansku i nerealno je očekivati da neće biti priče o tome šta se dešava u njihovom dvorištu, ali bih se fokusirao na dve ključne teme. Prema svim najavama, Evropi se, kao kontitentu, ne piše dobro, a 2030. godina se sve češće pominje kao prelomna. Kada razgovaram sa najvećim vojnim kompanijama u Evropi, vidite da su proizvodni kapaciteti svi popunjeni najmanje tri godine unapred“, zaključio je Radulović.

Sa procenom da će izdvajanja za odbranu i Ukrajina biti glavne teme, ali i da će Turska iskoristiti samit da promoviše svoje interese saglasan je i Marko Savković iz ISAK fonda.

„Mislim da je prva tema želja ili pritisak da se poveća izdvajanje za odbranu, to je stalno tema za Nato, s tim da je sada ideja da idu na pet odsto BDP-a, što je neverovatno. S druge strane, do nedavno je bilo neverovatno da izdvajaju više od dva odsto, a sada veliki broj članica to radi, neke su i krenule ka toj meti od pet odsto“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Savković je naglasio da pritisak o povećavanju izdataka za odbranu dolazi iz Vašingtona, ali i zemalja istočne Evrope koje se graniče sa Rusijom.

„Druga velika tema je paket namenjen Ukrajini u smislu nabavke naoružanja i vojne opreme, 60 milijardi (evra). Međutim, to je u velikoj meri dogovoreno i mislim da će postići saglasnost oko toga“, rekao je on.

Još jedna tema samita, kazao je Savković, biće obnova naoružanja za potrebe cele Alijanse, ali i mesta sa povišenim bezbednosnim rizikom, uključujući Kosovo.

„Nije još najjasnije šta je to tačno, ali sve se vrti oko toga. Novo naoružavanje, novo pozicioniranje, stalno okretanje ka potencijalnim pretnjama, gde je Rusija prva pretnja, možda Kina druga u budućnosti. To ne znamo, niti to Nato tako formuliše. I naravno, žarišne tačke širom sveta, gde spada i Zapadni Balkan, odnosno Kosovo, gde Nato i dalje ima misiju“, dodao je Savković.

Govoreći o izdvajanju za odbranu Nato članica, Savković je naveo da time administracija predsednika SAD Donalda Trampa vrši pritisak na evropske saveznice da preuzmu veću odgovornost kada je u pitanju odbrana kontinenta. 

On je zaključio da neće doći do povećanja tenzija među članovima Alijanse, navodeći da će Turska posebno iskoristiti priliku da promoviše svoje interese.

„Nije slučajno što se samit dešava u Turskoj, to je u interesu ove zemlje. Turska želi da se ukinu sva preostala ograničenja na uvoz naoružanja koja su joj u jednom trenutku uvedena, kada se ta zemlja igrala idejom da se približi Rusiji. Tada su SAD zauzele stav da ne mogu da im isporuče sisteme, pre svega lovaca F-35, ali i druge sisteme koji su sofisticirani“, objasnio je on.

Komentarišući navode da postoji mogućnost da se naredni Nato samit ne održi u Albaniji, kako je planirano, zbog Trampovog nezadovoljstva albanskim izdvajanjem za odbranu, Savković je rekao da je to takođe vrsta pritiska na Tiranu, dodavši da bi to takođe bilo povezano sa protestima protiv projekta Džareda Kušnera.

„To je svakako zgodan pritisak na Albaniju, na premijera Ramu, koji verovatno može da poveća ta izdvajanja, ali budžetska izdvajanja nisu beskonačna kategorija. Ako izdvojite za nešto, znači da ste morali na drugoj strani da se odreknete nečega. Mnogo je argumenata zašto bi Nato trebalo da održi taj samit u Albaniji. Albanija je i dalje relativno nova članica, zemlja je koja je u procesu proširenja, vrlo pro-Nato, pro-američki raspoložena. Ali postoji drugi problem, a to su protesti protiv projekta Sazan. Ako budemo tražili neki razlog za potencijalno menjanje mesta, ja bih se pre kladio na te proteste, nego na izdvajanja“, zaključio je Savković.

Analitičar Nedžmedin Spahiu rekao je za Kosovo onlajn da očekuje da će se na Nato samitu u Ankari najviše razgovarati o ratovima u Ukrajini, Iranu i Libanu, ali i o Balkanu.