Težnje Prištine ka Natou: Krunisanje jedne ljubavi ili pusti snovi?

Zatvaranje vrata Saveta Evrope, sankcije od strane EU i unapređenje statusa Prištine u okviru Parlamentarne skupštine Natoa podstakli su neke analitičare da umesto evropske perspektive Kosova, akcenat stave na atlantsku. Nato je, podsećaju, već na Kosovu, preko svoje misije Kfor - još samo da Priština uđe u Alijansu i da se ljubav čiju smo 25. godišnjicu "proslavljali" ovih dana, kruniše članstvom.

U međuvremenu je priznanjem "Ibrahim Rugova" krunisan bivši general Natoa Vesli Klark, za "istorijsku ulogu i doprinos oslobođenju Kosova".

I ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci ponovio je nedavno da je Kosovu glavni cilj da uđe u Nato.

Ljubav je, ipak, slepa i ne vidi mane voljene Alijanse. Četiri od pet članica Evropske unije koje ne priznaju proglašenu nezavisnost Kosova, takođe su članice Natoa.

Osim toga, naši sagovornici ističu da su pitanja bezbednosti i odbrane kojima se Alijansa bavi previše ozbiljna, te da je Kosovo sa tog stanovišta problematično čak i za zemlje koje ga priznaju. 

Ipak, činjenica da u Natou glavnu reč vodi Amerika, te da je tamo i Velika Britanija, raspiruje maštu u Prištini, a Beogradu nalaže oprez, s obzirom da se čini da je kršenje ustanovljenih pravila (p)ostalo jedino pravilo koje se poštuje u međunarodnim odnosima. 

Uprkos želji Prištine da pristupi Natou, to se neće desiti u doglednoj budućnosti, kaže za Kosovo onlajn ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović. On ističe da se članstvo u Alijansi ne svodi na ispunjavanje nekakvih zahteva ili kriterijuma, kao u slučaju Saveta Evrope, već na osnovno, suštinsko pitanje statusa.

On podseća da četiri članice Natoa ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da su neke od njih veoma čvrste u tom stanovištu.

"Izdvojio bih, recimo, Španiju koja ne dozvoljava da se učini ni jedan, pa ni najmanji korak koji bi vodio u tom pravcu. Uprkos deklarisanoj želji i nameri Prištine da stupi u članstvo organizacije UN, SE itd, čemu smo svedočili u prethodnim mesecima, mislim da su i oni veoma svesni da je to prilično daleko, pa i nemoguće. Ali ono što predstavlja stvarni cilj i zaista njihove ambicije se svode na to, to je da steknu priznanje od strane pet država članica EU koje to nisu do sada učinile, od kojih su četiri i države članice Natoa", ocenjuje Starović.

On podseća da je Priština još pre izvesnog vremena usvojila Akcioni plan za pristupanje Natou, koji definiše tri koraka koji ih vode ka tome: prvi je sticanje punopravnog članstva u organizaciji Američko-jadranske povelje, koja priprema kandidate ili one koji žele da postanu članice za tako nešto; drugi korak je pristupanje programu Partnerstvo za mir,  a treći punopravno članstvo u Natou.

"Međutim, moram da kažem da mi već nekoliko godina unazad veoma efikasno sprečavamo svaki pokušaj da Priština postane punopravna članica Američko-jadranske povelje, dakle, uspevamo da zaustavimo te procese već na prvom koraku koji je Vlada privremenih institucija samouprave u Prištini definisala", kaže naš sagovornik.

Za razliku od SE, koji predstavlja jednu međunarodnu organizaciju, koja svoj temelj ima u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima itd, Nato je ipak nešto drugo i u svojim osnivačkim dokumentima podrazumeva na primer i obavezu zajedničke odbrane, a to su i suviše krupne i važne stvari da bi države nepriznavači jednostrano proglašene nezavisnosti KiM oko toga pravile kompromise, zaključuje Starović. 

Vrata Natoa će se teško otvoriti za ulazak Prištine ukoliko nema napretka u onome što je osnovno, a to je dijalog Beograda i Prištine, kaže za Kosovo onlajn viši savetnik ISAK fonda Marko Savković.

On ne veruje da je moguće članstvo Kosova u Natou i podseća da Nato odluke donosi konsenzusom, a da postoje četiri članice Alijanse koje ne priznaju nezavisnost Kosova. 

"Isto tako nije moguće da sada krene napred u ovom procesu pridruživanja, jer i tu postoje neki međukoraci, kao što je recimo Akcioni plan za članstvo. Moguće je možda intenzivirati vežbe, pružiti neku veću podršku u procesu reformi sistema odbrane, odnosno sektora bezbednosti, međutim, ja smatram da nije moguće da sada to postane 'avenija' za neku vrstu daljeg jačanja državnosti ili suverenosti Kosova", ističe Savković.

Osim toga, smatra da će Prištinu za eventualno članstvo u Natou sačekati iste prepreke kao za ulazak u Savet Evrope. 

"Ako pogledate izjave koje je davao odlazeći generalni sekretar Natoa, on uvek u prvi plan ističe značaj postignuća, odnosno napretka u dijalogu. Tako da ja ne mislim da su te stvari odvojene i da ih je moguće odvojiti, kao što stabilizaciju prilika nije moguće odvojiti od dijaloga. Dakle, svi mi znamo negde da se rešenje mora tražiti kroz dijalog. Alternativa su nametnuta rešenja koja mogu biit nametnuta jedino silom – da ne ulazimo sad u to sa koje strane ta sila može doći – a to je najgori scenario za sve, uključujući i Nato", zaključuje Savković.

Navodi da ni samoj Alijansi koja ima drugi veliki prioritet i drugi veliki problem – rat u Ukrajini, na koji želi da se fokusira – nije potrebno da se nastavi jedno žarište u njegovom zaleđu.

Odluka o članstvu Kosova u Natou zavisi pre svega od bezbednosnog konteksta i procene zapadnih zemalja, kaže za Kosovo onlajn Beljgzim Kamberi iz Instituta za socijalne politike "Musine Kokaljari".

"Što se tiče Natoa, to bi imalo nekakav prioritet, ako te države vide da u bezbednosnom kontekstu stvarno imaju velike potrebe i prioritete da Kosovo bude član Natoa, zato što su taj bezbednosni okvir balkanskog područja i Kosovo nekako u riziku", navodi naš sagovornik. 

Dodaje da u tom smislu može da bude lakše da se Kosovo uključi u Nato, ali, kako kaže, sve zavisi i od toga da li bi glavne države EU i SAD imale isti pristup kao što su imale za Savet Evrope gde su prvo tražili da Kosovo uradi nešto po pitanju uspostavljanja ZSO.

"Mi smo videli što se tiče priznavanja palestinske države od strane Španije, ili neke druge zemlje sad, da imaju nekakav prioritetni politički razvoj. To treba da se vidi, da li za SAD i glavne države Natoa ima neke hitnosti oko uključivanja Kosovo u Nato", smatra. 

On ocenjuje i da je Kosovo defakto već u Natou i da je tamo misija Kfora. 

"U jednom kontekstu, Kosovo je defakto u Natou. Da li će da bude i dejure, to će zavsiti od bezbednosnog konteksta i sigurno će i rat u Ukrajini imati uticaja na evropski kontinent i na Balkan", ističe Kamberi i dodaje da bi to bio "samo još jedan korak napred, s obzirom da je Kosovo već pod uticajem Natoa od 1999." 

Bivša ambasadorka pri Oebsu Branka Latinović kaže za Kosovo onlajn da ne očekuje da se u postojećim okolnostima članstvo Prištine u Alijansi stavi na dnevni red, jer je, kako ocenjuje, Kosovo problematično čak i sa stanovišta onih koji podržavaju formiranje njegovih vojnih snaga.

Ona navodi da su težnja Prištine da uđe u Savet Evrope i prijem u Nato "različite stvari". Iako je pitanje kada će se to pitanje naći na stolu, da li do kraja godine ili početkom sledeće godine, ali je procedura otvorena, za razliku od Natoa.

"Mislim da je ova teza, da bi Kosovo moglo da se više fokusira na prijem u Nato malo ohrabrena time što je Kosovo promenilo svoj status u okviru Parlamentarne skupštine Natoa, on je unapređen i u tome se vidi neka stepenica. Ne, to je jedan zaista dugoročan proces i to pre svega podrazumeva razjašnjenje, s obzirom da je Kosovo vrlo problematično čak i sa stanovišta onih koji podržavaju to formiranje njihovih vojnih snaga, vrlo problematično i sa stanovišta onoga što je Ahtisarijev plan i onoga što je Rezolucija 1244", objašnjava Latinović.

Kako ističe, to su "vrlo neodrživi uslovi u postojećim okolnostima" da bi tako nešto moglo da se stavi na dnevni red.

"Naravno, tu su te četiri države, koje su članice Natoa i koje nisu priznale nezavisnost Kosova, a kako vidimo, sve češće se i Mađarska uzdržava ili glasa protiv, iako je priznala Kosovo. Ovde se pre svega može govoriti o odgovarajućim unilateralnim merama, odnosno individualnim merama pojedinih država Natoa, da ojačaju taj bezbednosni kapacitet, odnosno vojni kapacitet vlasti u Prištini", zaključuje Latinović.