Trampove carine i region: Koje su posledice, šta je rešenje?

U zemljama regiona kojima je američki predsednik Donald Tramp prvo razrezao recipročne carine i do 37 odsto, a zatim proglasio pauzu od 90 dana do njihovog stupanja na snagu, zasad su najglasniji predlozi da bi tarife na američku robu trebalo da budu ukinute ili da se ide na dogovor „nula za nulu“ za određene proizvode. Ukoliko bi odluka potpisana u Beloj kući počela da važi, to bi, ukazuju stručnjaci, značilo da preduzeća koja plasiraju svoju robu na tržište SAD tamo više nemaju šta da traže.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Umesto, u pojedinim slučajevima i vrtoglavih carina koje je američki predsednik najavio 2. aprila za oko 60 zemalja, na snagu je stupila samo carinska stopa od 10 odsto, sa izuzetkom Kine za koju od pre dva dana važi namet od 125 odsto.

Prema tabelama koje je Tramp iščitavao u danu za koji je rekao da će se pamtiti kao dan „kada je američka industrija ponovo rođena“, recipročne carine namenjene Srbiji iznose 37 odsto, Bosni i Hercegovini 35, Severnoj Makedoniji 33, a Crnoj Gori, Albaniji i Kosovu po 10 odsto.

Pauza od 90 dana počela je da teče.

Kao i drugi, i region se nada što pozitivnijem ishodu trgovinskih pregovora koji će se u tom periodu odvijati.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je izjavio da je namera da se proba postizanje dogovora „bez bilo kakvih tarifa“. Kako je naveo, još prvog dana kada su carine uvedene Beograd je stupio u kontakt sa američkim zvaničnicima i tražio mesto i vreme za razgovor. Otkrio je  da je stigao savet da se pokuša sa regionalnim povezivanjem kako bi se do razgovora lakše došlo. 

„Tada smo kontaktirali sve iz regiona i napravili zajedničku vezu sa svima. Pronašli smo zajednički imenitelj, uputili nova pisma. Razgovarao sam sa dvojicom američkih zvaničnika potpuno privatnim kanalima, pokušavajući da dođemo do glavnih ljudi da bismo te probleme rešili“, rekao je Vučić.

Gubitak konkurentnosti

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže za Kosovo onlajn da se, prema nezvaničnim najavama, u narednih mesec-dva očekuje sastanak na najvišem nivou između Srbije i Amerike na kom bi mogao da se postigne razuman rezultat po pitanju američkih carina na srpsku robu koji bi omogućio održivost izvoza Srbije na američko tržište.

Prema rečima Stanića Srbija već priprema delegaciju za razgovore sa američkom stranom, argumentacija se dopunjuje različitim statističkim podacima, činjenicama kako se ekonomska saradnja između dve zemlje kontinuirano razvija i u pogledu robe i u pogledu usluga, stranih direktnih investicija, broja firmi koje se otvaraju sa većinskim kapitalom koji dolazi iz Amerike... 

„Kao što je predložila Evropska unija i odavde bi mogao da ide predlog da se carine u potpunosti ukinu između dve zemlje, posebno kada su u pitanju industrijski proizvodi i da carina bude nula i za proizvode koje dolaze iz Amerike u Srbiju i za naše koji odlaze tamo. Međutim, naravno da američka strana ima poziciju sile sa koje i nastupa i govori da ona može da uđe u pregovore pod uslovom da dobije nešto vrlo korisno za njih“, kaže Stanić.

U Srbiji, prema njegovim rečima, postoji oko 660 preduzeća koja svoju robu izvoze u SAD i srpska roba više ne bi bila konkurentna u odnosu na američke proizvođače ukoliko bi ostala da važi carina od 37 odsto. 

„Ukupna vrednost izvoza u 2024. godini bila je 620 miliona evra, a u prva dva meseca ove godine izvoz u robi je iznosio 100 miliona evra. Uglavnom su to autodelovi i automobilske gume, ima i proizvoda namenske industrije, dakle municije, različitih vidova naoružanja, vojnog ili lovačkog. Imamo i određene proizvode poljoprivrede, smrznuto voće, hranu za kućne ljubimce... Izvoz je skoncentrisan u rukama 10 do 15 najvećih izvoznika i sve kompanije su zabrinute u pogledu tretmana robe u Americi. Kompanije koje nisu deo multinacionalnih kompanija, koje su male ili srednje, a pritom većinu svog izvoza orijentišu na američko tržište, apsolutno bi bile počišćene sa tog tržišta u slučaju carina od 37 odsto“, ukazuje Stanić.

Suspendovanje tarifa

Dan posle Trampove odluke o carinama, predsednica Kosova Vjosa Osmani zatražila je od Vlade da suspenduje uvozne carine na sve američke proizvode. Profesor ekonomije na „AAB“ univerzitetu u Prištini Škumbin Misini kaže za Kosovo onlajn da je njen predlog podržala i Američka privredna komora i da je to dobra stvar.

„Taj predlog znači da bi neki proizvodi koje uvozimo iz Amerike mogli da budu oslobođeni taksi ili bi imali smanjenje od 10 odsto. Vlada Kosova je predložila određene povlastice, ali tako nešto ne može da se sprovede jer trenutno sama Vlada nema naročito dobre bilateralne odnose sa američkim Stejt departmentom. Ipak, trebalo bi da budemo zadovoljni što je američka vlada postavila najniže takse za Kosovo u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana“, kaže Misini.

Sa carinama od 10 odsto, prema njegovoj oceni, kosovski proizvodi u SAD više ne bi mogli da se prodaju po cenama po kojima su se ranije prodavali, a proizvodne kompanije koje su izvozile na američko tržište više ne bi bile konkurentne u odnosu na domaću konkurenciju u SAD, što će automatski uticati na smanjenje tražene količine proizvoda jer taksa od 10 odsto povećava cenu kosovskih proizvoda za isto toliko. Takvim taksama na Kosovu bi, dodaje, bile pogođene pre svega kompanije koje su u velikoj meri izvozile tekstil u SAD. 

„Ovo može automatski da dovede do smanjenja proizvodnje tih kompanija, što dalje utiče na otpuštanje radnika, a samim tim i na povećanje stope nezaposlenosti na Kosovu“, ističe Misini.

Povodom odluke predsednika SAD Donalda Trampa da za 90 dana odloži primenu recipročnih carina na robu koju Amerika uvozi, naš sagovornik kaže da se ona može tumačiti kao strateški korak za rešavanje ekonomskih i trgovinskih pritisaka i da odlaganje može da posluži za ublažavanje trgovinskih tenzija, posebno u odnosima sa glavnim ekonomskim partnerima, kao i da se stranama da vremena da pregovaraju o održivijim rešenjima.

Iskoristiti pauzu

Severnoj Makedoniji „prete“ carine od 33 odsto, a ekonomski analitičar iz Skoplja Abil Bauš kaže za Kosovo onlajn da odlaganje na 90 dana odluke SAD o recipročnim carinama daje ovoj zemlji dodatni prostor za izvoznu fleksibilnost i priliku da poboljša trgovinske odnose sa SAD.  

„Ova pauza može da se iskoristi za pozicioniranje makedonskih kompanija u lancima snabdevanja koji traže alternative van zemalja sa višim carinama“, navodi Bauš.

Sa tarifom od 33 odsto, prema oceni Bauša, pogođene bi bile tehnološko-industrijske razvojne zone.  

„Amerika nije među prvih deset zemalja u koje izvozimo, to znači da nećemo imati direktnu ekonomsku krizu u zemlji, ali će biti indirektnih uticaja na našu ekonomiju jer imamo partnerski odnos sa zemljama Evropske unije, posebno sa Nemačkom koja će biti direktno pogođena tarifama SAD i predsednika Trampa“, ocenjuje Bauš.

On kaže i da bi carine, kakve su predviđene 2. aprila, verovatno pogodile automobilsku, građevinsku, IT i prehrambenu industriju. 

„Automobilska industrija će biti pogođena, mi ćemo to osetiti u našoj zemlji jer imamo kapacitete koji proizvode automobilske delove, građevinsku industriju, čelik...“, navodi Bauš.

Špekulativna poskupljenja

Ekonomski stručnjak i analitičar u kompaniji „Altax“ u Tirani Eduard Đokutaj ocenjuje za Kosovo onlajn da će troškovi koji će se povećati u lancu snabdevanja iz zemalja pogođenim američkim carinama uticati na privrede regiona zavisne od uvoza, a kako ističe, Albanija, a još manje Kosovo, nisu neto izvoznici, već neto uvoznici.

„Zemlje pogođene carinama preduzeće mere da zaštite svoje ekonomije, uvođenjem dodatnih carina ili preduzimanjem drugih mera. Udarni 'talasi' u ovom slučaju su poput talasa koji se formiraju u jezercu vode. Što je veći udar, to je efekat rasprostranjeniji. Albanija, kao zemlja koja ima dobru poziciju i ekonomske mogućnosti, trebalo bi da deluje tako da, s jedne strane, minimizira efekte uticaja, a s druge da izvuče korist iz cele ove situacije, koja ima svoje negativne i pozitivne strane“, navodi Đokutaj. 

Negativan efekat će, kako navodi, biti inflacija, jer se očekuju poskupljenja, čak i iz špekulativnih razloga, a što će uticati na uvoz Albanije. 

„Naša zemlja uvozi energente poput goriva, pa čak i struje u određenim periodima godine kada nema padavina. Uvozimo i sirovine za građevinarstvo i prerađivačku industriju, kao i hranu i drugu svakodnevnu robu“, kaže ovaj analitičar.

Inflacija u Albaniji, kako procenjuje, dostići će nivo koji je imala nakon što je počeo rat Rusije u Ukrajini. 

„Albanija ili druge zemlje u regionu koje zavise od uvoza, kao što je Kosovo, moraju brzo da deluju na diversifikaciji svoje ekonomske baze. Trebalo bi da stave akcenat na domaću proizvodnju, dajući prioritet onim sektorima privrede sa najbržim izvoznim potencijalom“, ukazuje naš sagovornik. 

Dodaje i da treba da se analizira kakve će nestašice biti na evropskom tržištu ili kod drugih partnera. 

„S druge strane, finansijsku pomoć treba pružiti slabijim ili ranjivijim sektorima privrede kroz subvencije i politiku fiskalnih stimulacija. To mora da se učini kako bi se ublažio pritisak koji će pasti na budžet. Budžet će verovatno morati da se revidira ili da ima plan B, kako bi se nosio sa najgorim scenarijem. Moramo da predvidimo pesimistički scenario i liberalni scenario, jer u ovom slučaju nema mesta optimizmu“, zaključuje Đokutaj.