Treba li Prištinu da brinu Rodeove izjave o „fudbalu, građevinarstvu i cirkusu“?

Red fudbalskih, pa red „bauštelskih tema“. Kao „garnirung“ - priča o cirkusu. Za analitičare sve oštrije izjave nemačkog ambasadora u Prištini Jerna Rodea jasna poruka nezadovoljstva političkom stvarnošću na Kosovu. Pitanje je, dodaju, da li će ovakve, sve oštrije metafore pratiti i konkretni potezi Berlina i Brisela.

Piše: Đorđe Barović

„Kao što sam predložio u aprilu, koristeći analogiju sa fudbalom, ako vaš tim nije uspešan, zamenite nekoga iz tima. Posle 55 pokušaja, možda je vreme da promenimo tim jer znam reakcije opozicije“, rekao je Rode krajem prošle nedelje.

Doduše malo se zabrojao, tada je to bio 54. pokušaj, ali realnost ga je ubrzo potvrdila jer je u sredu propao i 55. pokušaj konstituisanja kosovskog parlamenta.

I bio je relativno blaži nego kada je sredinom prošlog meseca komentarisao 47. neuspeh.

„Mogu to opisati jednom rečju, cirkus“, kazao je Rode i objasnio da institucionalna kriza na Kosovu ima ozbiljne ekonomske posledice za građane.

Na sličan način je reagovao na gradnju dva nova mosta na Ibru.

„Svi imamo nameru da otvorimo most, to se nije dogodilo, ali ako klima nije ispravna za otvaranje jednog mosta, da li je ispravno otvoriti dva mosta?“, upitao je Rode i primetio da bi vlasti u Prištini umesto ovog građevinskog poduhvata prvo trebale da reše saobraćajni problem na ulazu u Vučitrn - deo magistralnog puta koji spaja Južnu i Severnu Mitrovicu sa Prištinom.

I dok je politički analitičar Agon Maljići uveren da je Rode „mislio da se obraća društvu zainteresovanom za integraciju u Evropu“, dotle je bivši  potpredsednik Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziju bez dlake na jeziku poručio nemačkom ambasadoru da mu je „bolje da ide u penziju“.

„Gospodine Rode, Kosovska Mitrovica je grad sa dve opštine, ali je jedan i jedini. Kosovo je i ovde i tamo na Ibru. Nećemo dozvoliti nikome s prljavštinom Berlinskoga zida da se ukoreni i zauzme zemlju. Gospodine Rode, danas sam Mitrovčanin. Tako se oseća većina građana ove zemlje. A ako vam se to ne sviđa, u interesu dobrog imena Kosova i Nemačke pokažite malo poštovanja i penzionišite se“, poručio je Krieziju na svom Fejsbuk nalogu.

Nemački ambasador mu nije odgovorio.

Poruke Berlina

Bivši ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić smatra da poslednje izjave nemačkog ambasadora u Prištini Jerna Rodea treba tumačiti kao otvorenu kritiku premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju „da se urazumi“, a drugim političkim akterima da se neće tolerisati „nedozvoljen stepen samovoljnosti“ u odnosu na zahteve EU.

„Mislim da je to poruka pre svega Kurtiju da on mora da se urazumi i da počne više da ih sluša. On je očigledno mnoge stvari počeo da radi na svoju ruku što njima ne odgovara. Dok je radio ono što su oni hteli i smatrali potrebnim bilo je u redu“, kaže Jeremić  u razgovoru za Kosovo onlajn.

Istovremeno, dodaje, izjave Rodea treba tumačiti i kao jasnu poruku ostalim političkim činiocima na Kosovu.

„To je poruka i drugima: 'Ako sklonimo Kurtija vi ćete biti takođe u situaciji da bi trebalo da nas slušate i pokažete stepen razumevanja za naše isterese i stavove i da ne možete sprovodite politiku koja je mimo politike EU, odnosno onih vrednosti koje EU promoviše i svim silama se trudi da na Kosovu pokaže funkcionalnost“, precizira Jeremić.

Komentarišući „fudbalske i građevinarske“ poruke Rodea, Jeremić kaže da je preneo poruku da Berlin aktualnu vlast smatra neozbiljnom.

„Satirične izjave ambasadora govore da oni smatraju tu vladu dovoljno nezrelom, neozbiljnom i previše okupiranom sopstvenim političkim kalkulacijama da su prestali da vode računa o interesu građana Kosova“, ističe bivši ambasador u Nemačkoj.

Otuda Rodeove izjave tumači i kao svojevrsnu „opomenu“ Albjinu Kurtiju i „neposlušnim elementima da Nemačka neće tolerisati politiku koja nije u skladu sa politkom EU.

„To je očigledno pokušaj da se opomene i Kurti i ovi 'neposlušni elementi' koji sprovode neku svoju politiku koja sada više nije u skladu pre svega sa politikom EU. Ovi koji su sada na vlasti pokazuju za EU nedozvoljeni stepen samostalnosti ili samovoljnosti u ispunjavaju onih zahteva koje pred njih postavljaju“, uveren je Jeremić.

Dodaje da je to za EU i Nemačku posebno bitno u situaciji kada pitanje Kosova postaje isključivo „evropski problem“.

„U vreme kada američka administracija ima druge probleme Kosovo polako postaje evropski problem, odnosno problem Nemačke koja se tu nameće kao ključni faktor“, ocenjuje Jeremić.

Dodaje da je zvanični Berlin nezadovoljan načinom na koji Kosovo trenutno funkcioniše zato što to trenutno nije „država po njihovom ukusu“.

„Oni nemaju problem što Kosovo postoji kao država, kao državu ga priznaju, ali imaju problem što to nije država po njihovom ukusu, ne funkcioniše onako kako su oni zamislili, već na 'balkanski način' kako to pežorativno govore“, smatra Jeremić.

Za Nemačku je ozbiljan problem i to što Kosovo posmatraju kao „svoje čedo“.

„Ako njihovo čedo nije u stanju da sa 55 sednica parlamenta proglasi predsednika i nađe način da se izvrši osnovni, normalni, demokratski dogovor, onda je to već jasan pokazatelj da nešto nije u redu“, objašnjava Jeremić.

Mostovi spajanja

S druge strane, univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiju kaže da nemački ambasador uopšte ne greši kada govori o institucionalnoj krizi na Kosovu, ali da nije u pravu kada je reč o izgradnji dva nova mosta između Južne i Severne Mitrovice.

„Mislim da je to ludilo što se 50 puta postavlja jedan kandidat, ali za to mislim da nije kriv ni Aljbin Kurti ni opozicija nego Ustavni sud“, smatra Spahiu u razgovoru za Kosovo onlajn.

Vraća se na odluku Ustavnog suda iz 2014. godine kada je Ustavni sud presudio da stranka sa najviše osvojenih mandata jedina ima pravo da predloži predsedavajućeg parlamenta i da se o toj odluci mora glasati.

Ovu odluku ocenjuje apsurdnom.

„Ako to mesto pripada najačoj stranci onda ne mora da se glasa, samom činjenicom da je neko dobio najveći broj poslanika on postavlja i predsednika parlamenta. A, ako treba da se glasa onda će predsednik biti onaj ko dobije najviše glasova. Ne mora da znači da je iz najveće stranke, već može da bude iz bilo koje, ali će dobiti najviše glasova. Mislim da je ambasador Rode u pravu kada je reč o ponavljanju glasanja za izbor predsednika parlamenta“, ističe Spahiju.

S druge strane, smatra da nemački ambasador nije u pravu kada tvrdi da u ovom trenutku Južnoj i Severnoj Mitrovici nisu potrebna dva nova mosta.

„Gradnja mostova u Mitrovici je više nego potrebna zbog prenaseljenosti i gradnje bez ikakvog urganističkog planiranja. U Mitrovici je zaista saobraćajni haos i mostovi olakšavaju taj promet i više su nego potrebni“, smatra Spahiju.

Dodaje da je ambasador Rode izneo i tačnu opasku o izgradnji pola kilometra puta na ulazu u Vučitrn koji spaja Južnu i Severnu Mitrovicu sa Prištinom.

„Zaista je apsurdno da ni nakon pet godina Kurtijeve vlasti taj put se ne sređuje i unesrećuje toliki broj ljudi koji putuju od Mitrovice do Prištine. U tom smislu je sasvim u pravu“, precizira Spahiju.  

Nezadovoljstvo EU

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević poslednje izjave nemačkog ambasadora na Kosovu Jerna Rodea tumači kao „nezadovoljstvo“ situacijom na Kosovu ne samo Berlina, već i Brisela.

„Iz njih provejava neko nezadovoljstvo stanjem na Kosovu i reakcijom Kurtijeve administracije na sprovođenje Briselskog sporazuma“, ističe Zečević za Kosovo onlajn.

Rodeove izjave ocenjuje kao „indikativne“.

„Njegove reakcije vezano za gradnju dva mosta preko Ibra i uopšte komentar čitavog sprovođenja Briselskog sporazuma jeste indikativan i verovatno održava nezadovoljstvo Nemačke, ali i nezadovoljstvo EU samom dinamikom sprovođenja onoga što je dogovoreno“, kaže Zečević.

Dodaje da Rodeove komentare vezane za institucionalnu krizu na Kosovu treba tumačiti i kao „prikrivenu pretnju“ premijeru u tehničkom mandatu i lideru Pokreta Samoopredeljenje Aljbinu Kurtiju.

„Možda to predstavlja prikrivenu pretnju Kurtiju da bi mogli da mu uskrate podršku. Proces predugo traje na štetu Srba i na štetu prisustva srpskog stanovništva, barem na severu Kosova, na teritoriji četiri opštine gde su oni neka vrsta kompaktne celine“, smatra Zečević.

Dodaje da su izjave međunarodnih predstavnika u Prištini „u dobrom pravcu“, ali da nedostaje konkretna reakcija Zapada. 

„Izjave su u dobrom pravcu, ali potrebno je i da se konkretizuju političkim akcijama EU i SAD“, naglasio je Zečević.