Treba li reorganizacija EU da brine Zapadni Balkan?

Povećanje efikasnosti i smanjenje troškova u radu administracije. To su dva ključna motiva zbog čega Evropska komisija planira da već od sledeće godine započne sveobuhvatnu reorganizaciju. Bez obzira što se ovi planovi ne odnose direktno na Zapadni Balkan, sagovornici Kosovo onlajna smatraju da bi posledice ovih reformi mogle da se ogledaju i u regionu.

Piše: Đorđe Barović

Iz Evropske komisije poručuju da je cilj reorganizacije uspostavljanje „moderne i efikasne javne uprave sposobne da realizuje političke prioritete”, uz istovremeno prilagođavanje novoj realnosti nepredvidivosti, smanjenje složenosti i troškova.

Prema tom planu, već do kraja 2026. godine Evropska komisija planira da ukine „nepotrebne procedure“ i podstakne „zajednički rad“.

Ovaj posao je dodeljen Evropskom komesaru za budžet i javnu upravu Pjotru Serafinu, a formalni početak revizije, formiranje radnih grupa na visokom nivou, planiran je za kraj ove ili početak sledeće godine.

Kako navodi Politiko, pozivajući se na zvaničnike EK, razmatraju se alternativni modeli koji uključuju i mogućnost spajanja odeljenja.

Evropska komisija kojom predsedava Ursula fon der Lajen zapošljava oko 32.000 ljudi na svakodnevnim administrativnim poslovima EU.

Fon der Lajen je u svom nedavno održanom godišnjem „Govoru naciji“ pred Evropskim parlamentom istakla samo ujedinjena i ponovo ujedinjena Evropa može da bude nezavisna Evropa.

Poručila je i da je budućnost Zapadnog Balkana, Ukrajine, Moldavije u EU.

Za analitičare je više nepoznanica na koji način će reorganizacija Evropske komisije pomoći ili odmoći regionu u toj očekivanoj „budućnosti".

Birokratska reforma

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić smatra da je reč o „birokratskoj reformi“ kako bi EU efikasnije odgovorila na aktuelne izazove.

U razgovoru za Kosovo onlajn Ćurčić kaže da reorganizacija Evropske Komisije neće uticati na procese vezane za prijem novih članica u EU.

„Mislim da su odvojeni koloseci. Pre svega zato što je Evropska unija svoju agendu proširenja na Zapadni Balkan stavljala postepeno, od 1997, a posebno 2003. godine. Dakle, proširenje će zavisiti prvenstveno od bilateralnih i multilateralnih odnosa zemalja Zapadno Balkana sa pojedinačno zemljama EU i sa EU kao posebnom organizacijom“, kaže Ćurčić.

Otuda je uveren da najavljene reforme unutar EU mogu da pozitivno utiču na Zapadni Balkan.

„Može se dobro odraziti u smislu da će biti efikasniji sistem konkurisanja, prihvatanja i implementacije nekih zajedničkih projekta. U tom smislu, imaće određeni, ali vrlo posredan uticaj“, smatra Ćurčić.

Uveren je da će i po završektu reformi, region ostati na agendi prioriteta EU.

„Zapadni Balkan ima svoje mesto u spoljnopolitičkoj agendi prioriteta. Ostaće svakako u okvirima administracije, imaće svoje mesto, a to nije veliko odeljenje. Od oko 30.000 birokrata koji se nalaze u Briselu samo je jedan mali deo koji je posvećen našem regionu“, precizira ovaj istraživač.

Dodaje da će bez obzira na reorganizaciju unutar EU ključne smernice kada je reč o Zapadnom Balkanu i dalje davati najmoćnije članice Unije gde se, kako ističe, „evropska politika i oblikuje“.

Tu pre svega misli na Nemačku, Francusku i Italiju.

„Oni su tradicionalno zainteresovani za ovaj region. Njihove diplomate će nastaviti da se bave ovim regionom, a EU svakako ima svoj širi mehanizam odlučivanja. Tu govorimo i o poljoprivredi, saobraćaju, komunikacijama, digitalizaciji“, navodi Ćurčić.

Objašnjava da je za EU trenutno prioritet „jačanje birokratije“ kao „odgovor“ na aktuelne izazove.

„I to je širi kontekst, da nekako svoju administraciju u očima javnosti učini efikasnom, a sa druge strane pokaže da želi da se modernizuje“, kaže Ćurčić.

Na odluku o reorganizaciji unutar EU, dodaje, verovatno su doprinele reforme unutar američke administracije koje je započeo Donald Tramp. Ali, naglašava da su se ti „glasovi“ i ranije mogli čuti.

„Nesumnjivo je da su ti glasovi autohtono poticali i iz EU, od raznih opozicionih, što sistemskih stranaka unutar Evropskog parlamenta, ali i samih država članica koje naravno pokušavaju da se prilagode ovim okolnostima. Ovo je birokratska reforma koja neće značajnije uticati na sisteme i donošenje odluka u spoljnoj, ali i unutrašnjoj politici EU“, naglašava Čurčić.

„Zaoštravanje“ kriterijuma

Ni politički analitičar Nedžmedin Spahiju ne očekuje da bi Zapadni Balkan mogao da ima direktne posledice planirane reorganizacije EU, ali ističe da bi te reforme indirektno mogle da dodatno „zaoštre“ kriterijume za prijem u Uniju.

„Ne verujem da će biti direktnih posledica za Balkan, ali indirektne su moguće budući da neki od kriterijuma mogu biti i zaoštreni, a zemlje Zapadnog Balkana ionako teško postižu te standarde za Evropsku zajednicu“, kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

Uveren je da će od svih zamišljenih reformi koje EU planira, na Balkanu najteže ići one vezane za zaštitu životne okoline.

„Na Zapadnom Balkanu nemamo sluh za očuvanje okoline, pogotovo na Kosovu koje je u tom smislu najgore. Ali i druge zemlje nisu baš toliko daleko od toga. To može uticati na to da proces pridruživanja EU bude komplikovaniji“, naglašava ovaj analitičar.

Dodaje da je očuvanje životne sredine dobro za sve zemlje regiona, ali nije dobro što nepoštovanje kriterijuma EU loše utiče za proces pridruživanja.

Spahiju je uveren da će u sklopu reformi EU dobra vest biti ukoliko se pospeši efikasnost evropskih institucija.

„Ako administracija bude efikasnija i brža, to bi moglo pozitivno uticati i za Balkan“, smatra Spahiu.

Upitan koliko bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da strahuju da li će ovaj proces ugroziti njihov put ka EU, Spahiju nema jasan odgovor.

„Može, ali ne mora biti“, ističe ovaj analitičar.

Efikasanija administracija

Analitičar iz Skoplja Petar Arsovski poručuje da je svaka „brža i efikasnija“ evropska administracija odgovara Zapadnom Balkanu, ali izražava bojazan da bi proces reformi mogao da uspori komunikaciju sa regionom.

„Bilo kakva promena administracije u Evropskoj uniji koja će je učiniti bržom i efikasnijom u osnovi je pogodna za Zapadni Balkan, jer bi komunikacija oko plana razvoja, pregovora o pristupanju i tekućih pitanja bila brža i efikasnija. Dilema je koliko će ova reorganizacija trajati“, kaže Arsovski za Kosovo onlajn.

Ipak, ima bojazan da bi taj proces mogao da uspori Zapadni Balkan na putu ka EU.

„Prateći prethodne primere Evropske unije i njihovu introspektivnu fazu, može se desiti da će ovaj proces reorganizacije trajati mnogo duže nego što komesar predviđa, a u međuvremenu, dok ovaj proces traje, komunikacija na Zapadnom Balkanu će se usporiti“, naglašava Arsovski.

Ironično primećuje i da Severna Makedonija zbog toga ne treba previše da strahuje jer je u njenom slučaju, ističe „proces pristupanja već produžen“.

„Nemamo čega da se plašimo, jer je naš proces pristupanja svakako produžen, iz naših sopstvenih razloga. Dakle, trenutno je taj proces blokiran jer ne možemo da održimo drugu međuvladinu konferenciju i ovaj proces nas ne pogađa. Možda bi zemlje koje su u aktivnim pregovorima, Albanija i Crna Gora, trebalo više da se plaše“, ističe ovaj analitičar.

Uveren je da proces reformi unutar EU ne može doneti ništa loše za Zapadni Balkan.

Problem je, naglašava, u „limbu“ dok se taj proces ne okonča.

„Nema loših promena ako je krajnji cilj administracije da bude efikasnija i brža. Problem je samo ako taj limbo dok se reforme ne okončaju potraje toliko dugo da postane prepreka u komunikaciji Evropske komisije za Zapadni Balkan. EU često ulazi u fazu u kojoj kažu 'hajde prvo da se reorganizujemo, pa ćemo nastaviti sa radom'. Taj taj proces reorganizacije može trajati toliko dugo da će uticati na suštinsku komunikaciju sa Komisijom“, smatra Arsovski.

Usporavanje integracija

S druge strane, predavač na Mediteranskom Univerzitetu u Tirani i Univerzitetu u Beču Dritan Hoti smatra da bi najavljene reforme unutar EU mogle da proizvedu „trenutno usporavanje integracija u bloku zemalja Zapadnog Balkana“.

„Ako dođe do smanjenja, to znači da može doći do trenutnog usporavanja procesa integracije u bloku zemalja Zapadnog Balkana. To bi bilo nešto kontradiktorno. S jedne strane, Ujedinjena Evropa kaže da ima za cilj da ubrza integraciju zemalja Zapadnog Balkana polazeći od geopolitičkih imperativa, posebno zbog rata Rusije i Ukrajine i uticaja koji ovaj rat ima na evropski kontinent, sa glavnim uticajem na Centralnu Evropu i Balkan, koji su tradicionalna područja vitalnih interesa ruske spoljne politike“, ističe Hoti u razgovoru za Kosovo onlajn.

Reforme pre svega vidi u svetlu jačanja vojnih kapaciteta Unije.

„Možda postoji pritisak desničarskih snaga u EU, ali sada se prioritet daje vojnoj gotovosti. Vojna spremnost je povećana u Evropi i u tom kontekstu doći će do smanjenja birokratskih troškova, dajući prednost investicijama vojne prirode koje se odnose na jačanje nacionaln vojski, što donekle ima veze sa povećanjem kolektivne evropske bezbednosti“, smatra Hoti.

Podseća da se proces rekonstrukcije: smanjenja tehničkog i birokratskog osoblja unutar institucija EU dešava od početka procesa formiranja Unije, ali da još nije jasno da li će ovim poslednjim biti „pogođeno“ i ono osoblje koje sa biva „tehničko-pravnim procesima integracija“ država kandidata za članstvo u EU.

„Smanjenje broja zaposlenih moglo bi dovesti do trenutnih usporavanja i pitanje je šta će se uraditi sa osobljem nekih tela koja čine glavni aparat EU. To ostaje da se vidi“, precizira Hoti.

Dodaje da ukoliko unutar EU postoji „strategija i volja“ tada bi reforme mogle da doprinesu i ubrzanom učlanjenju kandidata sa Zapadnog Balkana.

„Ako postoji strategija i volja da se ima ubrzani i proces integracije 'u bloku', uzimajući u obzir trenutni geopolitički imperativ vezan za rat između Rusije i Ukrajine, možda je izvodljivo da naše zemlje budu u EU 2029. ili 2030. godine“, naglašava Hoti.

Dodaje da države kandidati ipak moraju da ispune „pravne, društvene, ekonomske i institucionalne kriterijume“, ali da u tom slučaju neće biti „nepopustljivog stava EU“ o proširenju.

Naglašava da je „geopolitički imperativ“ uvek bio ključan motiv u procesu proširenja EU.

„Najvažniji element za proširenje EU uvek je bio geopolitički imperativ, kao podsticaj za integraciju određenih zemalja bivše komunističke Evrope u Evropsku uniju. Ovaj imperativ je danas još važniji”, poručuje Hoti.

Kao drugi ključan momenat vidi u kombinaciji „volje i motivacije“ samih država kandidata sa Zapadnog Balkana za što skorijim članstvom u EU, što podrazumeva izbegavanje „dubokih društvenih i političkih potresa“ koji bi usporili taj proces.

Rešenje je, konstatuje, u „simetriji“.

„Mora postojati neka vrsta simetrije, neka vrsta saradnje ili 'dvosmerne hemije'“, precizira.