Tri godine od pobede Samoopredeljenja – neispunjena obećanja i sve teži položaj Srba

Na parlamentarnim izborima pre tri godine, 14. februara, Samoopredeljenje je osvojilo 50,28 odsto glasova. Dan posle ubedljive pobede, lider ove partije Aljbin Kurti poručio je da će dijalog koji Kosovo i Srbija vode posredstvom Evropske unije biti na šestom ili sedmom mestu njegovih prioriteta i da su mu preči pravda i zapošljavanje. Ono što su građani očekivali od Samoopredeljenja, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, nije se ispunilo.

Kažu takođe da je Kosovo ekonomski nazadovalo, da je položaj srpske zajednice znatno pogoršan i da u dijalogu sa Beogradom Kurti nije pokazao volju za dogovorom. 

Od februara 2021, prema podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, do danas zabeleženo je oko 500 etnički motivisanih incidenata na Kosovu, što znači da su u proseku Srbi na Kosovu svakog drugog dana bili izloženi nekoj provokaciji – uzurpiranju imovine, hapšenju, ranjavanju, skrnavljenju grobalja i crkava SPC... 

Opozicione stranke su lidera Samoopredeljenja u protekle tri godine često nazivale demagogom, a njegovu vladu krive što Kosovo nije dobilo nijedno novo priznanje, što nije ušlo u članstvo neke međunarodne organizacije, zbog izostanka napretka na evropskom putu i sankcija koje je EU uvela Kosovu. 

Analiza Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) s kraja prošle godine pokazala je da su rashodi za osnovne potrebe, uključujući namirnice, prevoz, račune za komunalije, zdravstvo, stanarinu i obrazovanje na Kosovu porasli u poslednje tri godine. Porast inflacije, kako je navedeno, u poslednje dve godine produbio je siromaštvo na Kosovu. Broj nezaposlenih se, prema tom istraživanju, blago smanjio.

Pa, ipak, u oktobru prošle godine Aljbin Kurti je izneo podatak da je njegova vlada uvećala podršku građana u odnosu na 2021. godinu i da sada uživa poverenje 56 odsto građana.

U osvrtu na prethodne tri godine, predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini kaže da je Samoopredeljenje partija kojoj su građani verovali da će doneti velike promene na polju ekonomije, pravde, u borbi protiv korupcije, ali da se to nije desilo. Niko, dodaje, nije očekivao da će doći do pada ekonomije, a to ilustruje podacima po kojima je Kosovo tokom 2023. godine imalo izvoz manji za više od 100 miliona evra nego u 2022.

„Imali smo pad ekonomije od 2021. godine, kada je rast bio oko 10,7 a sada je oko 3,5 odsto. Imamo najveći pad od kako je Kosovo nezavisno. Za tri godine nijedna država nije priznala Kosovo i za tri godine Kosovo se nije učlanilo ni u jedan mehanizam međunarodne zajednice, a sve zbog loše politike ove vlade i partije prema međunarodnoj zajednici“, kaže Šahini za Kosovo onlajn.

On napominje da je Samoopredeljenje posle izborne pobede dijalog sa Srbijom odredio kao sedmu ili osmu tačku svojih prioriteta, dok se sada zapravo samo bavi tim dijalogom a ne datim obećanjima.

„Imamo najhladnije odnose sa Albanijom, isto je sa Makedoncima i Crnogorcima, i tu mislim na Vladu a ne na narod. I sa Srbijom se ne vidi da idemo napred, jer problem Kosova i Srbije mora da se rešava. Imali smo nekoliko sporazuma koje ni Kosovo ni Srbija ne sprovode. Građani se zbog toga i ovde i tamo međusobno hladno gledaju, a političari imaju svolj cilj kako da što duže ostanu na vlasti. Problem između Srbije i Kosova treba da se reši jednom zauvek i to može samo uz međunarodnu zajednicu, sami to ne možemo“, kaže Šahini.  

Smatra i da vlada Samoopredeljenja nema neki uspeh koji će narod da pamti, i podseća da zbog političke odluke na Kosovu nema srpske robe već dugo i da su šesti mesec pod sankcijama. Kao pozitivnu stvar ističe liberalizaciju viza, ali to ne vidi kao uspeh ove vlade.

O tome kako će Kurtijeva stranka da prođe na sledećim izborima, imajući sve ovo u vidu, navodi da ukoliko se logički posmatra, da će podrška Samoopredeljenju na izborima sigurno opasti jer nije bilo uspeha tokom tri godine.

„Ukoliko gledamo ono što je obećano i ukoliko će ponovo da se obećava puno stvari i narod u to bude verovao, onda nisu krivi oni, nego narod što veruje. Mislim da će u sledećoj vladi sigurno biti nekoliko partija, neće biti samo jedna i sigurno će da bude bolje za svakog građana Kosova i da će jednom zauvek da se reši problem Kosova i Srbije“, ocenjuje Šahini.

Govoreći kako je tekao dijalog između Beograda i Prištine otkako je Samoopredeljenje na vlasti, kaže da je bilo nekoliko potpisanih sporazuma, ili obećanja da će se nešto uraditi, kao što je bilo prošle godine u Briselu ili Ohridu, ali da i jedna i druga strana na to gledaju „hladno“.

„Dijalog jeste u ćorsokaku. Kosovo prvi put živi pod sankcijama EU, a vidim da se pripremaju neke mere i protiv Srbije. Mi smo male države na Balkanu naspram velikih sila EU i SAD. Moramo da ih poslušamo, jer oni ne rade protiv nas, oni gledaju kako da se Balkan otvara a ne da se zatvara“, smatra Šahini.

Od pobede Samoopredeljenja na parlamentarnim izborima 2021. godine, ozbiljno je narušen ionako težak položaj Srba na Kosovu, ocena je Predraga Rajića iz Centra za društvenu stabilnost, koji kaže da Kurti u tom smislu neće stati.

„Ove tri godine obeležene su Kurtijevom svirepošću i nagonom koji se graniči sa nekim pataloškim porivima da protera sve Srbe sa Kosova i Metohije, da izazove rat između Srba i Albanaca na KiM, posledično rat između Srba i Albanaca uopšte na Balkanu, a naposletku i rat između Srba i Natoa. On je pokazao rezistentnost na određene kritike sa Zapada zbog njegovih dela i apsolutno je jasno da imamo posla sa fanatikom koji se trudi da iznese ono što je sam sebi zadao kao nekakvu mesijansku ulogu jer on želi da objedini ono što smatra albanskim zemljama, da on uđe u istoriju kao neko koje napravio ’veliku Albaniju’ i da on bude prvi lider svih Albanaca i da glavni grad te velike Albanije bude Priština a ne Tirana“, navodi Rajić za Kosovo onlajn.

Uprkos svemu, Rajić kaže da su Srbi opstali na Kosmetu i da je jedini ključ njihovog opstanka bilo jedinstvo sa zvaničnim Beogradom. Ukoliko Kurti, kako dodaje, bude uspeo da posvađa Srbe sa Kosova sa zvaničnim Beogradom, što pokušava da uradi pogotovu u poslednjih šest meseci, za njih predstoji još teža situacija nego ova danas.

Komentarišući kakav je Kurti kao premijer bio pregovarač u dijalogu sa Beogradom, naš sagovornik kaže da njega dijalog ne zanima.

„On ne želi da se dogovara. On iznosi ultimatume, dolazio je na pregovore sa maksimalističkim zahtevima i ništa ispod toga ga nije zanimalo. Pokazao je da uopšte ne želi da se Srbi i Albanci pomire i da napravi bilo kakvu vrstu dogovora između njih, već naprotiv, da želi da te odnose koji su inače narušeni i teški još više pogorša i da život Srbima na KiM učini još težim i nesnošljivijim“, kaže Rajić.

Oličenje trogodišnjeg odnosa vlade Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev vidi u neuspostavljanju Zajednice srpskih opština.

„To pitanje prevazilazi domen unutrašnjeg političkog upravljanja na teritoriji Kosova i suštinski oličava sve situacije koje su položaj srpske manjine na Kosovu, pogotovu na severu, učinile znatno nepovoljnijom nego što bi to bilo da je ZSO uspostavljena i verovatno bismo svedočili malo manjem egzodusu Srba“, kaže Vladisavljev za Kosovo onlajn.

Kao nešto što je simptomatično za vladu Samoopredeljenja, Vladisavljev primećuje to što međunarodna zajednica ima sve manje mogućnosti da utiče na proces donošenja odluka na Kosovu.

„Pre deset ili 15 godina bio je dovoljan jedan telefonski poziv američkog ambasadora ili nekog evropskog zvaničnika a danas se čini da uz svu moguću angažovanu snagu međunarodne zajednice da za neke odluke koje su očekivane u procesu normalizacije prosto nema dovoljno pokrića da bi se Aljbin Kurti i Samoopredeljenje ’uslovili’ da to ispune“, navodi naš sagovornik.

O tome kako se lider Samoopredeljenja pokazao kao predstavnik Prištine u briselskom dijalogu sa Beogradom, Vladisavljev kaže da predstavnici Kosova ni u jednom trenutku u prethodne tri godine nisu ulazili u proces pregovora sa idejom da se situacija pomeri u pozitivnom pravcu po predstavnike srpske zajednice na teritoriji Kosova.

„Ovde je suština da bez onoga što je preduslov za neki naredni korak, odnosno uspostavljanje ZSO, uopšte ne možemo da govorimo o procesu dijaloga, a to je nešto što se čini da u ovom trenutku nije na agendi Vlade Kosova i onih koji učestvuju u dijalogu kao njeni predstavnici“, kaže Vladisavljev.

Kako dodaje, u dijalogu se nije mnogo toga promenilo, za šta kao jedan od razloga navodi to što predstavnici Kosova, a u pojedinim situacijama i predstavnici Srbije, nisu dolazili na razgovore sa namerom da se po principu dobre volje napravi korak napred.

„Razlika je što su predstavnici Srbije bili vrlo konstruktivni prema predstavnicima međunarodne zajednice i do pre šest meseci nismo imali šta da zamerimo predstavnicima Srbije u procesu dijaloga, dok se situacija u određenoj meri što se tiče pozicije Srbije promenila nakon određenih dešavanja, pre svega u Banjskoj. Ali, sa sa duge strane predstavnici Kosova ni u jednom trenutku nisu ulaziili u proces pregovora sa idejom da se situacija pomeri u pozitivnom pravcu po predstavnike srpske zajednice na teritoriji Kosova. Pregovaračke pozicije Beograda i Prištine su prilično definisane i čini se da iako imamo nove sporazume proces normalizacije ne mrda sa mrtve tačke, a promena statusa kvo je neophodna kako bi se odnos Beograda i Prištine učinio makar funkcionalnim“, zaključuje Vladisavljev.

Prema podacima Centralne izborne komisije Kosova, na parlamentarnim izborima 14. februara 2021. godine, na drugom mestu je bila Demokratska partija Kosova sa 17 odsto glasova, na trećem Demokratski savez Kosova sa 12,73 odsto, dok je Alijansa za budućnost Kosova dobila 7,12 odsto glasova. 

Svoj drugi premijerski mandat Kurti je započeo 22. marta, kada ga je u skupštini podržalo 67 od 120 poslanika poslanika, šest više od neophodne većine.