Tri godine predsedničkog mandata Osmani, kakav je odnos imala prema srpskoj zajednici?

Iako je nakon što je u Skupštini izabrana za predsednicu Kosova Vjosa Osmani rekla da će biti predsednica svih građana i uprkos prvobitnim očekivanjima da može da doprinese poboljšanju odnosa između Srba i Albanca, tri godine provedene na ovoj funkciji, prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna, nisu pokazale da se njena politika po ovom pitanju razlikuje od politike Samoopredeljenja.

Zapravo, ono što se zamera ovoj pravnici, koja je doktorske studije završila na Univerzitetu u Pitsburgu, je da je i sama doprinela radikalizaciji albanskog društva na Kosovu. Ocenjuje se i da svoj politički imidž gradi na nacionalizmu, antisrpskom stavu i otvorenoj netrpeljivosti prema Beogradu.

Kao kandidat Pokreta Samoopredeljenje, Osmani je u Skupštini Kosova 4. aprila 2021. izabrana za predsednicu sa 71 glasom, pri čemu deset poslanika Srpske liste nisu bili prisutni u parlamentu. Pošto je postala predsednica povukla se sa čela liste Gudžo čiji je osnivač, a koja je u međuvremenu registrovana kao politička partija.

Kada je u septembru 2022. najavila da će u skorije vreme obići građane na severu Kosova, tadašnja četiri srpska gradonačelnika severnih opština saopštila su da tu najavu doživljavaju kao provokaciju srpskog naroda i još jedan vid pritiska na Srbe “u svetlu antisrpskog delovanja i izjava koje je Osmani davala”.

Politički analitičar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kosovo onlajn da i Osmani i Aljbin Kurti spadaju u krug mlađih naraštaja političke elite na Kosovu i da su mnogi očekivali da će oni, pošto je prošlo više od 20 godina od rata na Kosovu imati drugačiji i blaži narativ ali da je situacija potpuno drugačija. Osmani i Kurti se, kaže, nadmeću ko će biti ekstremniji u antisrpskim izjavama.

“Ona spada u grupu mlađih političkih lidera na Kosovu koji su nasledili starije komunističke lidere iz vremena Jugoslavije, ali i one kako su ih nazivali ‘šumske lidere’, uglavnom terorističke lidere iz vremena UČK. Vidimo, međutim da ta mlađa generacija ima izrazitiji nacionalistički i šovinistički narativ prema Srbima i da su doprineli radikalizaciji albanskog društva na KiM”, ističe Graovac.

Kako dodaje, oni su bukvalno za sve nedaće na Kosovu, “za nedostatak investicija, višak nezaposlenosti, za loše ekonomske prilike ili za to što ne može da se do kraja završi proces formiranja nezavisne države Kosovo okrivljavali Srbiju i Srbe”.

“Na taj način su stvarali atmosferu linča usmerenu prema Srbima, a samim tim je došlo do porasta broja napada na Srbe. Kada to uzmemo u obzir, ne treba da nas čudi što Osmani ima izrazito negativan narativ prema Srbima i Srbiji jer je učestvovala u stvaranju takve atmosfere u društvu na KiM i drugačiji narativ je nemoguć. Ako biste zastupali drugačiji stav, ta radikalno raspoložena javnost vas ne bi prihvatila. Ona pokušava da na tom radikalnom narativu ubere plodove, a on je suštinski antisrpski”, kaže Graovac.

Odnos prema srpskoj zajednici Vjose Osmani i funkcije koju obavlja, prema oceni Marka Milenkovića iz NVO "Nova društvena inicijativa" uklapa se u politiku izvršne vlasti u Prištini, odnosno, politiku Samoopredeljenja i njihovog odnosa. Iako su, navodi, postojale indicije da ona može da doprinese poboljšanju odnosa između zajednica na Kosovu, to se nije deslilo i osim nekih blažih stavova od nje ništa drugačije nije dobijeno u odnosu na vlast Samoopredeljenja.

“U prethodnom periodu imali smo urušavanje odnosa između srpske zajednice i instiucija na Kosovu. Sve što je stvarano od Briselskog sporazuma pa do dolaska na vlast Samoopredeljenja u prethodnim godinama je urušeno, pre svega poverenje između građana i institucija, ali čini se i između zajednica na Kosovu. To može da se pripiše celoj vlasti Samoopredeljenja ali i gospođi Vjosi Osmani koja se uklopila u celu tu sliku”, kaže Milenković za Kosovo onlajn.

On navodi da postoji percepcija da Osmani ima bolje odnose sa međunarodnom zajednicom u odnosu na Aljbina Kurtija, ali napominje da sam mandat koji ona ima predviđa veću saradnju sa međunarodnom zajednicom.

“Takođe postoji i percepcija međunarodne zajednice o Osmani kao konstruktivnijem partneru koji je manje uticao na donošenje štetnih odluka, pre svega onih koji se tiču normalizacije odnosa i odnosa prema srpskoj zajednici i u tom smislu postoji bolji partnerski odnos nje i međunarodne zajednice, međutim ne u većem i značajnijem obimu jer Osmani nije imala preveliku moć da utiče na konkretne probleme srpske zajednice i probleme koji se tiču normalizacije odnosa i napretka u dijalogu”, navodi Milenković.

Prema nekim anketama, ukazuje naš sagovornik, Osmani se kao politička liderka ne kotira tako visoko kao neki drugi politički predstavnici iz Prištine pre svega oni koji dolaze iz Samoopredeljenja, a to, kako kaže, donekle govori da nije imala dovoljno slobode ali ni mehanizama i snage da sebe postavi u političkoj igri kao značajnu političku figure.

Što se tiče stavova Osmani o Zajednici srpskih opština i ona je, kao i Kurti, na poziciji da ZSO ne može da ima izvršnu vlast, a povodom evropskog predloga nacrta statuta ZSO izrazila je zabrinutost da pojedini njegovi članovi mogu biti "izazovni" za sprovođenje u praksi. Takođe je mišljenja da u tom nacrtu ima dvosmislenih formulacija koje treba razjasniti pre nego što ovaj dokument bude poslat Ustavnom sudu Kosova na ocenu ustavnosti.

Politički analitičar Škeljzen Maljići, međutim, kaže da je pozicija Osmani da Kosovo treba da ispuni sve obaveze iz dijaloga sa Beogradom i da ona pokušava da bude konstruktivna u tom smislu.

“Kurti je računao da će dobiti tu igru sa Vučićem, da se ne formira ZSO jer je celu karijeru gradio protiveći se tome. Sada je, međutim, poslednji trenutak da se to raščisti i čini se da je adresa na koju svi sada vrše pritisak - Vjosa Osmani”, kaže Maljići za naš portal.

On podseća da je Osmani mnogo doprinela da Kurti dobije izbore 2021. godine sa ubedljivih više od 50 odsto glasova zato što je pocepala svoju partiju, Demokratski savez Kosova na dva dela. Kako kaže, skoro pola onih koji su bili sa njom bili su glasovi protiv Hašima Tačija kao stare garde političara.   

“Vjosa je predsednica koja nikome nije pravila mnogo problema, ali je poslednjih godinu dana počela da se ‘budi’. Tu je i uticaj zapadnih faktora koji su imali dosta problema sa Kurtijem zbog stalnog izazivanja tenzija prema Srbima na severu. Osmani je postala bolji sagovornik zapadnim ambasadorima i emisarima koji dolaze. To je sad neka nova igra jer je očigledno da će biti izbora. Svakako će ih biti za 11 meseci a možda bude i prevremenih”, kaže Maljići.