Trijumf Samoopredeljenja na izborima - ko je sve zaslužan, šta da očekuju Srbi?

Pobedu svoje stranke na jučerašnjim vanrednim parlamentarnim izborima Aljbin Kurti naziva istorijskom, a skok sa 42,3 odsto osvojenih na redovnim izborima u februaru na 49,3 odsto, prema i dalje preliminarnim rezultatima, podstaklo je više faktora, smatraju sagovornici Kosovo onlajna. Među njima: to što opozicija nema ključ za dekodiranje Kurtijevog populizma, vetar u leđa iz Brisela najavom potpunog ukidanja sankcija, kao i održavanje izbora u momentu kada je dijaspora na Kosovu. Trijumf Samoopredeljenja, ukazuju, za srpsku zajednicu nije dobra vest.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Posle izjašnjavanja građana na drugim parlamentarnim izborima za svega deset meseci vladi „Kurti 3“ je otvoren put.

Samoopredeljenje, kako se trenutno procenjuje, imaće 56 ili osam mandata više nego u prethodnom sazivu Skupštine i uz glasove nesrpskih poslanika dostiže neophodan 61 glas za formiranje Vlade.  

Kako će biti raspodeljeno deset zagarantovanih mesta u parlamentu za srpsku zajednicu još nije sasvim jasno. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek sinoć je saopštio da je na osnovu glasova iz srpskih sredina, ta partija osvojila 90 odsto glasova i svih deset poslaničkih mesta, ali je partija Nenada Rašića Za slobodu, pravdu i opstanak danas navela da su oni ponovo parlamentarna stranka.

Demokratska partija Kosova prema preliminarnim rezultatima ima 21 odsto glasova, gotovo isto kao u februaru kada su osvojili 20,95 odsto. Lider ove partije Bedri Hamza rekao je da su uspeli da sačuvaju rezultat, ali da je očekivao bolje.

Veliki pad zabeležila je DSK sa tek 13,57 odsto u odnosu na februarskih 18,27 odsto. Cenzus je prešla i stranka Ramuša Haradinaja (5, 68 odsto), koja je juče izašla samostalno, za razliku od prethodnih redovnih izbora.   

Sve u svemu, pobeda Samoopredeljenja je bila očekivana, ali ne tako upečatljiva, saglasni su analitičari.

Dušan Radaković iz NVO „Demokratija na delu“ ocenjuje da će novi mandatar za sastav vlade verovatno biti Aljbin Kurti jer će sa nesrpskim manjinama imati dovoljnu većinu od 67 ili 68 poslanika. 

„Procenjuje se da će Kurti imati između 56 i 57 poslanika, u zavisnosti od konačne raspodele mandata. U ovom trenutku Srpska lista ima devet mandata, a jedan mandat ima partija Nenada Rašića. Kada je u pitanju Srpska lista, plaši me scenario iz februara. Da li je to bilo u skladu sa zakonom ili ne, to treba da utvrde pravosudne institucije, ali ukoliko se iskopira plan iz februara, potpredsednik Skupštine biće iz redova partije Nenada Rašića i toj stranci pripašće Ministarstvo za povratak u budućoj vladi“, naveo je Radaković za Kosovo onlajn. 

Dobijeni raspored na „tabeli“ politički analitičar Artan Muhadžiri tumači kao veliki poklon opozicije lideru Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju.

On smatra da ni Kurti nije očekivao ovako veliku pobedu.

„Kako god, u poslednjih pet godina, nije bilo značajnog razvoja kako ekonomskog, tako ni političkog, niti napretka u odnosima sa Zapadom. Logično je da ovaj rezultat nije trebalo da se desi, jer je Kosovo izgubilo dodir sa nižim slojem građana, sa potrebama ljudi. Vodili su lošu kampanju, ali je rezultat ovakav kakav je“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn, uz ocenu da se opozicija predala. 

Po njegovom uverenju, opozicija nema ključ „kako da dekodira Kurtijev populizam“. 

„Kurti je, sa njegovim retoričkim veštinama, bio umešan u sve teme i zato je postigao ovaj rezultat“, zaključio je Muhadžiri. 

I viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić ukazuje da za mnoge na Kosovu toliko dobar rezultat Kurtijeve stranke predstavlja iznenađenje i navodi više faktora koji su odigrali ulogu. 

„Glasači su se verovatno umorili od nekoliko izbornih ciklusa i shvatili da ne postoji neka alternativa koja bi omogućila da se napravi drugačija koalicija napravljena od opozicionih stranaka. U neku ruku ovo je i vid kažnjavanja tih opozicionih stranaka koje ili nisu htele da uđu u koaliciju sa Kurtijem, ili koje same nisu uspele da naprave neku alternativu. Svi znamo koliko su oni razjedinjeni i kakvi su njihovi odnosi bili u prošlosti. Tako da je ovo jedna vrsta kažnjavanja, pre svega DSK koji je napravio izuzetno loš rezultat, jer je izgubio oko pet mandata. To je neočekivan rezultat“, naveo je Mitić za Kosovo onlajn. 

S druge strane, kako dodaje, verovatno je ovom rezultatu doprineo i datum održavanja izbora koji je izabran  očigledno namenski u vreme kada albanska dijaspora dolazi na novogodišnji odmor. 

„To je jednostavno doprinelo povišenoj izlaznosti i radikalnijim glasovima koji su doprineli ovakvom rezultatu. Takođe, ne treba zaboraviti da su mnogi očigledno bili možda i ohrabreni podstrekom koji je Kurti dobio od najave Ursule fon der Lajen svega desetak dana pred izbore o skidanju takozvanih restriktivnih mera. To je bio  direktan uticaj na kampanju, iako te mere nisu nešto posebno naštetile Kurtiju, ali su stajale kao neka vrsta političkog pritiska. On je dakle od Brisela dobio tu podršku i uspeo je da je materializuje. Naravno, ne treba zaboraviti njegovu antisrpsku retoriku koja očigledno i dalje dobija ogromnu podršku albanskog stanovništva, što je zaista poražavajuće“, ocenjuje Mitić. 

Kako se sada piše Srbima?

O tome šta Srbi na Kosovu treba nadalje da očekuju od Kurtija kao premijera u novom mandatu, Mitić kaže da će se to tek videti jer je on za nijansu spustio tenzije nakon što je ostvario političke ciljeve sprovodeći etničko čišćenje.

„Videćemo kako će se sada ponašati u ovom novom kontekstu, kada nema jasan pritisak koji dolazi iz Brisela i Vašingtona, a kada s druge strane ima čistu situaciju po pitanju formiranja vlasti“, kaže on.

Politikolog Ognjen Gogić nema dilemu da ubedljiva pobeda Samoopredeljenja nije dobra vest za srpsku zajednicu.

„Srbi nisu imali dobro iskustvo sa Aljbinom Kurtijom kao premijerom, posebno ne s tako jakim premijerom, tako da Srbi mogu da dočekaju ove rezultate sa uznemirenjem, jer on nije nagovestio da bi promenio odnos prema srpskoj zajednici. Dakle, on namerava da nastupa jednostrano i da donosi odluke i mere koje ne uvažavaju interese i potrebe srpske zajednice“, istakao je Gogić za Kosovo onlajn.

On navodi da je bilo jasno da je Samoopredeljenje favorit za pobedu i da će verovatno popraviti rezultat u odnosu na februar, ali da niko nije očekivao da će to doći do gotovo 50 odsto, što je rezultat koji su imali 2021. godine. 

Kako ocenjuje, to je sada novi faktor koji utiče na politički život na Kosovu i na buduće procese.

„To je ipak nadmoćna većina koja Aljbinu Kurtiju omogućava da formira vladu uz podršku pripadnika nevećinskih zajednica u parlamentu, koji su mu i ranije bili naklonjeni. Njemu je nedostajalo svega nekoliko mandata i tokom ove godine da formira vladu, međutim ovaj put ne mora da se oslanja na poslanike iz albanske zajednice koji ne žele s njim da sarađuju. Njemu će biti dovoljni poslanici iz zajednica“, napominje. 

Nova kriza u najavi? 

Gogić, međutim, ukazuje da iako Aljbin Kurti definitivno može da formira stabilnu parlamentarnu većinu, odnosno vladu, da je pitanje da li može da obezbedi izbor predsednika Kosova.

„To komplikuje odlučivanje procesa u budućnosti, zato što već do 5. marta Kosovo mora da izabere predsednika u parlamentu, jer Vjosi Osmani ističe mandat. Ukoliko se predsednik ne izabere u tom roku, onda se Skupština raspušta, ide se na nove parlamentarne izbore, bez obzira na to koliku podršku Kurti bude imao za formiranje Vlade. Sada imamo trku sa vremenom, da li će se obaviti svi procesi i radnje u tom roku, da se prvo potvrde rezultati izbora, onda da se konstituiše parlament, pa da se postigne dogovor o izboru predsednika. Nije izvesno da to može da se završi u ovom roku koji je preostao“, ukazuje je Gogić. 

I Radaković smatra da će vrlo verovatno doći do nove institucionalne krize jer je za izbor predsednika Kosova nedovoljno 67- 68 poslanika, pošto se tu traži dvotrećinska većina u parlamentu. 

„Imamo situaciju gde će biti potrebno još 14 ili 15 poslanika. Tu će DSK, DPK ili Srpska lista morati da podrže izbor predsednika ili predsednice Kosova, a što je vrlo teško. Zbog toga postoji velika verovatnoća da bismo u aprilu mogli da imamo nove, treće, parlamentarne izbore u periodu kraćem od godinu i po dana“, zaključuje Radaković.

Tri kruga nade

Ne treba, ipak, zaboraviti koje sve opcije propisuje Ustav Kosova za izbor predsednika. 

Naime, ukoliko u prva dva glasanja nijedan kandidat ne dobije većinu od dve trećine glasova, organizuje se treće, sa dva kandidata koja su imala najveći broj glasova u drugom krugu glasanja.

Za predsednika se bira kandidat koji je dobio većinu glasova svih prisutnih poslanika. U trećem krugu je, uostalom, za predsednicu izabrana i Vjosa Osmani 2021. godine.

Tek ukoliko i treće glasanje bude neuspešno Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori.