Turska prvi put na čelu Kfora, ima li Srbija razloga za zabrinutost?

Jednogodišnju komandu nad Kforom 10. oktobra preuzeće turski general-major Ozkan Ulutaš i to će biti prvi put da je na čelu ove NATO misije predstavnik Turske. Uprkos tome što ova zemlja u poslednje vreme intezivno naoružava i obučava Kosovske bezbednosne snage, sagovornici Kosovo onlajna smatraju da bi Ulutaš trebalo da nastoji da objektivno sprovodi mandat Kfora.

Računajući odlazećeg komandanta Kfora, Italijana Anđela Mikelea Ristuću, u protekle 24 godine na ovoj poziciji smenilo se 27 zapovednika i nijedan nije bio iz Turske. Ulutaš će stupiti na dužnost u momentu kada je kontigent turskih vojnika u okviru Kfora drugi po brojnosti. Naime, prema podacima sa sajta Kfora, u ovoj misiji je trenutno 4.511 vojnika, najviše ih je iz Italije – 852, a sledi Turska sa 780 i SAD sa 679.

Tokom leta Kosovu su iz Turske stigli dronovi Bajraktar, a kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci pre dvadesetak dana je rekao da Turska nastavlja da podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga u svim aspektima, uključujući obuku i obrazovanje, ali pre svega u pogledu snabdevanja sistemima naoružanja i opreme.

Bivši ambasador SRJ u Turskoj i islamolog Darko Tanasković kaže za Kosovo onlajn da imajući u vidu da Turska snabdeva Kosovo naoružanjem i vojnom opremom i da obučava njihove oficire, Srbiji ne može naročito da odgovara to što će novi komandant Kfora biti iz Turske, ali istovremeno napominje da komandant Kfora ne dobija naloge iz Ankare i da ih neće dobijati iz Ankare ni kada komandant ove NATO misije bude Turčin.

Naš sagovornik dodaje da to što je na Kosovu dodat jedan kontigent turskih snaga kada je nedavno došlo do zategnute situacije, kao i činjenica da će komandu Kfora da preuzme turski general, Turska i politički i unutrašnjepolitički doživljava i nastoji da valorizuje kao svoj veliki uspeh.

„U turskim novinama su veliki naslovi da je ’turski vojnik ponovo na Kosovu’, a znamo istorijski šta to znači i kakve su konotacije. Gledano praktično, činjenica je da je Turska odavno, kao i u slučaju Severne Makedonije i Albanije i drugih balkanskih država jedan od privilegovanih snabdevača ne samo naoružanjem i vojnom opremom, već je i država koja obučava oficire iz datih zemalja, a to u punoj meri važi i za Kosovo. U tom smislu Srbiji ne može naročito da odgovara to što je komandant Kfora upravo iz Turske. S druge strane, međutim, ne mislim da treba prenaglašavati značaj te činjenice jer – prvo komandant Kfora ne dobija naloge iz Turske i neće ih dobijati iz Turske ni kada on bude Turčin. Naravno, Turci uvek nastoje da ugrade i svoj interes u ono što je politika NATO saveza, ali to nije presudno. Zna se odakle komandant Kfora dobija naloge, sigurno ne iz Saveta bezbednosti a još manje iz Turske. Dakle, s te tačke gledišta, ne mogu se očekivati velike promene“, kaže Tanasković.

Kako navodi, na ljudskom planu je moguće govoriti o tome da će turski general da gaji izvesne simpatije prema muslimanskim Albancima u odnosu na pravoslavne Srbe, ali, kaže i da ne misli da je to presudno. 

„Turci su vrlo disciplinovani oficiri i on će nastojati da se ponaša što objektivnije. Čak, mislim, da će nastojati da se ponaša objektivnije od onoga što bi se očekivalo od recimo nekog Italijana, baš zato da se ne bi stvorila sumnja o pristrasnosti. Ukupno uzevši, a to smo videli u tragičnim događajima u Banjskoj, o nekakvoj objektivnosti Kfora se ne može govoriti ali može da se govori o tome da će oni donekle neke granice poštovati u svom angažovanju koje ipak neće otići preko onoga što bi bio potpuni krah njihove misije i na moralnom i na vojničkom planu. Ne očekujem da će to biti prevelika promena, ali naravno jedan Srbin ne može da se raduje kada je Turčin ponovo na Kosovu. Bili su u kasarani „Sultana Murata“ i čisto simbolički gledano ne možemo prevazići te resantimane. Realpolitički gledano mislim da neće biti prevelike razlike u odnosu na već i sadašnju potpunu pristrasnost Kfora“, zaključuje Tanasković.

Govoreći generalno o politici Ankare, naš sagovornik kaže da je Turska regionalno veoma zainteresovana za problem Kosova i Metohije pošto je Balkan jedan od prioriteta njihove “neoosmanističke spoljnopolitičke, čak i šire nacionalne doktrine“. 

„Zainteresovana je za sve što se događa na Balkanu, pogotovo u vezi sa muslimanskim zajednicama, a znamo da su Albanci na Kosovu 90 odsto i više muslimani. Turska dosledno podržava Kosovo, iako, da tako kažem, sportski nastoji da paralelno održi dobre odnose sa Srbijom i da ih razvija jer shvata da bez Srbije čak i te neoosmanistčke planove ne može da realizuje onako kao što bi realizovala u saradnji sa Srbijom“, navodi Tanasković.

Povodom predstojećeg stupanja na dužnost general-majora Ozkana Ulutaša, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Nemanja Starović kaže za Kosovo onlajn da Srbija želi da veruje da se radi o profesionalcu, koji će kao što je i do sada to bio slučaj, sa te pozicije sprovoditi ono što predstavlja osnovni mandat misije Kfor, a to je obezbeđivanje stabilnog i sigurnog okruženja za sve građane na KiM, pre svega za Srbe koji su trenutno najugroženiji.

Saradnja Vojske Srbije i Kfora, dodaje Starović, bila je dobra i sadržajna poslednje 24 godine.

"Želimo da verujemo da će se to nastaviti i u narednih godinu dana pod komandom generala Ulutaša", kaže Starović.

On ukazuje da u balkanskim okvirima, Turska nesumnjivo predstavlja veliku silu, odnosno, regionalnu velesilu.

"Mi smo toga svesni i Srbija sa Turskom neguje veoma dobre, sadržajne i konstruktivne odnose. Bilo da govorimo o njihovoj političkoj ili ekonomskoj dimenziji. To naravno ne znači da mi nismo podigli glas na sve ono sa čime se ne slažemo, a tiče se pre svega ubrzanog snabdevanja tzv. kosovskih snaga bezbednosti iz pravce Turske. Dakle smatramo da to ne samo da je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, već da je potez koji doprinosi militarizaciji problema, a verujemo da je to poslednje što nam je, kada govorimo o KiM, potrebno. Naravno da Vojska Srbije ima spremne i adekvatne odgovore na tako nešto, ali prosto ne verujemo da je to dobar put kojim bi trebalo ići. S obzirom na to da očekujemo za nešto više od dve sedmice i posetu ministra odbrane Turske Beogradu, verujemo da će to biti prilika da se sve te stvari u jednom otvorenom i iskrenom dijalogu razjasne sa turskom stranom", kaže Starović.

Inače, Priština je od Turske nabavila dronove tipa Bajraktar, a od te zemlje dobili su i protivoklopni sistem OMTAS, dometa do 4.500 metara, haubice Boran kalibra 105 milimetara, borbena vozila pešadije Vuran, kao i minobacače ALKAR kalibra 120 milimetara, preneo je nedavno RTS. Uglavnom je reč o donacijama, ali za neke sisteme turska strana tvrdi da ih je prodala Kosovskim bezbednosnim snagama.

Što se tiče mandata Kfora, on proizlazi iz Aneksa 2 Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, koji kaže da “međunarodno bezbednosno prisustvo uz suštinsko učešće NATO mora da bude raspoređeno pod jedinstvenom komandom i kontrolom i ovlašćeno da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu, kao i da olakša bezbedan povratak svih raseljenih osoba i izbeglica njihovim domovima”.

NATO je misiju Kfor osnovao u junu 1999. godine, po završetku bombardovanja SRJ.