Gogić: Široki front desnice, uz uključivanje Osmani, mogao bi da ugrozi Samoopredeljenje

Politikolog Ognjen Gogić ocenio je da bi objedinjavanje desnice na Kosovu moglo da ugrozi dominantnu poziciju Samoopredeljenja, ali da ova ideja lidera DSK Ljumira Abdidžikua zavisi od odnosa snaga među opozicionim partijama i potencijalnog povratka Vjose Osmani u stranačku politiku.

Gogić najpre ističe da pojam desnice ima drugačiju konotaciju na Kosovu u odnosu na politički život u Srbiji.

„Dok se u Srbiji pod desnicom smatraju stranke koje su nacionalističke, suverenističke, možda i antizapadne, na Kosovu to ima drugačiju konotaciju. To se, pre svega, odnosi na stranke koje su sada u opoziciji - DSK, DPK i Alijansu. One se identifikuju kao partije desnog centra, u suprotnosti sa aktuelnom vladajućom partijom Samoopredeljenje, koja je stranka levice. Desnica u kosovskom smislu zapravo znači stranke koje su prozapadno orijentisane, nasuprot aktuelnoj vlasti“, rekao je on.

Govoreći o inicijativi Abdidžikua, Gogić kaže da je njen suštinski cilj političko suprotstavljanje premijeru Aljbinu Kurtiju.

„Abdidžiku izbegava da kaže da bi to bio front protiv Kurtija, ali to u osnovi jeste. On želi da to zvuči ideološki, kao objedinjavanje stranaka koje su prozapadno orijentisane i koje ne bi pravile probleme u odnosima sa Zapadom kao što je to Kurti radio“, naveo je.

Kada je reč o realnosti takvog ujedinjenja, Gogić ukazuje na odnose među partijama.

„DSK vidi sebe kao središnju stranku, ali je pitanje da li bi DPK, koja trenutno bolje stoji, prihvatio da bude deo šireg fronta koji bi predvodio DSK“, rekao je.

Posebnu ulogu vidi u eventualnom političkom angažmanu Vjose Osmani.

„Abdidžiku se oslanja na to da bi se Osmani vratila u partijsku politiku, budući da njoj ističe mandat predsednice. Deluje kao da nije realno da se ona vrati u svoju stranku Gudžo, već se spekuliše da bi ona bila novi stari kadar DSK. Abdidžiku se verovatno nada da bi povratkom Osmani to bio faktor koji bi ujedinio kompletnu opoziciju protiv Kurtija. To se radi u kontekstu parlamentarnih izbora na Kosovu koji se očekuju. Bez obzira na odluku Ustavnog suda deluje kao da će Kosovo ići na izbore“, ocenio je Gogić.

Govoreći o potencijalnom izbornom uticaju takvog bloka, Gogić smatra da bi on mogao biti značajan.

„Ukoliko bi se formirala široka koalicija tih partija i ako bi im se priključila Osmani, to bi bio snažan predizborni blok koji bi mogao da ugrozi izborni rezultat Samoopredeljenja. I sam DSK, pojačan Vjosom Osmani, mogao bi da uđe u biračko telo Samoopredeljenja i ugrozi njegovu podršku, jer se Kurtiju dosta zamerilo i među njegovim biračima što Vjosu nije predložio za reizbor“, naveo je.

Kada je u pitanju politički diskurs, Gogić ocenjuje da bi fokus bio na odnosu sa Zapadom.

„Taj blok se u prvom trenutku ne bi previše izjašnjavao o odnosu prema Srbiji i dijalogu. To bi bilo u drugom planu. Osnovna retorika ticala bi se prozapadne orijentacije Kosova - da Kosovo treba da ide ka EU i da treba da unapređuje odnose sa SAD. Tu bi bio značajan adut to što je Osmani uvela Kosovo u Odbor za mir i što je, očigledno, dobila podršku Donalda Trampa“, kazao je analitičar.

Dodao je da je rano govoriti kako bi se taj blok postavio prema dijalogu kada bi došao na vlast.

„Oni će svakako kritikovati poteze Kurtija u dijalogu. Opozicija je kritikovala i ove nove olakšice u vezi s primenom Zakona o strancima. Oni će uvek nastupiti tako da kritikuju šta god se u dijalogu dogodi  i tražiti slabe tačke Kurtiju, ali ako bi preuzeli vlast, verovatno bi bili kooperativniji“, rekao je.

Ističe da bi ključna razlika bila u pristupu međunarodnim partnerima.

„Taj blok bio bi jasno orijentisan ka Evropskoj uniji i Americi i ne bi rizikovao da se zbog dijaloga i zbog odnosa sa Srbima na Kosovu ili Srbijom urušavaju odnosi sa Evropom i Amerikom, kao što se dešavalo tokom Kurtijeve vladavine, tako da bi taj blok verovatno bio konstruktivniji“, zaključio je Gogić.