Uloga Atine za budućnost Balkana: Šta će biti na "meniju" kod Micotakisa?

Okupljanjem evropskih i lidera regiona večeras u Atini, na neformalnoj večeri koju organizuje grčki premijer Kirjakos Micotakis, a na koju dolaze i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, Grčka želi da se pozicionira kao jedan od važnih faktora kada je reč o prilikama Zapadnog Balkana, posebno u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ističu sagovornici Kosovo onlajna.

Upućeni u ovu temu ukazuju da ovakve ambicije zvanične Atine dolaze i kao odgovor na jačanje uticaja Turske u regionu, ali i pretnje projektom "velike Albanije“, koji je posebno oživljen tokom nedavne Kurtijeve posete Tetovu i Skoplju.

Iako skup u Atini za povod ima dve decenije od Solunskog samit na kojem je promovisana evropska Balkana, zbog čega u glavni grad Grčke dolaze i visoki predstavnici Evropske unije, predsednica Ursula fon der Lajen i predsedik Evropskog saveta Šarl Mišel, gotovo je izvesno da će se "na meniju" večere u Vili "Maksimos“, pored evropskih integracija, naći i druga "vruća" pitanja u regionu, pre svih kosovsko.

Odnose Atine i Prištine poslednjih meseci obeležili su učestali susreti grčkih i kosovskih zvaničnika i uzdržanost Grčke prilikom glasanja u Savetu Evrope o zahtevu Kosova za pokretanje procesa za članstvo u toj organizaciji, što je ponovo aktuelizovalo pitanje da li će zvanična Atina promeniti stav i priznati Kosovo.

Poruke premijera Micotakisa i nove grčke vlade bile su jasne – da se ta pozicija neće menjati.

Diplomata Zoran Milivojević mišljenja je da, iako se Grčka smatra "najslabijom karikom“ među pet država EU koje ne priznaju Kosovo, ona taj stav neće menjati. Milivojević za Kosovo onlajn kaže da je nova Micotakisova vlada bila jasna da tu neće biti zaokreta grčke politike.

"Grčka, pre svega zbog Kipra, ima sve argumente da se u zaštiti svojih nacionalnih interesa drži međunarodnih principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ono što se dešavalo u Severnoj Makedoniji prilikom Kurtijeve posete, promocija ‚velike Albanije“ je samo plus u prilog ovakve politike Atine. Zbog kretanja na ovim prostorima i nekih nacionalizama važno je držati se principa. Za Grčku su prioritet Kiparsko pitanje i odnosi sa Turskom“, kaže Milivojević

To što će na skupu u Atini biti Kurti, ističe, ukazuje na to da će se pokušati da se još jednom podvuče interes EU za deeskalaciju i vraćanje dijaloga na osnovama Ohridskog sporazuma.

"Grčki interes je da afirmiše svoju poziciju, ona je ključna zemlja na jugu Evrope kao članica EU i ovo je pokušaj Atine da povrati uticaj koji je imala u vreme Solunskog samita. U međuvremenu je Grčka ušla u probleme, sad je najzaduženija članica EU i ovo je pokušaj afirmacije Grčke kao članice EU i kao države koja ovde ima posebnu ulogu. To je, posle izbora, Micotakisova nova politika, da se Grčka vrati na nivo uticajnog faktora. Grčka je domaćin večerašnjeg skupa na osnovu usaglašenog evropskog pristupa Zapadnom Balkanu, uključujući i Ohridski sporazum, koji je podržalo i prihvatilo svih 27 država EU. Znači, nije tema priznanje Kosova, već evropski plan koji podržava i Grčka“, kaže on.

S druge strane, nastavlja, Grčka ima interes da se vrati na scenu u regionu i odnosu na rivala Tursku.

"Grčka je u odnosu na Tursku u inferniornijem položaju, Turska je veća i regionalna je sila i njen uticaj na ovim prostorima je takođe veoma prisutan. Postoji i treća dimenzija, Grčka je zemlja koja je dosta bliska sa Vašingtonom i SAD tu vidi funkciju Grčke kroz jačanje njenog uticaja i u suprotstavljanju uticaju Rusije i Kine, u suzbijanju‚ Turskog toka‘“, navodi Milivojević.

Kada je reč o dešavanjima na Kosovu, Milivojević očekuje na skupu u Atini afirmaciju svih onih stavova EU u vezi sa deeskalacijom krize na severu, uz jasnu poruku da se rešavanje pitanja KiM, na platformi Brisela, posmatra kao uslov za napredak u evropskim integracijama. Tu je novi pritisak na Srbiju, po jednoj liniji što će nas izjednačavati sa Kosovom, time što će pozivati da dve strane učine ono što se od njih traži. Od srpske strane će tražiti, smatra Milivojević, da Srbi bezuslovno učestvuju na novim izborima. Videćemo da li će pominjati Zajednicu srpskih opština.

Ukazuje i na to da se tu stav Srbije neće promeniti, a to su deeskalacija, povlačenje kosovske policije sa severa, oslobađanje uhapšenih Srba, razvlašćivanje albanskih gradonačelnika, prestanak represije i nametanje političkih rešenja silom, uz puno ispunjavanje Briselskog sporazuma i ZSO.

"Svi zahtevi Srba na Kosovu moraju biti uzeti u obzir. Za sada nema deeskalacije i poteze koje Priština vuče suštinski ne idu u tom pravcu i ne stvaraju prostor za mirno rešenje i nastavak dijaloga. A nastavak dijaloga podrazumeva vraćanje u prvobitno stanje, puno ispunjenje Briselskog sporazuma, jer to je uslov da se Srbi vrate u institucije, da učestvuju u bilo kakvom političkom procesu. Mora da im se garantuju normalna, elementarna ljudska prava, pravo na život i normalno življenje. Znači, da izbori, da dijalog, ali ne pod uslovima koje diktira Priština“, kaže on.

Milivojević smatra da Srbi neće upasti u zamku da uđu u proces koji nameće Priština, da izađu na izbore i time daju legitimitet i legalitet nasilnom ponašanju prištinskih vlasti.

Očekuje da će na obeležavanju 20 godina od Solunskog samita biti ponovljena evropska perspektiva na poznatim osnovama i interes EU da Zapadni Balkan drži visoko na agendi.

"To je prva stvar koju ćemo čuti, da EU vidi Zapadni Balkan u svojoj zajednici, da proširenje nije ‘mrtvo slovo‘ na papiru. Drugo pitanje je šta će se od toga desiti“, navodi naš sagovornik.

Ukazuje na još jednu dimenziju skupa u Atini, ukoliko, kako je najavljeno, dođe i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

"To bi bila potvrda u ovom trenutku najvažnijeg kriterijuma za evropske integracije, a to je odnos prema Rusiji i Ukrajini i sankcije Rusiji. I u tom smislu treba očekivati pritiske na Beograd. Druga dimenzija, ako dođe Zelenski, jeste pokušaj Vašingtona i Zapada, imajući u vidu ulogu SAD u Grčkoj, da se preko tih regionalnih skupova dalje afirmiše ukrajinska tema i da se vrši pritisak i na ovaj region da se definitivno zaokruži priča oko odnosa prema Rusiji, imajući u vidu da Srbija i BiH nisu uvele sankcije Moskvi“, zaključuje Milivojević.

Profesor Univerziteta u Novom Sadu Rastislav Stojsavljević kaže za Kosovo onlajn da inicijativu Grčke u pravcu dešavanja u vezi sa Kosovom, treba posebno posmatrati u kontekstu onoga što se dešavalo prilikom Kurtijeve posete Severnoj Makedoniji, kada je promovisan velikoalbanski projekat.

"Grčka i te kako dobro zna da taj projekat ugrožava i njenu teritoriju, posebno Epir gde živi značajan broj Albanaca. Kurtiju je cilj ‘velika Albanija‘, nezavisnost Kosova je samo usputna stanica ka tome. Grčka to prepoznaje i možda je jedina koja reaguje i gleda da proaktivno deluje, kako bi zaštitila svoje severne granice“, kaže Stojsavljević.

On ukazuje i na "turski faktor“ kome Grčka, zauzimanjem na neki način posredničke uloge kada je reč o Kosovu, želi da odgovori.

"Posle dobijanja novog mandata, Erdogan se još više približava Zapadu. Grčka to sve pažljivo posmatra i pokušava da ojača svoj uticaj u regionu. Treba podsetiti da je turski kontigent vojnika stigao na Kosovo i sada je najbrojniji u okfiru Kfor, zvanična Ankara napružava tzv. oružane snage Kosova. Verujem da zvanična Atina sve to vrlo pažljivo posmatra“, ističe profesor.

On ne očekuje neke velike domete skupa u Atini kada je reč o napretku u dijalogu Beograda i Prištini. Ukazuje da Priština, sa svoje strane, prethodnih meseci nije ispunila praktično ništa od onoga što je prihvatila i obavezala se sporazum iz Brisela i aneksom iz Ohrida, iako su iza toga stale sve članice EU.