Vašingtonski sporazum i reči Trampa kroz prizmu Osmani: Osvojeni poeni ili promašen gol?

Sastanci Vjose Osmani u Americi imali su za cilj produbljivanje strateškog partnerstva Kosova i SAD, objavilo je Predsedništvo Kosova, dok je utisak brojnih analitičara iz Prištine da je davanjem „neodgovornih i netačnih“ izjava, lopta Osmani promašila gol. Tvrdnjama da je Vašingtonski sporazum sproveden i da se reči Donalda Trampa o sprečavanju sukoba Srbije i Kosova odnose na aktuelne pretnje, prema ocenama sagovornika Kosovo onlajna Osmani je pokušala da otopli odnos sa SAD i da sebi obezbedi put ka novom mandatu, ali je pitanje da li joj je to i uspelo.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Na račun Osmani stigao je niz kritika iz Prištine zbog izjave da je Vašingtonski sporazum iz 2020. sproveden, pa je tako direktor Instituta KIPRED Ljuljzim Peci izjavio da vlada Aljbina Kurtija nije sprovela ovaj dogovor i da izjava Osmani nije tačna.

„Da je Vašingtonski sporazum sproveden, Kosovo bi danas imalo gas i postalo bi čvorište za njegovu distribuciju u severnoj Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, kao i vrlo važno čvorište za putnu i železničku infrastrukturu regiona. Osim toga, zatvorili bismo i pitanje upravljanja vodama u jezeru Gazivode sa Srbijom. Vlada Kosova nije čak ni razmotrila dokument o izvodljivosti koji su SAD izradile za ovo pitanje, bacila ga je u smeće.“, naveo je Peci. 

Član Predsedništva Nisme Zafir Beriša takođe je osudio Osmani navodeći da „otvorenih očiju sanja o drugom mandatu, dok je u stvarnosti ista ona koja je zajedno s Aljbinom (Kurtijem) osporavala sporazum od 4. septembra 2020. u Vašingtonu“. 

Podsetimo, Vjosa Osmani je početkom januara 2021. izjavila da nakon što administracija Džozefa Bajdena  dođe na vlast, Priština treba da insistira na preispitivanju sporazuma potpisanog za vreme administracije Donalda Trampa, jer je smatrala da dogovor koji je u ime Kosova u Beloj kući potpisao bivši premijer Avdulah Hoti (DSK), ima štetne delove.

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković rekao je za Kosovo onlajn da su iz Vašingtonskog sporazuma ispunjene svega dve, tri stavke, dok je veći broj tačaka ostao na papiru.  

„U ispunjeno spada to što je Srbija obustavila kampanju otpriznavanja Kosova, dok je Kosovo istovremeno godinu dana odustalo od aplikacija za članstvo u međunarodnim organizacijama, zatim famozno priznanje Kosova od strane Izrela, kao i tačka u vezi sa nebezbednom 5G tehnologijom koja se tiče Huaveja. Ono što nije ispunjeno, a zaista je bilo vrlo važno za proces normalizacije je izgradnja pruge Beograd-Priština, Autoputa mira Niš-Priština i uspostavljanje avio-saobraćaja između Beograda i Prištine. To su sve stvari koje bi na terenu doprinele nekoj vrsti ekonomske normalizacije koja bi mogla da vodi široj političkoj normalizaciji“, naveo je Pavković.

On konstatuje da je očigledno da su iz perspektive Prištine priznanje Izrela i nastavak kampanje za članstvo u međunarodnim organizacijama najbitnije i presudne stvari. 

„Iz njihove perspektive je ispunjen čitav Vašingtonski sporazum ukoliko je to ispunjeno. A nije ispunjeno ni članstvo Kosova u tadašnjem ‘mini Šengenu’, odnosno Otvorenom Balkanu, na šta se Priština obavezala sporazumom. Sve je to moglo da omogući proces normalizacije, ali o tim stvarima sada nakon pet godina niko više i ne priča“, ukazuje Pavković. 

I politički analitičar Škeljzen Maljići kaže da Vašingtonski sporazum nije sproveden jer je ubrzo posle njegovog potpisivanja promenjena vlada, na vlast je došao Aljbin Kurti kao premijer i Vjosa Osmani kao predsednica, koja je bila protiv tog sporazuma.   

„On praktično nije sproveden, ali mnoge ideje koje je sadržao taj sporazum i dalje su validne. Trebalo je velika suma novca da se investira na Kosovo i u Srbiju, a sada verovatno neće. Okolnosti su sada nove“, naveo je Maljići za Kosovo onlajn. 

U međuvremenu, od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, kako napominje, Evropska unija je na neki način zaokružila dijalog Beograda i Prištine time što je „ozvaničen međunarodni sporazum na koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti pristali bez potpisa“, iako su radili na tome da se on ne realizuje.

U izjavi kosovske predsednice da je Vašingtonski sporazum sproveden i da sada treba da se ide dalje od njega, saradnik Novog trećeg puta Petar Donić vidi kao „političko pozicioniranje“.

„Oni verovatno hoće da kažu da su oni svoj deo Vašingtonskog sporazuma, iako to nije tačno, ispunili, ili da su ga bar ispunili u većoj meri i da sad treba da se pređe na nešto drugo. To je političko pozicioniranje u ovom trenutku, u smislu: evo mi smo dobar đak“, rekao je Donić za Kosovo onlajn. 

Dogovor iz Bele kuće, dodaje, bio je defakto kratkog veka, jer je postignut pred kraj prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa, posle kog je došao Džozef Bajden. 

„I s američke strane su mnoge tačke izgubile određeni potencijal i dah i objektivno treba razmišljati o nekom daljem dogovoru ako je ideja da se on postigne“, kaže Donić. 

Druga poruka Osmani tokom boravka u SAD koja je izazvala kontroverze je da je na osnovu izjava američkog predsednika Donalda Trampa jasno da je on dao izuzetan doprinos u sprečavanju destabilizacije našeg regiona „u poslednjim nedeljama“.

Na to je oštro reagovao bivši specijalni izaslanik Amerike za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel, rekavši da je sramota za Vjosu Osmani što manipuliše rečima predsednika Donalda Trampa. Grenel je podsetio da je Tramp bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir zbog svog angažmana na uspostavljanju mira i ekonomske normalizacije između Kosova i Srbije tokom 2019. i 2020. godine, a posebno kroz potpisivanje Vašingtonskog sporazuma u Beloj kući.

„Osmani nije bila deo tog dogovora. Pretvarati se da se sada dešava nešto novo je apsurdno“, poručio je Grenel.

Prema mišljenju Maljićija, izjave Osmani o doprinosu Trampa bile su traženje ličnog „izlaza“ jer bi ona želela da dobije novi manadat.

„Već godinu dana ona po malo kritikuje Kurtija. Takođe pokušava da obnovi odnose sa SAD i Zapadom uopšte, mada to ne bi trebalo da bude po meri njenih lilčnih ineteresa, već po meri interesa Kosova i svih njegovih građana“, kaže Maljići. 

Pavković navodi da je govoreći o Trampovim zaslugama kosovska predsednica zapravo želela sebe da nametne kao potencijalnog partnera i da pokuša da otopli odnos između trenutne administracije SAD i Prištine, ali da u tome nije uspela, jer su njene reči naišle na žestok otpor Ričarda Grenela.

„Tu fokus i nije bio na tome da li je zaista bilo indicija da će biti oružanog sukoba na Kosovu, već je Osmani želela da tu priču iskoristi da bi uspostavila neku vrstu odnosa sa Belom kućom. Naravno, uvek postoji mogućnost da ono što je daleko od javnosti, postoji iza kulisa i da mi za to ne znamo, ali mislim da je fokus ovde ipak bio pokušaj da se na toj izjavi Trampa izgradi bilo kakva konekcija između trenutne predsednice Kosova i predsednika SAD Donalda Trampa“, rekao je Pavković.