Velika Britanija i Berlinski proces: Kopča za jačanje uticaja na Zapadnom Balkanu

Iako Velika Britanija nije u EU već pet godina, u oktobru će biti domaćin Berlinskog procesa, a ova inicijativa koja okuplja šestorku sa Zapadnog Balkana našla se i među 17 projekata koje predviđa sporazum koji su potpisali britanski premijer Kir Starmer i nemački kancelar Fridrih Merc. Zapadni Balkan je Londonu važan sa aspekta bezbednosti, njegov interes je suzbijanje ilegalnih migracija, ali i odvraćanje uticaja Rusije, a Berlinski proces je jedan od načina da ostane značajan faktor u regionu, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Rotirajuće predsedavanje Berlinskim procesom bira se u koordinaciji sa nemačkom vladom i posle sedam godina ponovo je pripalo Velikoj Britaniji. Na desetogodišnjicu pokretanja inicijative, 2024. domaćin samita bio je Berlin, a ranijih godina Tirana, Sofija, Poznanj, Trst, Pariz, Beč...

„Velika Britanija biće domaćin Berlinskog procesa koji će okupiti lidere šest zemalja Zapadnog Balkana i drugih evropskih država kako bi podržali stabilnost, bezbednost i ekonomsku saradnju u regionu“, navodi se u Sporazumu o prijateljstvu i bilateralnoj saradnji koji su 17. jula potpisali Merc i Starmer.

Inicijativu Berlinski proces pokrenula je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel 2014. godine, a od tada njen cilj je ostao nepromenjen - jačanje regionalne saradnje i podrška putu Zapadnog Balkana ka integraciji u EU, kroz regionalne inicijative i projekte koje pomažu pripremu za članstvo.

Bivša ambasadorka Srbije u Londonu Aleksandra Joksimović kaže da je Velika Britanija dok je bila članica EU, zajedno sa Nemačkom, bila jedan od najvećih zagovornika procesa proširenja Unije. Izlaskom iz EU je, napominje, izgubila određene poluge uticaja u regionu Zapadnog Balkana, ali u njemu želi da zadrži aktivan pristup.

„Ukrajinska kriza je vratila mnoge teme na agendu, između ostalog i resetovanje odnosa Ujedinjenog Kraljevstva sa EU. Kao ključni momenat za Brisel i druge glavne gradove Evropske unije, ali i London, izbilo je pitanje bezbednosti. Za Ujedinjeno Kraljevstvo u ovom trenutku pitanje odvraćanja uticaja trećeg aktera je jedno od značajnih kada posmatramo njihovu agendu u odnosu na Zapadni Balkan, a naročito sprečavanje daljeg širenja uticaja Ruske Federacije“, objašnjava Joksimović. 

Zabrinutost za stabilnost ovog regiona Britanija je, dodaje, izražavala i pre ukrajinske krize, a naročito je bila fokusirana na Bosnu i Hercegovinu. 

„Naravno, i pitanje dijaloga Beograda i Prištine je bilo uvek visoko na agendi. Kao posledica Bregzita, postavljen je prvi specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, a sada je to Karen Pirs, žena velikog diplomatskog iskustva koje je pokrivala dva najznačajnija diplomatska mesta u Njujorku i u Vašingtonu i njoj je povereno da organizuje novi samit Berlinskog procesa u Londonu u oktobru“, navela je bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji za Kosovo onlajn.

Pošto Berlinski proces podrazumeva koordinaciju svih koji u njemu učestvuju ona ne veruje da će London voditi neku samostalnu inicijativu kroz ovu platformu. 

„Sasvim sam sigurna da se u ovom trenutku vodi intenzivan diplomatski dijalog šta sve treba da se nađe ne samo na dnevnom redu nego i u kom pravcu bi trebalo da teče dikusija u vezi sa nastavkom procesa proširenja Zapadnog Balkana. Takođe, migrantska kriza biće jedna od važnijih tema u Londonu. Sa nagoveštajem novih sukoba u Siriji verujem da se sa podozrenjem posmatra mogućnost nekakvog novog intenzivnog talasa, možda opet i rute koja bi prolazila preko Zapadnog Balkana“, navodi Joksimović.

Velika Britanija, prema oceni profesora ekonomije iz Prištine Škumbina Misinija, zainteresovana je za inicijativu Berlinski proces jer je mnogo vremena uložila u Evropsku uniju i želi da se priključi zemljama EU u naporima da se stvori mir i sigurnost na Zapadnom Balkanu.

„Jedna mala varnica u zemljama Zapadnog Balkana ima posledice i u EU. Oni žele da vide što stabilniji Balkan, a prema analizama i podacima zemlje regiona su pod velikim uticajem investicija Rusije i Kine da bi se širile dezinformacije. Zbog toga je EU zainteresovana da u paketu obuhvati zemlje Balkana i da se učlane u EU“, rekao je Misini za Kosovo onlajn, dodajući da je to geostrateška politika i EU i Velike Britanije.

Naklonost Londona Berlinskom procesu, kako smatra Anamarija Velinovska, istraživač u Institutu za demokratiju u Skoplju, proizlazi iz spoljnopolitičkih prioriteta Velike Britanije, a pod vladom Kira Starmera jedan od njih je poboljšanje odnosa sa evropskim partnerima, a drugi aktivna politička uloga u međunarodnoj pomoći i upravljanju. 

„Zapadni Balkan spada u ova dva prioriteta jer je deo evropskog kontinenta. Politika proširenja Evropske unije je značajna za spoljnu politiku EU, tako da verujem da i Velika Britanija i dalje želi da bude viđena kao faktor na evropskom kontinentu“, navela je Velinovska za Kosovo onlajn. 

Berlinski proces, objašnjava, obuhvata širok spektar aktivnosti, a London će kao domaćin ove godine imati priliku da odredi prioritete. 

„Svake godine domaćin može da odredi koja će tema biti dominantna u diskusijama. Ove godine to su bezbednost, odbrana, migracije, dakle teme za koje vidimo da su im prilično važne. Nedavno su potpisali partnerstvo za bezbednost i odbranu sa Evropskom unijom, a sada i sporazum sa Nemačkom koji se mnogo fokusira na ilegalne migracije, sajber bezbednost, strane uticaje... Dakle, kroz predsedavanje Berlinskim procesom, oni na neki način mogu da odrede pravac političke diskusije u regionu“, ističe Velinovska. 

Britanska spoljna politika se, kako kaže, u velikoj meri vrti oko teme bezbednosti, ali to se dešava ne samo u toj zemlji već se ceo svet okreće ka temi bezbednosti i odbrane. 

„Pošto je region podložan stranim uticajima, ilegalnim migracijama, verujem da je ovo neka vrsta načina da se utiče i da se bude značajan faktor u toj oblasti. Još jedan interes su ekonomski značajna partnerstva koja su napravili, pre svega sa Makedonijom. Dve zemlje imaju strateško partnerstvo usmereno na investicione projekte, zajmove... Dakle, možemo očekivati povećan priliv investicija koje dolaze iz Velike Britanije. Ne ulažu samo u Makedoniju, već i u Srbiju, u Moravski koridor, tako da vidimo da je i ekonomski faktor značajan za Veliku Britaniju“, konstatuje naša sagovornica. 

Kao i kod svake druge velike sile, dodaje, i kod Velike Britanije su prisutni meka moć i uticaj koji su prilično prošireni na Balkanu sa njenim diplomatskim predstavnicima, pomoći organizacijama civilnog društva, studentskim razmenama, stipendijama.., a interes za region vidi se i u činjenici da su nedavno imenovali Karen Pirs za specijalnu predstavnicu za Zapadni Balkan. 

Interes Velike Britanije za Berlinski proces, pa i za to da ove godine bude domaćin samita, Bledian Koka, glavni urednik TV Suri iz Tirane sagledava na sličan način kao i Velinovska.

Pristup britanskog premijera Kira Starmera, kako kaže, usmeren je na stabilizaciju odnosa sa Evropskom unijom nakon Bregzita, ali i postoji i stalni interes Velike Britanije za Zapadni Balkan i za nastavak uloge koju je igrala u regionu.

„Podsetimo da je od 1999. godine Velika Britanija uvek bila prisutna na Kosovu sa svojim vojnim snagama. To znači da je sebe videla kao aktera u regionu i da je smatrala svoje prisustvo na Balkanu veoma važnim za Zapad. Međutim, mislim da britansko učešće u Berlinskom procesu, koji je do sada imao Nemačku i Francusku kao glavne aktere, može imati i drugu svrhu. Prvi je stvaranje svojevrsne ravnoteže u regionu zbog onoga što mi i Zapad smatramo opasnošću od ruskog i kineskog uticaja. Svojim prisustvom u regionu, Britanija pokušava da postigne ovu vrstu ravnoteže, za šta je zainteresovana EU, ali izgleda da su podjednako zainteresovani i Velika Britanija i njen premijer Starmer“, rekao je Koka za Kosovo onlajn.

Koka navodi da Velika Britanija već dugo smatra Zapadni Balkan problemom, kako u pogledu sve većeg nivoa trgovine drogom, tako i zbog pranja novca.

„Ne zaboravimo da je Velika Britanija nedavno preduzela mere poput deklaracija o non grata ili sankcija za pojedince iz Bosne i Hercegovine i Srbije zbog njihovog učešća u ovim kriminalnim aktivnostima i pranju novca. Ove aktivnosti očigledno utiču i na Veliku Britaniju. Jedan od najvažnijih ciljeva Berlinskog procesa je jačanje vladavine prava i demokratije tako da angažovanjem u ovom procesu, Velika Britanija veruje da može doprineti ovim važnim elementima za stabilnost u regionu, za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije koja je uspostavila svoje baze na Zapadnom Balkanu. Ne može se isključiti i napor da se očisti teren od ovih pojava i stvore nove mogućnosti za strateška ulaganja na Zapadnom Balkanu“, smatra naš sagovornik.

Na stabilnost regiona utiču i odnosi Beograda i Prištine, čija normalizacija pokušava da se postigne uz posredovanje EU, a izaslanica Velike Britanije za Zapadni Balkan Karen Pirs, koja je pre desetak dana posetila oba grada, poručila je da u sporazumima iz Brisela i Ohrida postoje jako dobre ideje i da je važno da se oni primene. 

Dijalog je bio jedna od tema njenih razgovora sa predstavnicima kosovskih i srpskih vlasti, ali programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev ne veruje da bi London mogao da bude uspešniji od EU ako bi se angažovao u tom procesu.

„Od Roberta Kupera pa do Ketrin Ešton, postojala je određena uloga Velike Britanije u kontekstu funkcionisanja EU, čak i izuzetno visok nivo zainteresovanosti, ali nakon izlaženja iz EU jedna od mnogih stvari koje su predali jeste i relevantnost u procesu dijaloga. Oni sada ostaju posebni kontributor razvijanju procesa regionalne saradnje, ali za zvaničnu ulogu u procesu dijaloga, po definiciji, u ovom momentu nema mesta“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Istupanjem iz Evropske unije, kako navodi, Velika Britanija u određenoj meri redefinisala svoj strateški položaj na globalnom nivou, pa samim tim i u regionima koji za nju imaju određeni značaj, istorijski i ekonomski, i da se „kao i dalje sila sa istorijskim kontekstom“ trudi da ostane aktivan akter u regionu Zapadnog Balkana kroz uspostavljanje saradnje ne samo na regionalnom nivou, već i kroz bilateralne odnose.

„Otud i izaslanici i njihove posete i bilateralni sastanci. Ali, suštinski doprinos ostaje vrlo upitan iako se svakako može nazvati konstruktivnim, pre svega kroz podršku Berlinskom procesu koji je neformalno dobio zeleno svetlo i podršku svih relevantnih kapaciteta za uspostavljanje i facilitaciju mehanizma regionalne saradnje u okviru regiona Zapadnog Balkana“, ocenio je Vladisavljev.