Vlada i ostavka - dva čitanja zakona: Kome odgovara nejasan propis?

Jedan zakon a tumačenja različita. Za deo stručne javnosti nema sumnje: članovi vlade Aljbina Kurtija koji su izborili poslaničke mandate na izborima 9. februara morali su da podnesu ostavke, jer to nalaže Zakon o Vladi. Citirajući delove istog propisa Kurti tvrdi da nije bilo potrebe za formalnom ostavkom jer je mandat svakog člana Vlade već istekao. Sa formalnom ostavkom ili bez nje, vlada „Kurti 2“, svakako trenutno ima ograničeno polje delovanja, a takav status, pa i u dužem vremenskom periodu, najviše njoj ide naruku, smatraju analitičari.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Zakon o Vladi stupio je na snagu krajem novembra 2022, za mandata druge vlade Aljbina Kurtija, ali tek posle nešto više od dve godine, tokom postizbornog obračuna političkih partija, izašlo je na videlo da u zavisnosti od situacije svako može da se drži onih članova koji mu više odgovaraju. 

Predsednik Centralne izborne komisije Krešnik Radonjići 27. marta podsetio je stranke na član 26. Zakona o Vladi, kojim se predviđa da članovi aktuelne Vlade, koji su izabrani za poslanike u novom sazivu Skupštine, moraju da podnesu ostavke na svoje funkcije pre potvrđivanja rezultata izbora.

U pomenutom članu 26 se navodi: "U slučaju da je član Vlade na funkciji izabran za poslanika Skupštine Republike Kosovo, isti mora podneti ostavku na funkciju člana Vlade pre dana overe rezultata izbora“.

Među članovima Vlade koji su izabrani u novi saziv Skupštine je premijer Aljbin Kurti, kao i više ministara. 

Kurti se istog dana, 27. marta, pozvao na isti zakon koji je citirao Radonjići, ali na članove 29 i 30, tumačeći da je po njima mandat svakog člana Vlade prestao 23. marta, bez potrebe za dodatnim i formalnim aktom o ostavci. Najavio je da će njegova vlada nastaviti da obavlja odgovornosti koje pripadaju izvršnoj vlasti u skladu sa zakonima na snazi, poštujući ograničenja koja predviđa zakon. 
  
Pojedini pravni stručnjaci u Prištini ukazivali su i da je nastao pravni vakuum, odnosno da Vlada kojoj je istekao mandat nije mogla da podnese ostavku parlamentu kojem je takođe istekao mandat, ali docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić ističe za Kosovo onlajn da za podnošenje ostavki nije bilo prepreka. 

On pojašnjava da premijer ostavku podnosi parlamentu ne u smislu saziva, nego u smislu institucije parlamenta i ocenjuje da je Aljbin Kurti učinio pravni prestup pošto nije podneo ostavku na ovu funkciju. Zakon o Vladi, kako kaže,  izričito propisuje podnošenje ostavke onog časa kada je član Vlade izabran za poslanika, odnosno kada je nadležno izborno telo potvrdilo takav izborni rezultat. 

„Ovde se radi o imperativnoj pravnoj normi, koja ne može da se menja niti zavisi od naše volje. Prosto, Kurti je morao da podnese, i mora da podnese pisanu ostavku. Potpuno je nevažno da li je novi parlament konstituisan ili nije, on ostavku podnosi instituciji parlamenta. Njemu je mandat svakako u tehničkim okvirima kada je reč o nadležnostima vlade, činjenicom da je istekao mandatni period i da su organizovani novi izbori. Ali ova odredba dodatno podvlači, rekao bih, zahtev da ne sme da postoji nikakav sukob interesa, u ovom slučaju, mešanja između zakonodavne vlasti i izvršne vlasti, svojstva člana vlade, u ovom slučaju premijera vlade i člana parlamenta“, kaže Čelić za Kosovo onlajn. 

Imajući u vidu da je kosovska predsednica Vjosa Osmani sazvala konstitutivnu sednicu Skupštine za 15. april, Čelić kaže da Kurti tog dana u skupštinskoj sali ne može istovremeno da bude i poslanik i premijer u tehničkom mandatu.

„To je verovatno 'dan D' ako tako mogu da kažem, kada on mora da se odluči jer ne može da sedi na obema stolicama. Ne može da bude i premijer i poslanik. Na konstitutivnoj sednici parlamenta on neće moći da glasa u svojstvu člana parlamenta“, ukazuje Čelić.

Advokat i bivši sekretar u Ministarstvu pravde Ardian Bajraktari takođe ukazuje da član 26. Zakona o vladi jasno definiše njenu obavezu da podnese ostavku ukoliko budu izabrani novi poslanici Skupštine Kosova, ali napominje da zakon nije dovoljno jasan.

Bajraktari je naveo za Kosovo onlajn da je obaveza aktuelne vlade da podnese ostavku veoma kontroverzno pitanje, mada on smatra da treba da se sprovede.  

„Od 23. marta, pošto je prestao četvorogodišnji mandat Vlade, Republika Kosovo ima Vladu koja, u skladu sa Zakonom o Vladi, ima ograničen mandat u vršenju svojih funkcija i dužnosti. Sada treba da se izabere predsednik i potpredsednik Skupštine, a zatim da se pređe na što skorije formiranje vlade“, navodi Barjaktari.

Zbog situacije u kojoj se Kosovo našlo jer se propisi različito tumače, ali i zbog sličnih slučajeva koji su se dešavali ranije, Marko Milenković iz NVO „Nova društvena inicijativa“ kaže da treba raditi na promeni zakona, odnosno na njihovom usaglašavanju.

On je mišljenja da će vlada u tehničkom mandatu potrajati, a iako je konstitutivna sednica parlamenta zakazana za 15. april, ističe da nije izgledno da će predsedavajući Skupštine biti izabran i da je moguće da predstoji još veća neizvesnost.

„Predsedavajući Skupštine bi trebalo da bude predložen iz Samoopredeljenja i da bude izglasan većinom poslanika, što u ovom trenutku ne vidim da je moguće, ali možda se promeni u narednom periodu. Sa druge strane, opozicija nije u mogućnosti da predloži i da izabere predsedavajućeg Skupštine, tako da smo u zaista čudnoj poziciji. Postoji pravni vakuum, a Zakon o vladi komplikuje celokupnu situaciju. Tu imamo kontradiktornosti. Sa jedne strane se govori da ostavke treba da verifikuje Skupština, a postoji i druga strana zakona i Ustava, gde se govori da kada članovi vlade postanu poslanici gube pravo da budu članovi vlade“, navodi Milenković za Kosovo onlajn.

Kao rešenje za ovu situaciju vidi dve opcije - postizanje političkog kompromisa Samoopredeljenja i nekih opozicionih stranaka ili da se opozicione stranke ili drugi politički akteri obrate Ustavnom sudu i zatraže mišljenje i uputstva za prevazilaženje ove situacije. 

Postojeća situacija, prema mišljenju Milenkovića donekle odgovara i vlasti i opoziciji, ali pre svega Aljbinu Kurtiju, s obzirom na to da će „kupiti dodatno vreme za pokušaj formiranja nove vlade i poboljšavanje pozicije u tom smeru“. 

„Čini se da Aljbin Kurti upravo koristi te pravne vakuume da produži sebi mandat. Ukoliko ne uspe da formira novu vladu, mislim da postoji mogućnost da se na jesen objedine izbori i da uz lokalne imamo nove parlamentarne, što bi po mom mišljenju pomoglo Samoopredeljenju u pokušaju da ostvari bolji rezultat, s obzirom na to da su lokalni izbori mehanizam koji omogućava da dodatno radite na terenu i da pokušate da ostvarite bolji rezultat“, kaže Milenković.