"Za" i "protiv" otvaranja glavnog mosta na Ibru: sloboda kretanja loš izgovor, kome odgovaraju nove tenzije?

Kosovska vlada po svemu sudeći rešena je da otvori glavni most na Ibru i za drumski saobraćaj uprkos mnogobrojnim ocenama da bi to izazvalo nove tenzije na severu. Novi kec iz rukava Prištine je - sloboda kretanja. Ne važi za srpskog patrijarha kada želi da poseti Pećku patrijaršiju, niti za robu poreklom iz Srbije, ali kada je reč o mostu, kosovski zvaničnici postaju revnosni branitelji ovog prava.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Uprkos porukama iz Kfora da svaka odluka u vezi sa mostom mora da bude doneta u okviru dijaloga sa Beogradom i iz EU da "zainteresovane strane treba da se uzdrže od jednostranih akcija", ministar administracije lokalne samouprave Eljbert Krasnići izjavio je juče da se stav Vlade Kosova nije promenio kada je u pitanju otvaranje glavnog mosta na Ibru. Nije znao da kaže kada bi most mogao da bude otvoren, ali smatra da bi to bilo u interesu svih građana Kosova.

"Treba nam više međunacionalne saradnje, a ne podela. Koncept slobode kretanja građana je taj koji treba da nas vodi i svaka prilika da građani komuniciraju je dobrodošla“, rekao je Krasnići.

O ovoj temi je sa ambasadorima zemalja Kvinte i Kancelarije EU u Prištini pre desetak dana razgovarao premijer Kosova Aljbin Kurti, a kako je posle sastanka saopšteno iz njegovog kabineta, otvaranjem mosta i za automobile omogućila bi se puna sloboda kretanja "koja pomaže građanima sa obe strane mosta bez razlike, a istovremeno služi razvoju privrede i tržišta kroz lakše kretanje roba i kapitala“. 

Kurti uverava da taj potez neće biti usmeren ni protiv koga, pa ipak, građani u Severnoj Mitrovici ne skrivaju zabrinutost.

"Svašta može da bude. Biće veći protok i tamo i ovamo. Ako se budemo ponašali ljudski, disciplinovano, biće dobro. Ako neko zloupotrebljava, može da zloupotrebi svaki dan“, rekao je reporterima Kosovo onlajna jedan građanin Severne Mitrovice.

Stevica Jović iz ovog grada kaže da kada se most otvori, neće biti ni sreće ni bezbednosti za srpski narod. 

"Nekako da živimo možemo dok postoji most, kao kineski zid. Neki spas još za srpski narod na severu Kosova. Dok je ova vlast Prištine i ovakva evropska politika, nema sreće na KiM", kaže Jović. 

Bivši ambasador Kosova u Italiji Aljbert Prenkaj upozorio je da jednostranim odlukama Vlada Kosova rizikuje da izazove nove tenzije na severu Kosova i da pitanje otvaranja glavnog mosta na Ibru treba rešavati u okviru dijaloga jer se tiče i srpske i albanske strane, dok je dopisnik Kohe iz Brisela Avgustin Paljokaj, pozivajući se na diplomatske izvore, rekao da bi eventualno otvaranje mosta ponovo vratilo evropske sankcije Kosovu, čak i ako bi se EU odlučila da ih u potpunosti ukloni. 

Sava Mitrović iz Centra za evropske politike kaže za Kosovo onlajn da bi otvaranje glavnog mosta na Ibru bio bi još jedan u nizu jednostranih poteza Prištine koji bi vodio daljoj provokaciji Srba sa severa i da ne vidi ništa dobro što može da proizađe iz jednostranih poteza o kojima nema dogovora u dijalogu.  

Povodom najnovije argumentacije premijera Kosova Aljbina Kurtija – da most treba da bude otvoren jer je želja vlade da se poštuje sloboda kretanja i da će to pomoći trgovini, privredi i saradnji, Mitrović kaže da je Priština na mnogim primerima pokazala da joj princip slobode kretanja, ljudi i robe nije najvažniji.

“Ne postoji objektivan saobraćajni i infrastrukturni razlog zbog kojeg bi ovaj most morao da bude otvoren i za drumski saobraćaj. On je otvoren za pešački saobraćaj, ljudi slobodno prelaze s jedne na drugu stranu Ibra, a drumski saobraćaj ima svoje puteve kojima prelazi Ibar. Priština je više puta odbijala da učestvuje u inicijativi Mali Šengen, kasnije Otvorenom Balkanu, koja je pokrenuta iz Beograda i zagovarana zajedno sa Tiranom i Skopljem, uprkos tome što se obavezala u vašingtonskim dokumentima da bude deo ove inicijative. Preko toga Priština je povlačila jednostrane mere koje su bile u potpunosti u suprotnosti sa Cefta aranžmanima a koje se tiču robe koja dolazi iz centralne Srbije, tako da je pokazala da joj princip slobode kretanja, ljudi i robe zapravo nije najvažniji”, kaže Mitrović.

Dok mostovi u epskoj tradiciji, u književnosti, kako dodaje, uglavnom simbolizuju spajanje i slobodu, dotle je, kaže, ovaj most specifičan jer je simbol nesloge i odvojenosti albanskog i srpskog naroda. Simbol je, dodaje, i otpora Srba sa severa Kosova koji su tu podigli prve barikade 2011. godine protestujući protiv i tada jednostranih poteza Prištine da uspostavi vlast na severu Kosova.

Da li će kosovska vlada zaista i otvoriti most tokom leta, kako je ranije najavljivano, uprkos stavovima EU da takva odluka treba da se donese u okviru dijaloga, prema mišljenju Mitrovića zavisiće od političke procene Aljbina Kurtija kojem predstoje parlamentarni izbori.

“Zavisiće od njegove procene da li mu iz političkih razloga pogoduje neka eskalacija na severu, da li mu pogoduje da se pokaže pred svojim, pre svega, albanskim biračima kao neko ko dosledno sprovodi svoja obećanja. Podsetiću da prema programu Samoopredeljenja Severna i Južna Mitrovica treba da budu jedna opština i da se time faktički smanji uticaj Srba, odnosno da se svedu na tri opštine na severu u kojima bi zadržali većinu, a da Mitrovica, kao ipak važan grad i raskršće, bude u potpunosti pod kontrolom Albanaca”, ističe Mitrović.

Programski menadžer Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Slobodan Stošić kaže za Kosovo onlajn da iza namere kosovskih vlasti da otvore glavni most na Ibru stoji jedan jedini cilj, a to je podizanje tenzija na viši nivo i stvaranje novih problema o kojima će se pričati dok se oni stari zaboravljaju. 

On istovremeno ocenjuje da sloboda kretanja, ne može da bude pogodan izgovor u ovom slučaju, kada postoje još dva mosta koja su otvorena i za pešake i za automobile.

"Glavni most na Ibru nije jedini, postoje još dva, južno i severno od njega koja su otvorena i za pešake i za automobile. Otvaranje centralnog mosta je politizovana tema i koristiće se kao jedan od novih problema koji će se rešavati u narednom periodu. Glavni argument za otvaranje mosta je da treba da se omogući sloboda kretanja ljudi i robe, ali imamo dokaz da, što se tiče srpske robe, tu ne postoji sloboda kretanja. Robi iz Srbije nije dozvoljeno da uđe na teritoriju Kosova, a pod nekim čudnim izgovorima čak ne postoji ni pisana naredba za to, dok se za otvaranje mosta sloboda kretanja koristi kao izgovor", kaže Stošić. 

On ističe da bi prema sporazumu iz Brisela most trebalo da bude otvoren, ali i da su predstavnici međunarodne zajednice izjavili da to nije na Prištini da odluči, već da to treba da bude dogovoreno u dijalogu. 

"Moje mišljenje je da za otvaranje mosta treba sačekati neka bolja politička vremena. Ovaj most je dugo godina bio mesto sukoba između Albanaca i Srba, sa čime je upoznata i međunarodna zajednica jer su svi ti sukobi, pretpostavljam, evidentirani u njihovim izveštajima", navodi naš sagovornik.

Ipak, kaže da ne bi bio iznenađen da kosovske vlasti uz akciju specijalaca pokušaju da otvore most, ali i napominje da će po ovom pitanju glavnu ulogu odigrati italijanski Kfor, odnosno karabinjeri čija je dužnost da čuvaju taj most. 

Ovu temu nešto drugačije sagledava stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši.

"Zašto da se most ne otvori? Postoji sporazum iz Brisela o otvaranju mosta od ranije koji nije sproveden. Upravo zbog poboljšanja odnosa i slobode kretanja, zašto to ne bi most saradnje, umesto da bude most zatvaranja zajednica?", kaže Ibiši.

On kaže za Kosovo onlajn da mostovi treba da služe dobroj saradnji između zajednica i da ne treba više da bude podela, ali je i stava da je otvaranje glavnog mosta previše ispolitizovano pitanje.

Kako dodaje, mišljenja građana koja je čuo idu u smeru da podržavaju otvaranje mosta.

"Tako da vidim dobru priliku da se on konačno otvori bez politizovanja, uz podršku građana dve zajednice koje žive u sevenom i južnom delu. Sporazum iz Brisela postoji, samo treba da se sprovede u datim okvirima", navodi Ibiši. 

Inače, prema sporazumu postigutim u okviru dijaloga Beograda i Prištine iz 2014. godine pre otvaranja mosta potrebno je da se jasno razgraniče administrativna nadležnost između Severne i Južne Mitrovice nad oblastima Brđana i Suvog Dola, koje su mešovitog etničkog sastava. Strane su se saglasile da se oblast Brđana nesumnjivo nalazi na teritoriji opštine Severna Mitrovica, ali je i dalje otvoreno pitanje razgraničenje Severne i Južne Mitrovice u oblasti Suvog Dola. Sporazum predviđa da tek nakon što se na pitanje razgraničenja stavi tačka, mogu da se stvore uslovi da srpska strana i EU usaglase datum otvaranja mosta.