Dijalog Beograda i Prištine u ćorsokaku: Može li Brisel da završi posao koji je započeo?

Pregovori u Briselu Beograd-Priština
Izvor: Kosovo Online

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je nakon nedavnih propalih pregovora u Briselu posetio Prištinu i najavio novu rundu pregovora glavnih pregovarača. Ipak, sagovornici Kosova onlajn su skeptični da će se dijalog pomeriti stvari sa mrtve tačke.

Brisel kao glavni pregovarač svestan je poteškoća u dijalogu, ali i strategije Prištine da Srbe na Kosovu dovede pred svršen čin, ocenjuje za Kosovo onlajn vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i sociolog Vladimir Vuletić.

“Pregovori su nakon jednostranih poteza Prištine otežani. Toga su svesni svi učesnici u razgovorima. Kao što su svi svesni da su  neophodni pregovori. Odnosno, Priština smatra da možda i nisu neophodni ukoliko uspeju u onome što, nema sumnje, nameravaju, a to je da Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji postave pred svršen čin koji podrazumeva ’ili se pokloni ili se ukloni’. Onda jednostavno za njih ostaju samo tehnička pitanja. Ali, to je nešto čega je svesna i Evropska unija da bi moglo da izazove različite vrste problema. I svi su naravno svesni da takvim rešenjima ne rešavate problem već samo zatrpavate pepelom žar i vatru koja tinja“, ističe Vuletić.

Komentarišući zastoje u pregovorima, ali i tvrdnju specijalnog izaslanik za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčaka da “mnoga politička pitanja ostaju bez odgovora”, Vuletić kaže da su neka od njih i jednostrani potezi Prištine, a posebno ukidanje dinara.

On ističe da iz prištinskog ugla deluje sasvim logično da ukoliko je Kosovo faktički već nezavisno onda već imaju sve pergorative države i tehničko je pitanje kako će sprovesti i upotrebe jedinstvene valute.

“Priština te stvari vidi tako. Za Brisel, kao nekog ko posreduje i ko je pregovarač, jasno je da postoje određena politička pitanja jer sa druge strane imaju Beograd koji sve to vidi sasvim različito ili suprotno. Zato se moraju rešavati i politička pitanja da bi se do sporazuma i došlo. Za Prištinu je sada stvar samo na tehničkom nivou. Istinu govoreći i za Beograd je stvar samo na tehničkom nivou kako da se u okvirima onoga što je Srbija reše nekakvi problemi, ali Brisel to vidi kao pokušaj da se postigne politički dogovor o onome što Ohridski sporazum podrazumeva“, navodi Vuletić.

Naglašava da je ipak ključno političko pitanje oko koga Beogra i Priština treba da se usaglase - konačno rešenje.

„To je u stvari ključno političko pitanje i iz njega proizilaze i sva ostala. Ali, razlika između političkih i tehničkih pitanja je u tome da su tehnička pitanja nešto što treba da reguliše odluke koje su već donete, oko kojih su se svi saglasili. Ali, jasno je da takvih odluka još nema“, ističe Vuletić.

Upitan na koji način bi zvanični Beograd mogao da nastavi pregovore nakon niza jednostranih poteza Prištine, Vuletić kaže da je reč o „veoma nezgodnoj pozciji“ zato što razume da jedino uz ekonomski razvoj može da se bori i za Kosovo, ali i za prava Srba.

„Beograd je u veoma nezavisnoj poziciji. Iz specifičnog razloga. Priština, odnosno pre svega Kurti, čitavu tu stvar vide tako što je za njih jedino, isključivo pitanje nezavisnost Kosova. Sva druga pitanja vezana za ekonomski razvoj Kosova, politički položaj koji je, toga su svesni, ne može se bitno pogoršati. Sva ta pitanja su za njih u drugom i trećem planu. Beograd s druge strane mora da vodi računa o mnoštvu drugih stvari vezanih pre svega za ekonomski razvoj Srbije jer je jasno da bez ekonomski jake Srbije vi ne možete da se borite ni za Kosovo, ali ni za prava Srba u regionu generalno. To je Beogradu podjednako važno, ako ne i važnije da ostvari ekonomsku stabilnost i napredak jer je to preduslov. Mi nemamo drugih izvora za političku borbu nego ono što sami stvorimo“, smatra Vuletić.

Ocenjuje da za prištinske vlast i Aljbina Kurtija ekonomska pitanja nisu od suštinske važnosti, a da je Beograd dodatno suočen i sa geostrateškom situacijom.

„S druge strane, Kosovo, odnosno Kurti itekako ima drugu vrstu izvora, tako da njemu to ekonomsko pitanje suštinski nije bitno i zato je njegova prednost. Beograd ima ta ograničenja što mora da vodi računa i o geostrateškoj situaciji. Sama činjenica da je Rusija ne samo u ratu nego da je neprijatelj EU, da je Kina ovde nerado viđen gost. Neki naši prirodni saveznici koji se zalažu za poštovanje principa UN i Rezolucije 1244 su nam faktički isključeni iz ovog procesa i mi se sami zapravo borimo što ni malo nije lako“, precizira Vuletić.

I prištinski analitičar i nekadašnji jugoslovenski političar Azem Vlasi kaže za Kosovo onlajn da nikome nije jasno kako će dalje teći dijalog Beograda i Prištine koji se odvija uz posredovanje Evropske unije.

„Kako će dalje ići dijalog zasada nikome nije jasno. Ukoliko je spor zbog ukidanja dinara, onda bi ga odmah trebalo skinuti sa dnevnog reda zato što to nije realan, već izmišljen problem. Centralna Banka Kosova je sa svoje strane preduzela što je potrebno da na račune korisnika uplata iz Srbije pristižu iznosi u eurima“, ocenjuje Vlasi.

Na pitanje kako tumači poslednju izjavu specijalnog izaslanika EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da “mnoga politička pitanja ostaju bez odgovora”, Vlasi ističe da bi Lajčak to trebalo da kaže.

Vlasi ocenjuje da je Beograd, odnosno predsednik Srbije Aleksandar Vučić strana u dijalogu koja, kako je naveo “bepostrebno zateže” situaciju oko dinara na Kosovu.

“Lajčak bi trebao da kaže koja to pitanja ostaju bez odgovora. A mogao bi jasno kazati Vučiću da ne zateže bespotrebno oko dinara jer Srbe na Kosovu ne ugrožava evro, sem ako pitanje dinara koči put ka finalnoj normalizaciji odnosa“, naglašava Vlasi.

Međutim, bivši diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da su pregovori u ćorsokaku zbog jednostranih odluka Priština i da do deblokade dijaloga može doći isključivo ukoliko to odluče Vašington i Brisel.

„Dok nema političke volje i dok nema konkretnih akcija besmisleno je govoriti o bilo kojoj vrsti dijaloga“, kaže Milivojević za Kosovo onlajn.

On ključni razlog vidi u isključivosti Prištine koja, kako navodi, ne daje nikakav signal, odnosno ne pokazuje volju za nastavak dijaloga.

„Nema pregovora zato što je Prištinska strana isključiva. Ne daje nikakvog signala niti pokazuje bilo kakvu vrstu volje da se dalji dijalog nastavi. Drugo, sprovodi mere koje nas ne samo udaljuju od dijaloga, nego zatvaraju mogućnost bilo koje vrste dijaloga. To su dva elementa koji me navode na zaključak da su pregovori propali. I to važi i sada, i sada smo u istoj situaciji. I sada sve zavisi od sponzora prištinske strane, od centara moći u Vašingtonu i Briselu. Ni oni ne daju naznake da bi moglo da dođe do deblokade. Nema u izgledu mera i akcija koje bi sprečile ono što Kurti čini, a to je proterivanje Srbije i pogrom srpskog naroda sa Kosova i Metohije. To i dalje traje“, smatra Milivojević.

Prema njegovim rečima ključno pitanje koje je ostalo otvoreno jeste puna primena sporazuma koji su potpisani u Briselu 2013. i 2015. godine, a unutar toga - pitanje svih pitanja - formiranje Zajednice srpskih opština.

Međutim, smatra Milivojević, Aljbin Kurti kroz jednostrane poteze pokušava da opstruira formiranje ZSO.

„Formiranje Zajednice srpskih opština je pitanje svih pitanja. Sada vidimo, da smo imali Zajednicu srpskih opština ne bi imali ovu eskalaciju i ne bi imali ovo stanje koje imamo jer su ove stvari praktično u nadležnosti ZSO. Moj utisak je da Kurti na ovaj način opstruira ZSO, daje do znanja da nema nameru da je formira i u takvoj situaciji to pitanje ostaje kao centralno za naredni sastanak bilo koje vrste. Ne računajući ovo vezano za dinar i traženje rešenje da ovaj narod dole počne da živi normalno“, kaže Milivojević.

Ocenjuje da su upravo jednostrani potezi Prištine glavni razlog zbog čega je dijalog u ćorsokaku.

„ Oni polaze sa maksimalističkih pozicija. Kurti čvrsto stoji na stavu da se može razgovarati samo o priznanju. Insistira na potpisivanju Ohridskog sporazuma što je za Srbiju neprihvatljivo i u takvim okolnostima nema pregovora. Znate, za pregovore je uvek potrebno da imate dve strane. Što se Srbije tiče ona je otvorena za dijalog, ona će se svaki put odazvati pozivu na dijalog, ali dijalog podrazumeva da se ispune ranije preuzete obaveze, da stavimo na sto Zajednicu srpskih opština i drugo - da se spreče mere i akcije koje dovode u pitanju opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, zaključuje Milivojević.

Ocenjuje da je poziv glavnim pregovaračima Beograda i Prištine pokušaj specijalnog izaslanika za pregovore Miroslava Lajčaka da spasi obraz Evropske unije, ali i da se spreči moguća eskalacija sukoba na Kosovu.

„To je pokušaj Evropske unije, odnosno Miroslava Lajčaka da se nekako vratimo dijalogu koliko je to moguće imajući u vidu opstrukciju Prištine i ponašanje poslednjeg puta kada je sazvao sastanak, a zatim i njihovo neodustajanje od mera i akcija koje sprovode bez obzira na primedbe koje dolaze iz Vašingtona i Brisela i bez obzira na pokušaje posrednika da se dijalog ipak nastavi“, kaže Milivojević.

Naglašava da je ključni razlog Lajčaka i EU da se strane vrate dijalogu u sprečavanju moguće nove eskalacije sukoba.

„Ovo je pokušaj da se nekako vratimo dijalogu i što je još važnije, pokušaj posrednika Evropske unije da ne dođe do šire eskalacije koja je na vidiku imajući u vidu mere i akcije oko dinara i ono što se dešava srpskom narodu na terenu“, smatra Milivojević.

Ipak nije siguran koliko će takav sastanak doneti rezultata u napretku dijaloga.

„Utisak je da prištinska strana neće menjati svoj stav, da je Kurti odlučan u sprovođenju politike i oko dinara i oko svega ostalog. To vidimo i preko najnovijih hapšenja i preko represije koja je stalno prisutna. Nema nikakvih reakcija na ono što se srpskom narodu sada dešava na terenu. Nemaju mogućnost normalnog života, funkcionisanje institucija: zdravstva, obrazovanja itd. Tu ne očekujem nikakvu promenu. Sve i dalje zavisi od toga kako će se ponašati Vašington i Brisel“, izričit je Milivojević.

Dodaje da ne treba izgubiti iz vida činjenicu da slede izbori za Evropski parlament.

Zbog toga, ističe, Lajčak pokušava da spasi obraz glavnog posrednika u pregovorima, odnosno Evropske unije.

„Ovo treba imati u vidu i pred predstojeće izbore u EU, spasavanje obraza glavnog posrednika, a to je Evropska unija imajući u vidu da su svi poslednji sastanci bili neuspešni i da oni praktično završavaju mandat neuspešno. To je ključna stvar“, kaže Milivojević.