Da li je neuspehom sastanka u Briselu EU priznala nemoć po pitanju Kosova?

Neuspeh poslednje runde pregovora Beograda i Prištine u Briselu otvorio je pitanje koliko EU kao glavni posrednik i dalje drži sve konce u rukama i koliko je sposobna da utiče i ne dozvoli jednostrane poteze kao što je nedavna zabrana dinara na Kosovu.

Da je proces dijaloga pod okriljem Evropske unije već izvesno vreme u krizi i bez konkretnih pomaka posredno je potvrdio i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

On je nakon jučerašnjeg sastanaka u Briselu ocenio da na mnoga politička pitanja nema odgovora.

''Pozdravljam posvećenost strana u pronalaženju održivog rešenja za zajednice pogođene nedavnom uredbom CBK-a. Današnji sastanak u okviru dijaloga bio je važan prvi korak, ali na mnoga politička pitanja nema odgovora. Biće potrebni dodatni sastanci'', napisao je Lajčak na svom nalogu na mreži X.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad kaže za Kosovo onlajn da Evropska unija ima mehanizme pritisaka na strane u dijalogu, ali da je njena uloga posrednika i da samo Beograd i Priština mogu da dođu do rešenja.

“EU je posrednik u dijalogu i naravno može da izvrši pritisak, da zahteva ili da proba da ubedi obe političke strane da završe proces dijaloga, ali uloga EU je jedino da posreduje između Beograda i Prištine u onome što su oni spremni da prihvate”, kazala je Konrad.

Ona je objasnila da je ključan problem u tome što su obe strane prihvatile dogovor, ali da na različite načine vide korake kako da se sprovede.

“Taj progres do sada nije ubedljiv, međutim, to ne treba da nas obeshrabri da odustanemo. To je prosto pitanje kako naći način da se deblokiraju neka pitanja i nastavi napred. Takav pristup veoma podržavamo i nadamo se da će specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak biti u mogućnosti da uskoro pozove obojicu lidera da se ponovo sastanu. Očekujemo da su obojica lidera spremni za dijalog, jer samo kroz dijalog je moguće razrešiti sporove koji imaju”, kaže Konrad.

Prema njenim rečima pregovori u Briselu treba da se posmatraju samo kao deo šire slike u normalizaciji odnosa koja podrazumeva i formiranje Zajednice srpskih opština koja će u velikoj meri dovesti do normalizacije odnosa.

S druge strane, njen kolega, dugogodišnji ambasador Srbije u Nemačkoj Zoran Jeremić naglašava da EU ima mehanizme kako da spreči jednostrane postupke, ali da suštinski razlog krize u dijalogu leži u “nadvlačenju konopca” između EU, SAD i Nemačke ko će imati primat nad Kosovom.

“To je bilo ‘natezanje konopca’. Između EU i SAD, Nemačke i ostalih faktora vodi se ozbiljan sukob oko primata na Kosovu. I ovo je jedan od tih. Ali, to je njihova stvar. Nas treba pre svega da interesuje položaj Srba na Kosovu i jednostranih mera koje Kosovo donosi kojima otežava njihov život i ostajanje na Kosovu. Meni ovo često liči na rasne zakone iz Nemačke. Oni su u to vreme bili legitimni, doneti u Parlamentu, ali su bili neljudski. Slično je i ovo što sada radi Kosovo. Ono donosi nekakve propise, zakone kojima otežava ili sprečava život manjiske zajednice na terenu za koji sebe smatra odgovornim”, kaže Jeremić za Kosovo onlajn.

Ističe da je ključno pitanje da li EU želi da primeni mehanizme kojima će sprečiti jednostrane poteze i mogućnost da bude istisnuta iz pregovaračkog procesa.

“Mehanizma ima, još kako, ali je pitanje da li hoće da ih primene i tu je ceo problem. Kosovo je tvrdilo, u saglasnosti sa određenim faktorima međunarodne zajednice, da može da eliminiše Evropsku uniju iz onih delova dijaloga za koje nije zainteresovana da dijalog postoji. Oni sada pokušavaju da stvar svedu na odnose dve države i sve što je van toga to pokušavaju da ignorišu i umanjuju. U tome im pomažu i podržavaju EU, posebno neke njene članice, a to u krajnjem slučaju otežava dijalog”, ističe Jeremić.

Na Evropskoj uniji je, precizira Jerimić, da shvati i primeni mere kojima će zaštititi poštovanje Briselskog sporazuma.

“EU je za sada jedini medijator. Pitanje je da ona shvati i primeni svoje mere ili pergorative koje ima kao medijator i garant primene potpisanog Briselskog sporazuma. Dakle, samo je stvar primene onoga što je dogovoreno, a ne stalnih pokušaja da kroz stalna izigravanja sporazuma njegov duh zapravo bude eliminisan”, ističe Jeremić.

Komentarišući poslednju rundu pregovora u Briselu, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj ocenjuje da je Srbija pokazala diplomatsku zrelost i nije upala u zamku Prištine da se razgovori sa političkih spuste na tehnički nivo pregovora.

Naglašava da je Beograd preneo jasnu poruku da je zainteresovan za dijalog i da u njemu učestuje, a da je na zvaničnicima EU da razmisle o odnosu koji Priština ima prema njihovoj ulozi medijatora u pregovorima.

“Kosovo je pokazalo da želi da spusti dijalog sa političkog nivou na navodni nivo tehničke saradnje nadležnih institucija nekih dveju zemalja što mi ne možemo da prihvatimo. I zato je dobro da je došlo do sastanka. Mi smo došli u uobičajenom formatu, a na Evropskoj uniji je da razmisli kako se Kosovo odnosi prema njoj i svetu kao posredniku”, zaključuje Jeremić.

Ipak, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Dašić kaže da je glavni problem što strane u dijalogu imaju prevelika očekivanja od EU kao posrednika u pregovorima.

Dašić ističe da je EU, u odnosu na mandat koji joj je dodeljen, ostvarila izvesne rezultate, ali da je na Beogradu i Prištini da dođu do rešenja.

“Do konačnog rešenja moraju da dođu strane u sporu, a EU samo upravlja tim ‘rukavcima’ koji bi trebalo da dovedu do same suštine, a to je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine”, kaže Dašić za Kosovo onlajn.

On podseća da se očekivalo da će do potpune primene sporazuma doći pre godinu dana, najpre nacrtom sporazuma u Briselu, a zatim njegovom konkretizacijom u Ohridu.

“Ali, vidimo da danas od potpune implementacije sporazuma nema ništa, iako smo možda bili previše lakoverni da poverujemo da će to te primene zaista i doći. Medijacija jeste upravljačka intervencija u diplomatskom procesu, ali ne treba gajiti iluzije da je reč medijatora ključna i presudna u ovom procesu”, naglašava Dašić.

Objašnjava da postoje nekoliko linija argumentovanja u prilog tezi da EU ipak ostvaruje određene rezultate kao posrednik u dijalogu.

“Prva jeste izgradnja prevelikih očekivanja od stana u sporu da će EU za kratak vremenski period uspeti prvo da formuliše i dođe do odluka,a zatim i da privoli strane u sporu da ih implementiraju kako su one dogovorene. To je je iluzorno očekivanje naročito imajući na umu mandat koji je dodeljen EU u ovom procesu posredovanja, a to je samo olakšavanje dijaloga”, ističe Dašić.

Drugi stav se zasniva na hipotetičkom zaključivanju šta bi se dogodilo da nema medijacije EU.

“Često ćete čuti, čak i od nekih evropskih zvaničnika da bi oni zaista voleli da igraju ulogu ‘arhitekte’ koja im je dodeljena. ‘Arhitekte’ u smislu predlaganja nekog okvira sporazuma o kome će se kasnije samo pregovarati u detaljima. Ali, oni češće igraju ulogu vatrogasaca zahvaljujući tome što iskrsavaju krizne situacije”, kaže Dašić.

On ističe da je za pohvalu način na koji je EU do sada upravljala krizama na Kosovu.

“Čini mi se da upravljanje krizama Evropske unije jeste za pohvalu s obzirom na činjenicu da su do sada vrlo uspešno sprečavali svaku dalju eskalaciju nečega što je bilo zrno možda mnogo snažnijeg sukoba između Beograda i Prištine, uglavnom na teritoriji Kosova”, smatra Dašić.

Razloge za zastoj u sprovođenju dogovorenog, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština vidi “na terenu unutrašnjih političkih odnosa” na Kosovu.

“Mislim da političke elite na Kosovu nisu spremne da tako nešto učine. Kurti je to jasno dao do znanja u svim predizbornim kampanjama, a zatim u svom političkom delovanju kada je već nosilac funkcije. Nekoliko puta sam tvrdio da se za vreme Kurtijevih mandata neće desiti formiranje ZSO, makar ne u onom obliku kakvim bi srpska zajednica zaista bila zadovoljna”, smatra Dašić.

Na pitanje da li bi EU mogla da utiče na promenu stava Prištine, Dašić kaže da ona to i čini.

“Ali u skladu sa “polugama” uticaja mislim da ostvaruje svoj maksimum. EU je pokušala čak i da sankcioniše Kurtija, doduše dosta simbolično, u vidu nekih diplomatskih pritisaka, tako što se neki diplomatski predstavnik zemalja članica EU nisu susretali sa njim, javno su govorili protiv njegovih politika. Pokušavali su da ga urazume, ali to nije bio dovoljan pritisak da Kurti promeni svoju politiku i njegove reakcije na neke dalje pritiske neće biti bitno drugačije. On će ostati dosledan politici koja je potpuno pogubna po srpsku zajednicu na Kosovu”, naglašava Dašić.

Marigona Šabiju iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) iz Prištine smatra da odgovornost za zastoj u dijalogu nemaju samo Srbija i Kosova već i Evropska unija kao medijator pregovora.

Šabiju kaže za Kosovo onlajn da su dosadašnji rezultati procesa političkog dijaloga ispod očekivanih, posebno za život običnih ljudi, apostrofirajući srpsku zajednicu na Kosovu.

Odgovornost i uzroke neuspeha vidi u stranama u dijalogu, ali i u Evropskoj uniji kao medijatoru tog procesa.

“Proces se odvija veoma sporo i bez mnogo pritisaka EU na strane kako bi ih navele na veću posvećenost i zalaganju procesu dijaloga”, ističe Šabiju.

Ona takođe zamera EU pregovaračima i popustljiv stav kako prema vlastima u Beogradu tako i Prištini.

“To je dovelo ne samo do animoziteta među stranama već je i generalno zaustavilo proces. Veoma je važno da kada se priča o procesu dijaloga ima na umu život običnih ljudi i zajednica, a posebno kako bi se potpuno obezbedila prava srpskoj zajednici i kroz ustav, ali i kroz svaki drugi mehanizam koji bi osigurao punu inkluziju Srba u kosovsko društvo i institucija”, naglašava Šabiju.

Navodi da je važno da u isto vreme Srbija shvati da je došlo do nove realnosti na Kosovu, ali i da Vlada Srbije kao neko ko učestvuje u dijalogu prizna šta se događalo tokom rata na Kosovu, odnosno da prizna zločine i omogući pravdu za žrtve i izvini se.

“S druge strane i Vlada Kosova mora da osigura isto za sve Srbe, civilne žrtve tokom rata”, naglašava Šabiju.

Podsećajući da je Kosovo prihvatilo Ohridski sporazum iz prošle godine, kao i da je premijer Aljbin Kurti rekao da prihvata Francusko-nemački plan, Šabija kaže da je taj proces stopiran, ali da bi SAD mogle da odigraju ključnu ulogu kako bi se se potpisano i ispunilo.

“Mislim da će Amerika odigrati najvažniju ulogu i da će Kosovo morati da prihvati sporazum o formiranju Asocijacije srpskih opština. To je samo pitanje vremena i pitanje koja vlada će to učiniti. Ali, nadam se, znam da taj dokument mora da se primeni. S druge strane, i Srbija mora da ispuni sve korake i tačke tog sporazuma. Mislim da je najvažnija da defakto prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Na taj će način obe stane krenuti u integracione procese koji će doprineti demokratizaciji kako Srbije, tako i Kosova i doprineti poboljšanju ljudskih prava u obe države. To će obezbediti da imamo bolja društva, a posebno kada je reč o pravima manjinskih zajednica”, zaključuje Šabiju.

Da je u pregovaračkom procesu Beograda i Prištine potrebno veće zalaganje Evropske unije kao glavnog medijatora nedavno je za Kosovo onlajn poručio i bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo Volfgang Petrič.

“Brisel mora da deluje odlučno, jer je odbijanje razgovora neprihvatljivo ponašanje”, naveo je Petrič nakon što je glavni prištinski pregovarač Besnik Bisljimi odbio poziv da prisustvuje sastanku u Briselu nakon zabrane dinara.

Petrič je podsetio da Prištini koristi činjenicu da je ovo godina izbora, a da se u takvim okolnostima često u politici "testiraju granice, dokle se može ići bez posledica".

"To je očigledno bilo i razmišljanje u Prištini, imajući u vidu da će u junu biti održani izbori za Evropski parlament, a potom i uspostavljena nova Evropska komisija. Time je Priština dovela EU u težak položaj, jer nije u potpunosti delotvorna. Naravno da su tu još uvek Miroslav Lajčak, Đuzep Borelj, postoji evropska administracija koja se bavi tim pitanjem, ali je politička težina u opadanju. Sve dok se vodi predizborna kampanja, nema nove Evropske komisije, nije odlučeno da li će Lajčak nastaviti misiju, ko će voditi spoljnu politiku EU… Sve su to pitanja koja će se rešavati više meseci, zbog čega sam pesimističan da će pre izbora biti dobrog rešenja", pojašnjava Petrič.

Na pitanje da li je moguće imati još jednu rundu dijaloga na najvišem nivou pre evropskih izbora, odgovara da je spekulisanje da li je dijalog u fazi neposredno pre izbora svrsishodan ili obe strane čekaju da se održe izbori za Evropski parlament i u SAD.

"Izbori u EU i SAD će značajno odrediti novi scenario i novo političko okruženje, kao i mogućnosti za pregovore", rekao je Petrič.