Zabrana Srpske liste: Kurtijev udarac Beogradu ili šamar međunarodnoj zajednici?

Centralna izborna komisija zabranila je učešće Srpskoj listi na predstojećim lokalnim izborma zato što su „neki od kandidata članovi pararelnih struktura proglašenih terorističkim organizacijama i za njima se traga“. Za analitičare ništa spektakularno - praktična vežba deža vi efekta. Upozoravaju da ova odluka nije uperena samo protiv Srba na Kosovu, već je i pokušaj Aljbina Kurtija da testira „crvene linije“ međunarodne zajednice.

Piše: Đorđe Barović

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti krajem prošle godine, uoči parlamentarnih izbora, zavapio je da je „propuštena istorijska šansa“ zabrane Srpske liste.

Na redu je „popravni“.

Centralna izborna komisija (CIK) sinoć je odlučila da Srpska lista ne ispunjava uslove za predstojeće lokalne izbore.

„Imamo političku stranku koja ima terorističko nasleđe i terorističku sadašnjost. Pored toga, postoje i drugi elementi, ljudi koji su učestvovali u terorističkim i raznim drugim napadima“, rekao je, obrazlažući zahtev za zabranu, član CIK-a iz redova Pokreta Samoopredeljenje Sami Kurteši.

Pridružio mu se i drugi član CIK-a iz ove partije, Aljban Krasnići.

„Odluka predstavlja važnu pobedu za demokratiju, za integritet izbornog procesa i za građansku i državnu bezbednost“, navela je samo nekoliko sati kasnije njegova supruga, ministarka pravde u tehničkom mandatu Aljbuljena Hadžiju.

Ironično ili ne, tek zabrana Srpske liste usledila je nekoliko sati nakon što su u Prištini razgovarali otpravnica poslova u Ambasadi SAD u Prištini Anu Pratipati i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti.

„Razgovarala sam sa premijerom u tehničkom mandatu o potezima za koje razumemo da on i Samoopredeljenje razmatraju, a tiču se isključenja nekih političkih partija iz učešća na predstojećim lokalnim izborima. Da budemo jasni, verujemo da svi građani Kosova treba da imaju punu mogućnost da izaberu svoje predstavnike“, poručila je Pratipati.

Nakon što je saopštena odluka o zabrani Srpske liste prvi je reagovao šef Misije Oebsa na Kosovu Džerard Mekgark.

On je ocenio da je odluka CIK-a „potkopavanje demokratskog pluralizma“.

„Isključivanje političkih aktera potkopava demokratski pluralizam, slabi poverenje u institucije i smanjuje mogućnosti da sve zajednice budu pravedno zastupljene“, istakao je Mekgark.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek smatra da je reč o nastavku „anemičnih“ saopštenja međunarodne zajednice na ponašanje Prištine.

Na vanrednoj konferenciji za novinare on je kazao da je zabrana „diskriminatorska i protivzakonita“ i najavio da će SL preduzeti „sve potrebne korake da njeni kandidati za gradonačelnike i odbornike budu sertifikovani“.

Upozorio je da Aljbin Kurti sa ovakvom politikom „crta mete na čelo političkim subjektima, pre svega Srpske liste“ i podsetio da je pre nekoliko dana, 17. avgusta, kandidatu za predsednika opštine Zubin Potok Milošu Peroviću zapaljena štamparija, a da je jutros kandidatu za odbornika u Zvečanu Časlavu Sofronijeviću zapaljeno vozilo.

„To je samo auto, gvožđe – kupiće se drugi“, poručio je Sofronijević za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je ono što mu se dogodilo jasan pokušaj da se zastraše i on i njegova porodica.

„U ovom gradu živim 62 godine. Ceo svoj život sam posvetio miroljubivoj politici, da živimo na ovom prostoru, da se ovaj grad uredi, da imamo bolji život. Očigledno je da neki procenjuju da ta politika nije dobra i žele da nametnu svoju... Deca i unučići su mi gledali požar sa terase, komšije su pritrčale da pomognu... ali šta je tu je“, kazao je Sofronijević.

O odluci CIK-a odlučivaće Izborni panel za žalbe i predstavke (IPŽP). Ova institucija ima ključnu ulogu u rešavanju izbornih sporova i često predstavlja poslednju instancu kada su u pitanju žalbe političkih subjekata. IPŽP je nezavisni organ CIK-a, čiji članovi dolaze iz sudske vlasti.

Ova institucija je 25. decembra prošle godine uvažila žalbu Srpske liste nakon što je CIK, koristeći se istom argumentacijom, zabranio učešće ovoj stranci na parlamentarnim izborima.

Očekivane - nezakonite odluke

Viši istraživač u Demokratskom institutu Kosova Eugen Cakoli je uveren da će Izborni panel i ovog puta da donese istu presudu.

Odluku CIK-a tumači kao „očekivano - nezakonitu“.

„Ono što smo videli juče na sednici CIK-a bilo je nešto što je zapravo bilo očekivano. Već izvesno vreme imamo diskurs antagonizma u doživaljavanju Srpske liste i veliku umešanost međunarodnih  predstavnika koji su razgovarali i sa odlazećim premijerom Kurtijem i drugima kako se ne bi isključivale političke stranke. To je bio znak“, ističe Cakoli za Kosovo onlajn.

Ističe da odluka CIK-a nije zasnovana na zakonu i da će zbog toga najverovatnije biti poništena.

„Verujem da ta odluka nije zasnovana na zakonu i najverovatnije će biti poništena od strane Izbornog panela za žalbe i prigovore koja će najverovantije sertifikovati Srpsku listu zato što ispunjavaju zakonske kriterijume“, smatra Cakoli.

Kada je reč o optužbama Pokreta Samoopredeljenje koje su sadržane i u odluci CIK-a da je Srpska lista „teroristička organizacija“ Cakoli kaže da bi za takve tvrdnje rebalo da postoji sudska odluka.

„Ta odluka bi morala jasno da navede da ovoj stranci treba oduzeti sertifikat. Do tada imaju zakonsko pravo da učestvuju“, smatra Cakoli.

Uveren je i da je odluka CIK-a „usluga Srpskoj listi“.

„Oni će je iskoristiti na izborima kao propagandu da bi sebe označili kao žrtve. Štaviše, (odluka CIK-a) preti da postane oružje propagande srpske države na međunarodnoj sceni kako bi se reklo da kosovske institucije nisu spremne da dozvole učešće Srbima na izborima“, naglasio je Cakoli.

Testiranje „crvenih linija“ i „podobni Srbi“

Ni za istoričara Stefana Radojkovića zabrana učešća Srpskoj listi na lokalnim izborima nije iznenađujuća, ali predstavlja jasan pritisak na srpsku zajednicu na Kosovu.

„Slične najave su već postojale i sada je došlo do njihovog delimičnog ispunjenja. Pritisak na srpsku zajednicu je očigledan i ovo je sve u skladu sa ideološkim usmerenjem Pokreta Samoopredeljenje. Oni su zagovarali da se isključivo lokalno albansko i srpsko stanovništvo mora pitati u vezi samouprave na Kosovu i Metohiji. To je zapravo značilo da Srbi sa Kosova i Metohije mogu da učestvuju na izborima, ali ne mogu da imaju nikakve veze, bilo da su realne ili percepirane sa Srbijom i naravno njenim institucijama“, kaže Radojković za Kosovo onlajn.

Kao posebnu „ironiju“ izdvaja etiketiranje SL kao „terorističke organizacije“.

„Meni je posebno bilo interesantno da su oni Srpsku listu nazvali terorističkom organizijom imajući u vidu istoriju albanske borbe na Kosovu i Metohiji protiv institucija Srbije. To ima posebnu ironiju“, ističe ovaj istoričar.

Nema dilemu da je odluka CIK-a jasna poruka Prištine da žele samo „dobre Srbe“, ali je uveren da to „neće ubediti“ Srbe da glasaju za „Kurtijevog proksija“.

„Ovo je poruka srpskoj zajednici da jedini ’dobri Srbi’ su oni Srbi koji se isključivo oslanjanju na prištinsku privremenu administraciju, a posebno na premijera Aljbina Kurtija. Ali to prosto neće ubediti srpsku zajednicu da glasa za bilo kakvog proksija Aljbina Kurtija, već će verovatno, ako ostane na snazi ova odluka, oni glasati za bilo koju drugu stranku koja autentično predstavlja Srbe Kosova i Metohije“, uveren je Radojković.

Indikativan mu je i način na koji je CIK doneo odluku.

„Protiv (Srpske liste) su bila dva predstavnika Samoopredeljenja, a predstavnici ostalih albanskih stanaka su se prosto uzdržali od glasanja što je sugerisalo nekoliko stvari. Prvo, da uzrok ovakve odluke CIK-a isključivo pada na pleća Pokreta Samoopredeljenje, što ono naravno i želi. Želi da se pokaže kao stranka koja je isključiva po pitanju uticaja ili postojanja nečega što se percipira kao uticaj Srbije na Kosovu i Metohiji“, smatra Radojković.

Uzdržanost opozicionih stranaka, a pre svega DSK I DPK tumači kao njihov pokušaj da se „ne asocira“ da su „saveznici Srba“.

„Ali isto tako ne žele da se pridruže Pokretu Samoopredeljenje, već se distanciraju, ako dođe do određenih reakcija, pre svega iz Vašingtona“, smatra ovaj analitičar.

Upozorava da je odluka CIK-a usledila nakon što je otpravnica poslova u Ambasadi SAD Anu Pratipati „jasno stavila do znanja“ Aljbinu Kurtiju da se očekuje da „ne bude nekih opstrukcija“ i oko Srpske liste, ali i drugih stranaka koje dolaze iz srpske zajednice.

„Aljbin Kurti testira koje su ’crvene linije’ za međunarodnu zajednicu iako je uoči ove sednice otpravnica  poslava američke ambasade jasno stavila do znanja da tako nešto nije poželjno ili se neće tolerisati“, ističe Radojkovć.

Smatra da konkretni potezi koji bi uključili i sankcionisanje pojedinih političara bila prava reakcija Zapada.

„To bi bio konkretan potez, ali nisam preterani optimista“, zaključuje Radojković.

Ipak, ne očekuje „žestoke reakcije ili velike osude“.

„Ne očekuje nikakve žestoke reakcije ili velike osude, a posebno ne neke konkretne poteze međunarodne zajednice, pogotovo Vašingtona. Ali, biće interesantno da se vidi koliko Aljbin Kurti u stvari može da pomera ’granicu’ i da pokazuje nekooperativnost“, smatra Radojković.