Zahtev Kosova za članstvo u EU u fioci tri godine: U čekaonici na neodređeno

Izvor: Printskrin

Kosovski premijer Aljbin Kurti predao je 15. decembra 2022. zvanični zahtev Kosova za članstvo u Evropskoj uniji, ali on tri godine nije stigao na sto Saveta EU. Kao glavnu prepreku, sagovornici Kosovo onlajna, vide to što Kosovo kao državu ne priznaje pet članica EU, ali i to što ne ispunjava kriterijume u vezi sa poštovanjem manjinskih prava niti je ispoštovalo međunarodnopravne obaveze na koje se obavezalo u procesu normalizacije odnosa sa Beogradom.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Prvi zamenik kosovskog premijera i ministar za evropske integracije u tehničkom mandatu Besnik Bisljimi poručio je nedavno na neformalnoj ministarskoj večeri EU-Zapadni Balkan, da Kosovo zaslužuje da dobije status kandidata za članstvo u EU.

Kosovo je, prema njegovim rečima, ostvarilo napredak u sprovođenju reformi, postiglo potpunu harmonizaciju spoljne politike sa EU, dobro upravlja migracijama nakon liberalizacije viznog režima i ima pozitivne pokazatelje u borbi protiv korupcije i vladavini prava.

Slične izjave proteklih godina davali su i drugi zvaničnici Kosova, a predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je početkom novembra da bi Kosovo trebalo da dobije pozitivan signal u vezi sa zahtevom da dobije status kandidata.

Analitičari, međutim, ne veruju da će se to dogoditi u skorije vreme.

Nema konsenzusa

Takvog je stava i Aleksandar Rapajić, programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice.

Prema njegovim rečima, ima nekoliko razloga zbog čega proces pristupanja Kosova EU stoji.

„Prvi i glavni je što sve zemlje EU ne priznaju Kosovo. Videli smo da su pri procesu vizne liberalizacije stavovi određenih država bili baš strikni što se tiče Kosova. Na kraju su te zemlje prihvatile viznu liberalizaciju za Kosovo uz neke izuzetke koje su tražile da se navedu. Najviše se tome protivi Španija i donekle Kipar i to naravno rade najviše zbog toga što se plaše da će se pitanje Kosova preneti i na njihove unutrašnje probleme“, navodi Rapajić za Kosovo onlajn.

To što pet zemalja EU ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, kako dodaje, predstavlja problem u evropskim integracijama jer se odluke donose konsenzusom.

Od momenta kada je Kosovo podnelo zahtev pre tri godine, kako primećuje, došlo je do dosta čudnih odluka centralnih vlasti, a i EU je uvela određene sankcije prema Prištini.

„Mada, kako se razvija situacija u Evropi u vezi sa evropskim integracijama, vidimo da je Evropa napustila sve one principe koje je imala ranije za proces integracije. Sada sa određenim zemljama ulazi u neke ubrzane procese i više se ne traže standardi koji su ranije postojali. Da bi se određena država približila EU sada se traži samo politička odluka i slaganje sa odlukama zemalja EU“, kaže Rapajić.

Uslov i funkcionisanje po standardima EU

Analitičar Azem Vlasi izjavio je za Kosovo onlajn da je dobro što je zahtev za članstvo Kosova u Evropskoj uniji podnet 2022. godine, ali i on kaže da je u slučaju Kosova problem što ga nisu priznale pet članica EU, a odluke o statusu kandidata i o članstvu se donose uz saglasnost svih članica EU.

„Uz to, Kosovo treba da ispuni još uslova u smislu praktičnog funkcionisanja po standardima EU. Prema tome, dobro je što je podnet zahtev za članstvo 2022, ali još će se čekati do dobijanja statusa kandidata, a još duže do statusa članstva. Kada se ispune svi uslovi, saglasnost će dati i onih pet država“, navodi Vlasi.

Generalno gledano, Kosovo, prema njegovim rečima, ispunjava uslove za članstvo u EU jer je po Ustavu ustrojeno kao demokratska država po standardima članica EU.

„Ali, prvo treba da dobije status kandidata za članstvo u EU kao što su taj status dobile četiri države našeg regiona koje su sada u procesu pregovora za prijem u članstvo. Kada će, ne zna se, a najbiže članstvu su Albanija i Crna Gora. Jedino Kosovo i Bosna još nemaju status kandidata“, napominje Vlasi.

On smatra da je važno i da Srbija napreduje ka EU pošto će uslov za njeno članstvo biti da i formalno prizna Kosovo.

„Osnovni uslov za članstvo u EU je da članica nema otvorenih pitanja sa drugom državom, posebno ne graničnih sporova“, ističe Vlasi.

Da je vreme da se pređe sa reči na dela smatra analitičarka Aljma Ljama. "Tačno je", kaže Ljama za Kosovo onlajn, da pet država nije priznalo Kosovo, "ali mislim da bi EU trebalo da ima drugačiji pristup prema kosovskoj integraciji". Poručuje da bi čist put ka integraciji u EU pomoći Albancima na Kosovu, Srbima, drugim zajednicama, kao i institucijama.

"Ne znam zašto zahtev Kosova nije shvaćen i razmatran ozbiljno u EU", dodaje Ljama.

Istraživač Centra za evropske politike u Beogradu Marko Todorović takođe ocenjuje da je osnovni razlog zašto Kosovo nije stiglo do statusa kandidata taj što se znalo da će pet članica EU koje ga ne priznaju a priori biti protiv bilo kakvog pomaka u tom procesu, ali navodi i da one države koje priznaju nezavisnost Kosova, a koje su vodeće u Evropskoj uniji, poput Nemačke ili Francuske, nisu uopšte pokušavale da ovo pitanje stave visoko na dnevni red.

„Nije se uopšte tragalo za nekim političkim načinom da možda i ove države nepriznavači popuste i da bez obzira na njihove nacionalne stavove ne blokiraju taj tehnički proces pristupanja“, kaže Todorović za Kosovo onlajn.

Kao treći razlog on navodi to što su na snazi reverzibilne mere EU protiv kosovske vlade.

„U tom smislu ono što je sada na agendi je da li će se, kako i u kom trenutku skinuti te sankcije. To je prvi korak ka nekom potencijalnom budućem razgovoru o statusu kandidata. A, naravno, i skidanje sankcija, i sve ono sledeće što može uslediti u tom odnosu između Kosova i Evropske unije je uslovljeno normalizacijom odnosa sa Beogradom.

Neophodno je da Kosovo pokaže apsolutnu spremnost da ispuni sve obaveze koje je preuzelo u ugovorima koji proističu iz dijaloga sa Beogradom i tu se kao jedan od preduslova podrazumeva formiranje Zajednice srpskih opština“, naglašava Todorović.

Ipak, čak ni tada, kako dodaje, nije u potpunosti sigurno da će status kandidata biti tako lako dostupan Kosovu, imajući u vidu države koje ne priznaju Kosovo.

Bez pozitivnog odgovora na horizontu

Koliko Kosovo još može da čeka na pozitivan odgovor EU povodom zahteva za članstvo, prema rečima Rapajića, niko ne zna.

„Glavni put ka EU odrediće nova vlada koja će biti formirana posle izbora 28. decembra. Mislim da će jedan od glavnih uslova za približavanje EU biti položaj nevećinskih zajednica, posebno položaj srpske zajednice na Kosovu. Ako nova vlada koja bude formirana posle izbora krene u primenu briselskih sporazuma posebno ako krene sa formiranjem Zajednice srpskih opština i poboljša položaj srpske zajednice na Kosovu, mislim da će na taj način možda malo otvoriti vrata ka EU, ali ne znamo kakvi će rezultati biti 28. decembra“, zaključuje on.

Na pitanje da li u predstojećoj godini treba očekivati pritisak zemalja priznavača iz EU na pet članica koje ne priznaju Kosovo da nađu neki modus kako bi se Kosovu obezbedio status kandidata, Todorović odgovara da ne očekuje takvu vrstu rešenja.

„Ne očekujem pritisak država priznavača prema državama koje ne priznaju Kosovo iz prostog razloga što Kosovo prvo treba da pokaže da ispunjava osnovne kriterijume, a to znači poštovanje manjinskih prava i preuzimanje svih onih međunarodno pravnih obaveza na koje se obavezalo, a tu pre svega mislim na proces normalizacije odnosa sa Beogradom“, navodi on.

Kakva je procedura

Objašanjavajući proceduru apliciranja za članstvo u EU, Todorović kaže da je ona opisana je u članu 42 Ugovora o EU koji kaže da svaka evropska država koja ispunjava minimum političkih i ekonomskih uslova, može podneti zahtev za članstvo Savetu EU, odnosno državi koja predsedava u tom trenutku.

„Savet potom jednoglasno odlučuje o tome da li će se uopšte razmatrati to pitanje, odnosno Savet može zatražiti mišljenje od Evropske komisije, da li ta država u suštini ispunjava minimalne uslove. Tada Evropska komisija sastavlja veoma obiman upitnik, koji često sadrži više od nekoliko hiljada pitanja i u odnosu na odgovore vlade države aplikanta, Evropska komisija preporučuje Savetu, da dodeli status kandidata ili ne. Savet tada opet jednoglasno odlučuje o tome da li će se status kandidata dodeliti i tek onda ide skrining proces i otvaranje pregovora“, naglašava Todorović.