Zapad nikad oštriji prema Prištini: Prete li Kosovu nove sankcije?

Zastave Eu i Kosovo
Izvor: Kosovo Online

Dok zvaničnici Prištine od Evropske unije traže da im se ukinu ekonomske mere izrečene polovinom prošle godine, zapadne diplomate poslednjih nedelja nikada nisu bile složnije u iskazivanju zabrinutosti i nezadovoljstva zbog aktuelnih poteza Vlade Kosova.

Ukidanju dinara kao sredstva plaćanja i platnog prometa sa Beogadom, serija upada u institucije Privremenih organa južno od Ibra, zaplena oko četiri miliona dinara za penzije, saslušavanje zdravstvenih radnika u Gračanici... Ovo su samo neki od incidenata koji su obeležili proteklu nedelju.

Ovi događaji izazvili su jedinstvenu osudu zvaničnika EU i SAD.

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je da pažljivo prati dešavanja u vezi sa odlukom Centralne banke Kosova, koja, kako je naveo, posebno pogađa Srbe na Kosovu.

Ambasador Džefri Hovenijer je preneo poruku da je Vlada SAD duboko zabrinuta nedavnim postupcima Vlade Kosova koje imaju direktan i negativan efekat na pripadnike etničkih Srba i drugih manjinskih zajednica na Kosovu. U istovetnom tonu, u ime EU, portparol EU Peter Stano izjavio je juče da su tokom poslednje nedelje viđena barem dva primera akcija koje su izazvale zabrinutost EU.

"Jedna je bila uredba CBK, a druga akcija Kosovske policije u nekim srpskim entintima na severu Kosova. Ovo koraci su zabrinjavajući jer ne doprinose deeskalaciji situacije, i obično nisu koordinisani već jednostrani bez potrebnog niova konsultovanja kako bi se sprečio negativan uticaj na ljude na terenu“, naveo je Stano.

Da li su ova upozorenja jasan signal da bi Kosovo umesto sa ukidanjem mera Evropske unije suočiti sa novim sankcima?

Branka Latinović, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije pri Oebsu ocenjuje za Kosovo onlajn da Evropska unija kao posrednik u pregovorima između Beograda i Prištine nije tokom tih pregovora dovoljno predvidela - nepredvidljivost Kurtija i da bi rezultat mogle da budu nove ekonomske mere protiv Kosova.

“Ne treba isključiti uvođenje nekih sankcija, ali one neće rešiti problem, neće doprineti da se rešavaju životni problemi ljudi koji žive tamo i kojima je to to jedna od glavnih esencija života. Ovde su pre svega potrebne konkretne, efektivne mere da bi se ovo stanje prevazišlo u što kraćem roku”, ističe Latinović.

Prema njenim rečima Vlada Kosova je proizvela komplikovanu situaciju, a da je suština u činjenici da Evropska unija kao glavni pregovarač između Beograda i Prištini nije sagledala kompletnu situaciju.

“Situacija je zaista vrlo komplikovana i mora se priznati da sama Evropska unija kao posrednik u pregovorima nije dovoljno predvidela mogućnosti znajući tu nepredvidljivost Kurtija, odnosno predsednika Vlade Kosova i da su tokom pregovora morale da se predvide neke zaštitne mere s obzirom da vidimo da je sve to trebalo da bude u nadležnosti Zajednice srpskih opština koje nema”, kaže Latinović.

Komentarišući poslednje izjave zvaničnika SAD i EU u kojima kritikuju jednostrane poteze Prištine, Latinović ne isključuje mogućnost da bi ove zemlje sa deklarativnih, mogle da pređu i na konkretne mere.

“Američki ambasador Džefri Hovenijer je u pisanoj izjavi nagovestio jednu od tih mera, a to je izostanak dalje američke podrške u vezi regulisanja statusa Kosova u međunarodnim organizacijama, odnosno afirmaciji na međunarodnom planu. Taj potencijal sankcionisanja sadašnje vlade Kosova je već nagovešten. Verovatno bi i EU to mogla da preuzme”, kaže Latinović.

Ona podseća da je jasan signal da je EU rezervisana ponašanjem Prištine i to da Evropska komisija nije stavila na dnevni red ukidanje sankcija Kosovu.

“Činjenica da Evropska komisija nije stavila na dnevni red ukidanje sankcija, barem nekog od paketa sankcija koje je uvela prema zvaničnicima Kosova i prema predstavnicima vlasti, govori da su oni vrlo podozrivi, rezervisani na način kako se ta vlast ponaša, kako se njeni predstavnici ponašaju i da očito nema dovoljnu dozu poverenja da će oni to prevazići i da se neće ponoviti”, navodi Latinović.

Prema njenim rečima nije isključeno da će Evropska komisija iskoristiti “novi instrumentarij”, odnosno nov pristup u disciplinovanju neposlušnih država.

“Sigurno da će finansijske sankcije u odnosu na sredstva koja treba da dođu u region, uključujući i region biti revidirane, možda i obustavljene. To je instrumentarij koji Evropska komisija ne koristi ne samo prema našem regionu, nego i prema državama članicama. Imajmo u vidu Mađarsku kojojoj je bilo zamrznuto 35 milijardi sredstava iz budžeta EU koji joj pripadaju, pa je deset milijardi odmznuto prošle godine u decembru, ali 21. milijarda je i dalje na čekanju. Ako hoćete na nekoga da utičete i ako hoćete da on ispoštuje ono na šta se obavezao i dogovorio, postoje instrumentariji - to je novi vid pristupa kojim EU prilazi onima koji ne poštuju ono što su dogovorili ili prihvatili. U tom vidu ne treba isključiti nove mere Kosovu”, kaže Latinović.

S druge strane, Zoran Jeremić, dugogodišnji ambasador Srbije u Nemačkoj ocenjuje za Kosovo onlajn da Zapad ipak neće uvesti nove sankcije Kosovu i poručuje da kritičke stavove upućene Prištini treba posmatrati kroz prizmu „uobičajeno diplomatskog jezika“ koji koriste one države koje nemaju konkretne interese ili mogućnosti da jasno i otvoreno proguraju svoje stavove.

„Uglavnom se sve završava na ’iznenađenju’, ’zabrinutosti’. Ali, nema rečnika na koji smo nažalost mi navikli. To su rečnici ultimatuma i pretnji. Toga sada ima u Prištini, oni razgovaraju na takav način, ali se trude da to ne izađe u javnost. Ne zaboravimo, ta Priština je njihovo čedo. Tu decu, i ako ’biju’- ’biju’ da niko ne vidi“, kaže Jeremić.

Objašnjavajući zbog čega ne misli da će Zapad uvesti nove mere Kosovu, Jeremić kaže da se to vidi iz izjava zvaničnika koje su usmerene na pozive na suspenziju odluke o ukidanju dinara kao sredstva plaćanja.

„A normalno bi bilo da traže povlačenje odluke. Onda kada ne povučete odluku imate rok, a suspenzija ne znači ništa. Može da znači tihu regulaciju i održavanje, ali je to određeni pritisak. Da li je usmeren ka unutrašnjem polju, da li je usmeren za aktere koji su učestvovali na spoljno političkom planu teško je reći“, navodi ovaj diplomata.

Prema njegovim rečima drastičniji pritisci na kosovske vlasti zavisiće podjednako i od Prištine, ali i od onih koji je podržavaju.

„Pitanje je da li će to moći da postigne i eventualna uspešna sednica SB UN koja samo treba da bude zamena za neuspešnu politiku EU i posredovanje koje ne uspeva da uradi. Možda će to biti prilika da im jasno stavimo do znanja da EU i pored svih namera i želja nije u stanju da sprovede ono o čemu se dogovorimo“, ocenjuje Jeremić.

Prema njegovim rečima, i pored promene narativa nemačkog ambasadora u Prištini Jerna Rodea, Nemačka neće promeniti svoj odnos prema Kosovu.

„Ne vidim promenu u spoljnoj politici Nemačke. Postoji promena narativa, ali i promena u rivalstvu sa SAD. I to je stari problem. Jedni drugima ne dozvoljavaju primat na terenu koji smatraju svojim. Nemačka posmatra Balkan svojim dvorištem i to je dobra prilika za iskazivanjem barem rivaliteta i pokazivanja ko ima i kakve mogućnosti da utiče na faktore na tom prostoru“, zaključuje Jeremić.

I programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić ne očekuje da bi Kosovo moglo da bude kažnjeno za poslednje akcije Prištine, ali da je ogroman uspeh i to što su zapadne diplomate javno ukazale na težak položaj srpske zajednice.

Rakić je uverena da je međunarodna zajednica zabrinuta zbog poslednjih akcija Prištine i da se to ogleda u oštrini saopštenja, posebno iz Stejt departmenta.

“Svesna sam da mnogi analitičari na to tako ne gledaju, ali jedini način da se pomogne kosovskim Srbima je da kada napokon neko nešto kaže da sa radom u Prištini nije u redu, da oni te glasove, posebno tako kredibilne glasove u zapadnom svetu, kao što je SAD administracije - uvećaju. Dakle, da ponavljaju to što su oni rekli na svim mestima, na svim sastancima sa relevantnim ljudima kako bi se na dovoljan način pokazalo koliko je zaista situacija na terenu teška”, ističe Rakić.

Prema njenim rečima srpska zajednica je u javnosti Zapada izgubila kredibilitet i bez obzira na tvrdnje da ovakve izjave ne služe ničemu i da su izrečene pro forme, zapravo daju mogućnost Srbima da pokažu da postoji i njihova istina.

“Zato nam treba jedna izjava iz Stejt departmenta koja validira da zaista postoje problemi na Kosovu kako bismo nekog drugog mogli u to da ubedimo” , kaže Rakić.

Ipak, ona smatra da nije realno očekivati da bi Zapad mogao da uvede dodatne mere ili sankcije protiv Kurtija ili Vlade Kosova.

Rakić smatra da će Zapad sačekati izbore, pa tek nakon njih doneti svoje naredne korake.

“Poprilično sam uverena da ukoliko Aljbin Kurti ne bude mogao da formira vladu i ukoliko ne bude imao titulu kosovskog premijera da ga štiti, onda može da se suoči sa vrlo ozbiljnim sankcijama koje potencijalno mogu da mu zapečate političku karijeru na Kosovo. Ali do tada nisam ubeđena. Zapad ipak traži balans u odgovoru. Između onog što je pokušaj da se Kosovo spreči u nekim eskalatornim akcijama i istovremeno da se ne naudi njegovoj poziciji u pregovaračkom procesu”.

Rakić ocenjuje da na Zapadu postoje “crvene linije” u tolerisanju akcija Prištine i da će u jednom trenutku reagovati.

“Sada je samo pitanje kada je taj trenutak i koliko dugo srpska zajednica na Kosovu može to da izdrži i koliko brzo srpska zajednica treba da ubedi zapadnu javnost koja zapravo donosi te ključne odluke o Kosovu da je vreme da se na konkretniji način umešaju u to što se dešava u Prištini”, zaključuje Rakić.