Zašto Rezolucija o Jasenovcu svađa, a o Srebrenici ujedinjuje Zapadni Balkan?

I dok je Rezolucija o Srebrenici Generalne skupštine UN ujedinila region, dotle je Rezolucija o genocidu u sistemima logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen koju je prošle nedelje izglasala Skupština Crne Gore za samo nekoliko dana izazvala nove, oštre podele na Zapadnom Balkanu. Za sagovornike Kosovo onlajna ta činjenica jasno ukazuje da su u ovom delu Evrope, istorija i suočavanje sa prošlošću, i dalje ključne - političke teme.

Piše: Arsenije Vučković

“Ovaj predlog koji smo dali nije okrenut ni protiv koga, osim protiv ljudskog zla i njegov smisao nije da sudi nego da približi i bolje razume saznanje da je zlo upravo zlo, bez obzira ko ga je počinio, koja strana, narod ili politika, i on nije zahtev za ispravljanje nepravde istorije. Nema pravde za žrtve, bez prava na pamćenje”, naveo je u obrazloženju rezolucije predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić.

Samo nekoliko sati pošto je usvojena, usledio je “stampedo”, diplomatski “rat saopštenjima” na relaziciji zvanične Podgorica-Zagreb.

“Donošenje Rezolucija je neprihvatljivo, neprimereno i nepotrebno, jer nema za cilj pomirenje, već zloupotrebu sećanja na žrtve zarad političkih ciljeva inicijatora dokumenta”, saopštilo je MSP Hrvatske.

Kolege iz Crne Gore odmah su odgovorili “kontrasaopštenjem” izražavajući žaljenje što Hrvatska osudu zločina i pijetet prema žrtvama i njihovim porodicam doživljava kao “atak na dobrosusedske odnose dve države".

Saborski zastupnik Miro Bulj predložio je da se svi crnogorski poslanici koji su glasali za ovaj dokument proglase za persone non grata u Hrvatskoj.

“Da je bilo sreće, Rezoluciju o Jasenovcu donela bi Hrvatska”, uzvratio mu je poslanik Skupštine Crne Gore Milan Knežević.

Kazao je da Buljov predlog pokazuje da u Hrvatskoj postoje političke, državne i institucionalne strukture koje negiraju genocid u Jasenovcu, kao i da se "kao region i kao Evropa suočavamo sa bestidnim pokušajima revizije istorije".

"A, jedan od najmonstruoznijih pokušaja revizije istorije je relativizacija onoga što se dogodilo u Jasenovcu od 1941. do 1945. godine, a to je genocid", kazao je Knežević.

Aktuelni potpredsednik hrvatskog Sabora i predsednik DPH Ivan Penava krajem prošle godine je poručio da svima kojima smetaju slovo “U” ili poklič “Za dom spremni” - ustaški simboli iz Drugog svetskog rata ne dolazi Dan sećanja na žrtvu Vukovara.

Nakon usvajanje Rezolucije o Jasenovcu, Penava je optužio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je za to odgovoran.

"Za njih velike i jake sramota je da, kako oni misle, malena Crna Gora uradi nešto, naravno krivac mora da bude Vučić, kao što Sarajevu ne može da bude kriva Banjaluka jer su oni jaki i veliki, pa mora da im bude krivac Vučić", odgovorio je kratko Vučić na optužbe iz regiona da je inicirao donošenje rezolucije o Jasenovcu.

Izglasavanje rezolucije o zločinima u Jasenovcu, Dahauu i Mathauzenu postalo je i evropski problem.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je zbog nje otkazao zvaničnu posetu Podgorici.

“Nemam dilemu da je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel odložio posetu Crnoj Gori zbog poslednjih dešavanja u vezi sa motivima i okolnostima usvajanja Rezolucije o Jasenovcu”, priznao je predsednik Jakov Milatović.

Nakon toga je političarima u Crnoj Gori poručio da moraju da se uozbilje.

„Videli ste reakcije zvaničnog Zagreba. Mislim da te reakcije moramo ozbiljno da shvatimo. Dobrosusedski odnosi su važna karika spoljnopolitičkih prioriteta Crne Gore i s pozicije predsednika uradiću sve da zadržimo dobrosusedske odnose koje smo imali u prethodnom periodu sa svim našim susedima, ali isto tako da istinski intenziviramo put Crne Gore ka Evropskoj uniji, bez ovih izleta kakve smo u prethodnom periodu mogli da vidimo. Pozivam sve političke aktere na odgovornost i ozbiljnost“, kazao je Milatović.

Motivi i posledice

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić ocenjuje u razgovoru za “Vesti” da Rezolucija o Jasenovcu neće doprineti regionalnoj stabilnosti, a da će konsekvence prema Crnoj Gori zbog njenog izglasavanja najviše zavisiti od procene vodećih zemalja EU.

“Rezolucija svakako ima da naruši odnose između Hrvatske i Crne Gore. Videćemo do koje mere, zavisno i od drugih faktora, pre svega mislim na druge evropske zemlje”, smatra Bešić.

Naglašava da je motiv za donošenje rezolucije bilo ublažavanje efekta donošenja Rezolucije u Srebrenici pred SB UN, a da je Crna Gora efekte svoje rezolucije, uz saglasnost Austrije i Nemačke, ublažila dodavanjem i logora Mathauzen i Dahau.

“Ono što je zapravo bio motiv rezolucije to je da se ublaži efekti donošenje rezolucije u Srebrenici koja se desila mimo volje i želje Crne Gore. Imali ste pritisak srpskog faktora i srpskih aktera unutar partijskog tkiva u Crnoj Gori, a to su stranke koje podržavaju vladajuću partiju da se donesi takva rezolucija. I vladajuća partija, Pokret Evropa sad  je odgovorila na način da izađe u susret tome”, kaže Bešić.

Dodaje da se efekti donošenja rezolucije već sada vide kroz protesnu notu Hrvatske i otkazivanje posete predsednika Evropskog saveta Šarl Mišela Podgorici.

“Već ta rezolucija proizvodi probleme, a videćemo koje su to kranje konsekvence. Zavisiće najviše od ključih zemalja EU koje će ili neće ublažiti negativne efekte te rezolucije”, ističe profesor FNP.

Na pitanje da li će ova rezolucija otvoriti još jednu temu u regionu, Bešić kaže da je ovo samo deo “svih tema” na prostoru Zapadnog Balkana.

“Ta tema je sastavni deo svih tema, ili tema svih tema koje ovde imamo u različitim varijantama, a ona se zove prosto nacionalizam na Balkanu. Sve države bivše Jugoslavije su naglašeno nacionalističko orijentisane. Crna Gora je delimično bila izuzeta iz toga, mislim na veliki broj godina vladavine DPS -a koji je pokušao da se napravi otklon od srpskog nacionalnog faktora. Naravno, to nije bilo moguće i nije bilo ni uspešnojer u Crno Gori srpski faktor je veoma jak”, zaključuje Bešić.

Rušenje mitova

Istoričar Bogdan Živković ocenjuje da su reakcije u regionu, ali i unutar EU na crnogorsku Rezoluciju o Jasenovcu zapravo razobličile svu licemernost tumačenja usvajanja gotovo istovetnog dokumenta o Srebrenici u UN.

“Regionalni centri moći su ubeđivali srpsku javnost kada se donosila rezolucija o Srebrenici, da ta rezolucija ne implicira kolektivnu odgovornost. A sada, kada se donela Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Dahau i Mauthausenu, koja je po tekstu vrlo slična Rezoluciji o Srebrenici, koja govori da nema kolektivne krivice, sada se Hrvati osećaju kao kolektivno krivim. I to govori da su bila licemerna sva ona opravdanja rezolucije o genocide u Srebrenici. Dakle, zaista rezolucije ove vrste impliciraju kolektivnu krivicu”, kaže Živković za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je drugi ključan, regionalni značaj crnogorske rezolucije u tome što ruši zapadni mit o kolektivnoj krivici Srba i priču o Srbima kao isključivim zločincima na Balkanu”.

“Mislim da ova rezolucija ima značaj na regionalnom nivou, jer ruši tu priču o Srbima kao isključivim zločincima u svim traumatičnim delovima balkanske prošlosti, već govori o tome da su Srbi bili žrtve, da su Srbi nekada bili mnogo veće žrtve nego što su bili drugi narodi. I u tom pogledu ja mislim da je ona vrlo plodotvorna i da na neki način razotkriva i demistifikuje sve ono što smo mogli slušati pre mesec dana povodom glasanja u Unijenim nacijama”, ističe Živković.

Dodaje da je Rezolucija o Jasenovcu ima specifičan “dnevno-politički kontekst” i da je rezultat političke trgovine unutar Crne Gore.

“Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mathauzenu je nastala u specifičnom dnevno-političkom kontekstu. Ona je odgovor na odluku Crne Gore da glasa za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici u UN. Pošto vlada Milojka Spajića zavisi od srpskih stranaka, ali i od Srba u Crnoj Gori, Spajić je osećao potrebu da na neki način uradi kontra ustupak Srbima u Crnoj Gori izglasavanjem ove rezolucije, da na taj način pokrije činjenicu da je glasao za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici. U tom smislu neko može reći da je obična politička trgovina. I na neki način ona to i jeste. To je pokušaj Spajića da umiri te kontradiktorne težnje. S jedne strane potrebu da dobije podršku SAD, a sa druge strane potrebu da ima podršku Srba u Crnoj Gori od kojih njegova vlast zavisi. Iako ovo jeste na neki način dnevno-politička trgovina, ja ne bih umanjivao značaj”, kaže Živković.

Ocenjuje da je izglasavanje ovakvog dokumenta promena u višedecenijoj politici Crne Gore koja pokazuje da su Srbi u ovoj zemlji dobili određenu političku težinu.

Izglasavanje, dodaje, može se tumačiti i kao uspeh politike Andrije Mandića da Srbi u Crnoj Gori participiraju u vlasti.

“To će značiti mnoge kompromise, mnoge bolne kompromise, kao što je bila rezolucija Srebrnici, ali će značiti da je kao ova rezolucija, Srbi ipak na neki način može da se čuje njihov glas u regionu i u Crnoj Gori. U tom pogledu, naravno, domet ove rezolucije zavise od toga koliko će dugo Srbi biti na vlasti. Ako jednog dana Srbi ne budu na vlasti u Crnjegori, ova rezolucija će se zaboraviti. Ali dokle god su one na vlasti, to znači da će se na neki način govoriti u Crnoj Gori i o srpskim stradanjima i da će se razbijati taj negativni mit o Srbima kao isključivim krivcima za svu ratnu i tragičnu istoriju Balkana”, smatra Živković.

Upitan da li će rezolucija dovesti do novih podela na Zapadnom Balkanu ovaj istoričar kaže da se “region uvek deli kada se ruši uspostavljeni ekvilibrijum”.

“Kada neko pokušava da ruši taj narativ, naravno i kada se ruši taj status kvo u regionu, kada na neki način Srbi dižu u glavu i kada se govori o srpskim nacionalnim interesima i pravima, ruši se taj ekvilibrium”, ističe Živković.

Uveren je i da će dalje reakcije Hrvatske isključivo zavisiti od odluka unutar EU.

“Hrvatska sama bez neke šire podrške neće moći da uradi više. Svakako će na kratke staze ovo uticati negativno na odnose Hrvatske i Crne Gore, ali videćemo na duže staze koliko će Hrvatska uspeti. Dakle, njen glavni ucenjivački kapital u odnosima sa Crnom Gorom jeste taj evropski put. Zaista sumnjam ako u Briselu bude spremnost da se Crna Gora primi u EU da će Hrvatska to moći da blokira, tako da ne bih dramatizovao značaj ove rezolucije u odnosima Hrvatske i Crne Gore”, zaključuje Živković.

Kompromis i relativizacija

Naučni saradnik Instituta sa savremenu istoriju Milan Gulić ocenjuje da je crnogorska Rezolucija o Jasenovcu rezultat kompromisa i “nedovršeni dokument” koji je u ključnim aspektima nedorečen i relavitizuje zločine počinjene u NDH, kao i da je nepotrebno stavljen znak jednakosti sa Srebrenicom.

“Ta rezolucija, premda možemo da kažemo da ima dobre namere je prilično, rekao bih, nedovršena. U tim kompromisima je mnogo toga preskočeno. Prvo, faktički je stavljan znak jednakosti između Jasenovce i Srebrenice, što ni u komu slučaju ne može da se postavi. Drugo, Rezolucija sve vreme izbegava da pomene Nezavisnu državu Hrvatsku i izvlači Jasenovac kao specifičan slučaj. Jasenovac nije bio specifičan slučaj, on je bio deo jedne sistematske državne politike zločina i genocida i predstavljao je samo jedan od logora u kompleksu od 30-ak logora koliko je postojalo u NDH, i samo jedan deo genocidne politike koju je ustaški režim u Zagrebu tada sprovodio”, kaže Gulić za Kosovo onlajn.

Smatra da je u tekstu rezolucije “promašena poenta”.

“I u tom smislu rezolucija predstavlja jedan nedovršeni dokument. A zatim to ubacivanje logora Dahau i Mathausen je potpuno u nekom smislu relativizovanje obima zločina u Jasenovcu. Jer bez obzira što su ljudi sa ovih prostora postradali u tim logorima, ti logori ipak ne mogu da se stave u istu ravan sa Jasenovcem. Dakle, u tom smislu, od toliko kompromisa na kraju se ipak stiglo do prilične bure kako unutar Crne Gore, tako i u odnosima u regionu i jednostavno to je poruka da se politika kompromisa i politika povlačenja nekada ne može voditi na takav način”, smatra Gulić.

Dodaje da je ova Rezolucija prvenstveno namenjena za unutrašnju upotrebu u Crnoj Gori

“Ona ima primarno unutrašnju upotrebu. Trebalo bi da sačuva vladajuću koaliciju sa stanovišta srpskih ili prosrpskih stanaka koje su dobile ozbiljan udarac time što je Crna Gora glasala za usvajanje rezolucije o Srebrenici u GS IN. Zato tu rezoluciju u prvom redu treba posmatrati u kontekstu političkih odnosa u Crnoj Gori. Međutim, neretko se stvari koje predstavljaju stvar unutrašnjih odnosa jedne države reflektuju i na međunarodne odnose, pa se tako desilo i ovoga puta”, naglašava Gulić.

Istorija i politika

A kako ovo pitanje vide u regionu?

Univerzitetski profesor iz Skoplja Cane Mojanoski ocenuje u razgovoru za Kosovo onlajn da je nedavno donetu rezoluciju o Jasenovcu u Skupštini Crne Gore treba tumačiti kroz širu sliku u kojoj se države Balkana od pada Berlinskog zida stalno vraćaju u prošlost, a da je istorija poslednjih 100 godina omiljena tema političarima.

“Na Balkanu poslednjih 100 godina, možda i duže, istorija je omiljena tema mnogih političkih i državnih struktura. Nakon pada Berlinskog zida i redefinisanja geostrateških pozicija dogovorenih 1944. godine postoji potreba da se nezavisne balkanske države neprestano vraćaju u prošlost. Prošlost se koristi kao dobra prilika da se što više otvore određena pitanja sa kojima se obraćaju sopstvenoj javnosti, bez obzira što će to izazvati izvesnu nelagodu i uznemiravanje kod suseda koji se iz bilo kog razloga osećaju pogođenim”, kaže Mojanoski.

Dodaje da je tome pogodovalo i redefinisanje događaja iz Drugog svetskog rata čime su istorijki događaji, ističe, ponovo iskorišćeni i instrumentalizovali u političke svrhe.

“U političkim agendama mnogih državnih i partijskih lidera na Balkanu, kultura sećanja instrumentalizovana je u političke ili partijske svrhe. U tom kontekstu, možemo smatrati da je ova rezolucija više namenjena vladajućim strukturama u Crnoj Gori nego interesima same države”, ističe Mojanoski.

Ne isključuje mogućnost da je rezolucija “poruka” biračkom telu u Crnoj Gori, ali i odgovor na Rezoluciju o Srebrenici.

“Treba istaći da se Rezolucija može posmatrati i u nameri da se relativizuje Rezolucija UN o Srebrenici što je takođe u interesu jednog od balkanskih naroda. U tom smislu verovatno i reakcije hrvatske države ili hrvatskih struktura treba posmatrati kao način na koji će ukazati na nepotrebnost aktuelizovanja tog pitanja”, kaže Mojanovski.

Upitan da li će ova rezolucija dodatno pogoršati odnose u regionu, kroz šalu odgovara da je to i do sada bilo mnoguće čak i pesmom.

“Na Balkanu, ako otpevate neku pesmu to će biti dovoljan povod da se otvore neka od pitanja vezanih za stvaranje velikih država, da dođe do nacionalističkih i raznih drugih tumačenja istorije i položaja grupa ili pojedinaca na Balkanu”, objašnjava Mojanovski.

Zaključuje da bi Severna Makedonija koja ima dobre odnose sa svim zemljama Zapadnog Balkana trebalo da insistira de se istorijski događaji ne koriste kako bi dodatno pogoršali ili poremetili odnose u regionu.

“Takva reakcija može biti samo dodatni motiv onima koji su inspirisani da gurnu Balkan u poziciju bureta baruta i intenziviraju te aktivnosti. Nadajmo se da će Makedonija u tom kontekstu slediti sopstvene ciljeve i interese i da će podržati one napore koji vode ka međusobnom razumevanju i poštovanju na Balkanu i među njenim susedima”, ističe Mojanoski.