Deca koja žive i rade na ulici: Porodica koren problema, ali i rešenje

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima dočekuje se ove godine uz prilično sumorne podatke. Globalno gledano, svaka treća žrtva trgovine ljudima je dete, a većina njih su - devojčice, navodi se na sajtu UN. To je, ipak, samo jedan od rizika kojem su izložena deca koja žive i/ili rade na ulici, a problem je, kažu stručnjaci, mnogo širi i treba ga rešavati u korenu - pružajući podršku porodicama iz kojih deca potiču.

Iz institucije kosovskog Ombudsmana navode da deca u uličnim situacijama nemaju priliku da se pravilno razvijaju, a da se pojam razvoj mora razumeti u celini i da predstavlja "fizički, mentalni, duhovni, moralni, psihički i socijalni razvoj deteta".

S tim u vezi je i nedavno upozorenje Koalicije nevladinih organizacija za zaštitu dece (Komf) koja je izrazila zabrinutost zbog teškog položaja dece na Kosovu koja prose ili rade na ulici. Oni su apelovali na roditelje da ne zloupotrebljavaju i iskorišćavaju decu za prosjačenje i težak rad, a pozvali su građane, posebno one koji dolaze iz dijaspore, da ne nude milostinju deci.

Nalazi Unicefove studije o deci u uličnoj situaciji na Kosovu, objavljene u decembru prošle godine, u skladu su sa globalnom literaturom u kojoj je utvrđeno da su siromaštvo, sukobi u porodici i zlostavljanje dece tri najčešće prijavljivana razloga za decu u uličnoj situaciji na međunarodnom nivou. 

Osim toga, u najvećem broju slučajeva (88 odsto) deca u uličnoj situaciji na Kosovu identifikovana su kao deca iz etničkih grupa Aškalija (42 odsto), Roma (33 odsto) i Egipćana (13 odsto).

Nisu u pitanju nikakve "loše navike", kažu naši sagovornici, već koren problema treba tražiti u porodicama koje često žive u ekstremnom siromaštvu i žrtve su višestruke diskriminacije.

Iz Kosovske policije kažu za Kosovo onlajn da se stalno bave fenomenom onih koji prose i da prikupljaju informacije u cilju provere i istrage da li se ova lica koriste kao vid trgovine ljudima. 

Prema njihovim podacima, u 2022. zabeleženo je 286 dece koja traže milostinju, u 2023. evidentirano je 200 dece, dok je u ovoj godini do sada identifikovano 12 dece u ovoj situaciji. 

Brojke, ipak, ne znače mnogo, jer je i jedno dete u ovakvoj situaciji - previše.

Kada su u pitanju generalni faktori koji utiču da se deca nađu u uličnim situacijama, Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Srbije na prvo mesto stavlja siromaštvo.

"Siromašto je inicijalna kapisla za sve pojave i za sve ono što ugrožava ljudska prava, posebno dečija prava. O tome svedoče i podaci koje Republički zavod za socijalnu zaštitu prikuplja kada je u pitanju zloupotreba dečijeg rada, gde vidite da gotovo sva deca potiču iz porodica koje su korisnici nekog oblika novčanog davanja: socijalna pomoć, jednokratna novčana socijalna pomoć...što je sve jasan pokazatelj siromaštva. Onaj stav jednog dela javnosti koji govori da se radi o rđavim/lošim navikama, kako čak i Porodični zakon definiše, potpuno je netačan", objašnjava za Kosovo onlajn.

Kod dece u uličnim situacijama postoji često i faktor trgovine ljudima, kaže za Kosovo onlajn Aleksandra Šijan iz beogradskog Centra za integraciju mladih za Kosovo onlajn, ali podseća na kompleksnost problema.

"Ono što je nama iskustvo pokazalo u prethodnih 20 godina jeste da su te situacije u većini slučajeva posledica jednog drugog društvenog, šireg problema koji targetira celu zajednicu, i naš odgovor i sisteme – od školstva, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i na kraju donosioca političkih odluka koji zajednički, multisektorski treba da pristupe problemu rešavanja dečijeg rada na ulici, odnosno podrške primarnim porodicama koje žive u ekstremnom siromaštvu i vrlo često su zapravo žrtve višestruke diskriminacije od najranijih uzrasta samih roditelja i transgeneracijski", objašnjava naša sagovornica.

Međutim, tamo gde dominira politička agenda, tu je malo prostora za ekonomski razvoj i za socijalnu politiku, ocenjuje za Kosovo onlajn ekspert za ekonomska pitanja Safet Grdžaljiu, komentarišući upozorenje nevladinih organizacija sa Kosova na povećan broj i težak položaj dece koja žive i rade na ulici.

On dodaje da bi problem trebalo analizirati, kako bi se videlo da li iza prosjačenja dece stoji organizovani kriminal.

"Mi znamo da ima siromaštva, mi znamo da ima bede, mi znamo da taj broj na Kosovu raste, ali ako obiđete glave centre, mislim da je to daleko više organizovano, čak možda dole iz Makedonije i Crne Gore, nego što su to samo meštani Kosova. U tom smislu mislim da treba pojačati delovanje, pojačati saradnju i da jednostavno ovakve prizore na neki način minimiziramo, da ne dolaze u krupan plan. Jer to predstavlja realnost Kosova, mislim da je to jedna gorka slika koja ubije perspektivu za integracije, za budućnost Kosova u evropskoj porodici", ocenjuje Grdžaljiu.

Oliver Vujović iz Foruma za razvoj i multietničku saradnju (FDMC) iz Gračanice ističe za Kosovo onlajn da mora da postoji institucionalna saradnja da bi se problem dečijeg rada smanjio.

"Smatram da najviše prose deca iz romske, aškalijske, egipćanske zajednice, dok u srpskim sredinama ne vidim da ima prosjaka. Ali se sa tim zajednicama radi. Ne znam razlog zašto se povećao broj dece koja prose na ulici. Mora da postoji institucionalna saradnja i koordinacija da bi se to negde smanjilo", smatra naš sagovornik.