Kljajić: Siromaštvo inicijalna kapisla za zloupotrebu dečijeg rada

Siromašto je inicijalna kapisla za sve ono što ugrožava ljudska prava, posebno dečija prava, kaže za Kosovo onlajn Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Srbije objašnjavajući faktore koji dovode do zloupotrebe dečijeg rada. Ona dodaje da je pogrešan stav dela javnosti da se radi o "lošim navikama".

Koalicija nevladinih organizacija za zaštitu dece (Komf) izrazila je nedavno zabrinutost zbog teškog položaja dece na Kosovu koja prose ili rade na ulici, pojašnjavajući da se suočavaju sa brojnim i ozbiljnim rizicima po zdravlje.

Generalno gledano, kada su u pitanju oblici dečijeg rada kod dece u uličnim situacijama, Kljajić navodi da je to pre svega prošnja, koja se naviše i prepoznaje, ali je zloupotreba dečijeg rada na ulici i pranje šoferšajbni i automobila na velikim raskrsnicama, pevanje na ulici i gradskom prevozu, sakupljanje sekundarnih sirovina, prodaja sitnih stvari tipa cveća, papirnih maramica.

"Nekako najjasniji kriterijum zloupotrebe dečijeg rada jeste onaj rad koji decu ometa u njihovim svakodnevnim i uobičajenim aktivnostima. Pre svega, izbacuje ih iz procesa obrazovanja ili otežava taj proces, uzima im slobodno vreme, čak i ono slobodno vreme koje deca provode u igri, baveći se nekim slobodnim aktivnostima i to je veoma značajno. Tako da, takva vrsta rada, a da ne govorimo o onom radu koji utiče na formiranje njihovih moralnih stavova, kriterijume i tako dalje, jeste štetan rad i predstavlja zloupotrebu dečijeg rada", kaže Kljajić.

Ona dodaje da takvu vrstu rada nalazimo i u poljoprivredi, o čemu se jako malo govori.

"Uglavnom govorimo o uličnom radu, ali zloupotreba dečijeg rada je širi pojam i podrazumeva i taj rad koji bi možda bolje definisali kada bismo rekli 'opasan rad', jer je opasan po zdravlje, po njihov razvoj, obrazovanje itd", napominje naša sagovornica.

Kada su u pitanju faktori koji utiču da se deca nađu u ovakvim situacijama, Kljajić na prvo mesto stavlja siromaštvo.

"Siromašto je inicijalna kapisla za sve pojave i za sve ono što ugrožava ljudska prava, posebno dečija prava. O tome svedoče i podaci koje Republički zavod za socijalnu zaštitu prikuplja kada je u pitanju zloupotreba dečijeg rada, gde vidite da gotovo sva deca potiču iz porodica koje su korisnici nekog oblika novčanog davanja: socijalna pomoć, jednokratna novčana socijalna pomoć...što je sve jasan pokazatelj siromaštva. Onaj stav jednog dela javnosti koji govori da se radi o rđavim/lošim navikama, kako čak i Porodični zakon definiše, potpuno je netačan", objašnjava.

Kako bi se problem rešio, kaže da je pre svega potrebno iskorenjivanje siromaštva, ali da ni to nije dovoljno, jer je to "složen problem i zahteva složen odgovor".

"Iz tog razloga, veoma mi se dopada studija koju je uradio Unicef i preporuke, a to je primena tog socijalno-ekološkog modela, koji podrazumeva intervencije na svim poljima, i na globalnom i na lokalnom planu", napominje Kljajić.

Dodaje da se i u izveštajima Zavoda svake godine daju preporuke šta je to što je potrebno.

"To je složen fenomen i nije uvek neophodno ono najrigoroznije što sistem socijalne zaštite, odnosno centri za socijalni rad imaju kao moguću intervenciju – mislim na izmeštanje dece iz porodice i primenu mera porodično-pravne zaštite. Jer smo imali prilike da se uverimo u razgovoru sa roditeljima čija dece rade na poljoprivrednim imanjima da često nije u pitanju nebriga roditelja, zloupotreba dece sa njihove strane. Često se radi prosto o neinformisanosti. Posebno kada pričamo o opasnom radu sa decom, što je poljoprivreda, ako imate rad sa pesticidima, sa opasnim poljoprivrednim mašinama", navodi Kljajić.

Sa druge strane, kada je u pitanju rad na ulici, ističe da tu postoji mnogo izraženija odgovornost roditelja, što pokazuje i Unicefova studija, jer veliki broj dece upravo prosi u prisustvu jednog od roditelja, ili čak biva prinuđen od strane roditelja.