Šijan: Problem dečijeg rada na ulici sličan u celom regionu, potrebna podrška porodicama

Aleksandra Šijan iz beogradskog Centra za integraciju mladih kaže za Kosovo onlajn da problem dečijeg rada treba rešavati multisektorski i da je neophodna podrška primarnim porodicama koje žive u ekstremnom siromaštvu i koje su vrlo često su žrtve višestruke diskriminacije od najranijih uzrasta samih roditelja i transgeneracijski.

Napominje da Centar za integraciju mladih postoji od 2004. godine, te da imaju više od 20 godina iskustva rada sa decom na ulici, kroz različite programe.

"Kada je ovo letnje vreme, vrlo često se ukaže na problem dečijeg rada i vidimo decu na ulici i stvarno je teško, te slike su dosta mučne i nekako mi, sa naše strane prakse, razumemo da zanemarivanje, zlostavljanje i zloupotreba dece jesu deo dečijeg rada i to je nešto na šta svi moramo da obratimo pažnju", kaže Šijan.

Dodaje da tu postoji element trgovine ljudima koji nije zanemarljiv i koji je još jedan od značajnih rizika kada je u pitanju dečiji rad, konkretno rad na ulici.

"Međutim, ono što je nama iskustvo pokazalo u prethodnih 20 godina jeste da su te situacije u većini slučajeva posledica jednog drugog društvenog, šireg problema koji targetira celu zajednicu, i naš odgovor i sisteme – od školstva, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i na kraju donosioca političkih odluka koji zajednički, multisektorski treba da pristupe problemu rešavanja dečijeg rada na ulici, odnosno podrške primarnim porodicama koje žive u ekstremnom siromaštvu i vrlo često su zapravo žrtve višestruke diskriminacije od najranijih uzrasta samih roditelja i transgeneracijski", objašnjava naša sagovornica.

Disfunkcionalne porodice, zlostavljanje i siromaštvo uglavnom se ističu kao glavni faktori za nastanak problema, a Šijan navodi, imajući u vidu iskustvo regionalne saradnje po ovom pitanju, da su komponente rizika i lošeg položaja u kome se nalaze deca i porodice koje žive u ekstremnom siromaštvu uglavnom vrlo slične.

"Ono što jeste nama bilo interesantno je da se situacija u Srbiji promenila od 2004. godine kada smo mi počeli da radimo, zbog blizine ratova, između ostalog i na Kosovu, dosta velike migracije populacije u Srbiju sa Kosova. Mi smo u Srbiji preuzeli jedan deo korisnika koji su bili u takvoj situaciji i na Kosovu. Nažalost, te komponente su vrlo slične i mi smo kroz razne mreže bili deo regionalne saradnje kada su u pitanju deca u uličnoj situaciji, međutim uvek postoji prostor da se ta saradnja produbi i mislim da je jako bitno na nivou razmene iskustva da nekako tu saradnju napravimo smislenom", navodi.

Što se tiče zapažanja da deca migranti nisu u značajnom broju zabeleženi kao deca u uličnim situacijama, Šijan kaže da bi tako nešto moglo eventualno da se očekuje u budućnosti.

"Deca izbeglice i migranti u velikom talasu od 2015. prolaze kroz Srbiju i tu neku Balkansku rutu. Kosovo bude i ne bude na ruti u zavisnosti od situacije, sa migracijama se sve dosta brzo menja i deca izbeglice i migranti defakto jesu u velikom riziku od uključivanja u život ili rad na ulici. Međutim, još uvek je Srbija tranziciona zemlja i mi još uvek ne vidimo neke dalekosežne posledice ostanka te dece i porodica u Srbiji. Dakle, to je nešto što nažalost možda možemo da očekujemo u budućnosti, međutim sada i mi kao Centar za integraciju mladih i druge organizacije i država radimo sa decom izbeglicama i migrantima kroz druge neke programe", zaključuje.