Značaj dijaspore: Neformalna diplomatija "tamo daleko"

Milijarde evra se svake godine sliju na Kosovo i u Srbiju iz inostranstva, a domaće političke elite vode borbu za naklonost dijaspore koja ima kontakte, resurse i informacije preko potrebne matici. Kada se radi o Kosovu, čini se da su oni koji žive "tamo daleko" još značajniji, s obzirom da se o tom pitanju razgovara, lobira, raspravlja i odlučuje u Briselu, Vašingtonu i drugim svetskim metropolama.

Tokom prošle godine u Srbiju je, prema podacima Narodne banke Srbije po osnovu doznaka iz inostranstva pristiglo 4,99 milijardi evra, dok je ta brojka za Kosovo dostigla 1,34 milijarde evra, prema podacima Centralne banke Kosova. Novac koji stiže iz inostranstva često je prva asocijacija na dijasporu, mada njen uticaj i potencijal daleko prevazile finansijski aspekt. 

Primera radi, kada nezavisni kandidat za predsednika SAD Robert Kenedi Mlađi na predizbornom skupu istakne da Amerika ima dugu istoriju prijateljstva sa srpskim narodom, u izuzetno nepovoljnim geopolitičkim okolnostima po Srbiju,  deo zasluga svakako ide Srbima u SAD.

Pojednostavljeno, to jest sagledavanje stvari isključivo kroz finasijski aspekt, ima delom korene u prirodi ranijih migracija, kada je sa Balkana odlazila slabo obrazovana radna snaga put Zapadne Evrope, Amerike ili Australije "trbuhom za kruhom". Danas, pak, odlaze mladi, visokoobrazovani profili koji rade bolje plaćene poslove, zauzimaju viši socijalni status nego njihovi prethodnici i ostvaruju znatno veći društveni i politički uticaj.

U tom smislu indikativna je i izjava Aljbina Kurtija da dijaspora igra važnu ulogu u diplomatiji Kosova, mada su se i njegovi politički protivnici hvalili podrškom Albanaca koji žive u inostranstvu. Uprkos politizacije i (zlo)upotrebe dijaspore za dnevnopolitičke ciljeve, njen uticaj je nesumnjiv i ne treba ga uzimati zdravo za gotovo, niti padati u zamku brojeva.

Na to upozorava i predstavnik Saveza Srba u Sloveniji Vladimir Kokanović, kada podseća da su ranije Albanci sa Kosova, iako manje brojni nego Srbi u Sloveniji, u određenim segmentima ostvarivali veći uticaj.

On za Kosovo onlajn kaže da Slovenija postaje dodatno interesantna zbog poslednje informacije o eventualnoj kandidaturi Boruta Pahora na mesto specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine.

„Mi smo već počeli da ostvarujemo dodatnu komunikaciju sa određenim delom vladajuće struktutre kako bismo videli kakva je pozicija Slovenije po ovom pitanju“, kaže Kokanović i dodaje da je angažmanom predsednika Srbije narativ ipak „nešto mekši i drugačiji“, iako je Slovenija priznala nezavisnost Kosova.

CIj je, kako ističe, da se čuje istina.

„Osnovna naša vodilja je bila da našim sugrađanima i Slovencima govorimo istinu o dešavanjima na prostoru Kosova i Metohije. Zapazili smo da je bilo dosta dezinformaca+ija generalno i da su i Slovenci i, iznenadićete se, vodeći slovenački političari bili generalno neupućeni u ovaj proces. Veoma mali broj njih je čuo za Pogrom 17. marta“, navodi Kokanović.

Što se tiče odnosa matice prema dijaspori, on kaže da državno rukovodstvo Srbije zaista vodi računa o Srbima iz Slovenije više nego ikad.

Naglašava da Tanja Fajon ne rukovodi više strankom socijaldemokrata, što je kako navodi, vrlo važno, „budući da je ona bila jedan od glavnih zagovornika političkih odluka koje nisu pogodovale zvaničnom Beogradu“.

„U proteklom periodu su i mesta potpresednika zauzimali predstavnici albanske manjine sa KiM koji su aktivno lobirali unutar Slovenije da zauzme stav povodom ovog pitanja koji ne pogoduje srpskoj strani. Mi smo u proteklim godinama počeli aktivnije da se bavimo ovim pitanjem, sada ćemo se truditi da to još aktivnije radimo, da kreiramo pritisak na Sloveniju i državno rukovodstvo, kako bi se na kraju krajeva čula istina pre svega, a istina u ovom trenutku zaista jeste na strani Srba sa KiM i srpske države“, poručuje Kokanović.

Albanci sa Kosova su manje brojni u Sloveniji, nego Srbi, ali su u nekim segmentima bili, kako ističe, dosta glasniji. Oni su, po njegovim rečima, aktivno lobirali i to čine i dalje.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu ističe za Kosovo onlajn da je dijaspora jedan od ključnih faktora političke i socijalne stabilnosti na Kosovu, te da je ne bi trebalo posmatrati samo iz finansijske perspektive.

"Mislim da je to najveća nepravda kada se predstavlja naša dijaspora, jer je podrška dijaspore Kosovu mnogo veća od tog budžeta koji se glasa u Skupštini Kosova. Postoje dva načina kako dijaspora šalje taj novac. Prvo su finansijske transakcije preko banaka i drugih institucija, a drugo, oni najviše troše kad su na Kosovu. Mi smo napravili neke analize, jedna četvoročlana porodica koja bude na Kosovu tri ili četiri nedelje, troši od pet do 18 hiljada evra. Prema tome, mislim da je taj nezvanični doprinos dijaspori daleko veći od zvaničnog", navodi Grdžaljiu.

Prema njegovoj oceni, dijaspora je glavni akter funkcionisanja Kosova, privrede, političke i socijalne stabilnosti.

"Sad je treća generacija dijaspore Kosova. Samo u Švajcarskoj ih ima oko 400 hiljada prema nekim podacima. Priča se da u Nemačkoj ima više od 350 hiljada. Tako da možemo da kažemo da samo u Evropi ima do 800-900 hiljada, ali je problem što to nije ona klasična dijaspora iz 70-ih godina, gde su bili samo oni koji su radili fizičke poslove. Treća generacija je napravila pozitivan korak", podseća naš sagovornik. 

Kako kaže, pripadnici dijaspore danas u Švajcarskoj, Nemačkoj ili u Austriji rade fine poslove u bankama, osiguravajućim društvima itd. pa se profil dijaspore menja i obrazovanje postaje prioritet, što ranije nije bio slučaj. 

"Dijaspora ne bi trebalo da se gleda samo sa finansijske perspektive, ona imalo daleko više vrednosti nego što je novac: obrazovanje, radnu kulturu, oni su ambasadori Kosova i u tom smislu mislim da bi trebalo da postoji jedan paket olakšavajućih mera koje bi motivisale dijasporu da ulaže u proizvodnju, novu tehnologiju, obrazovanje, da se tom novcu doda neka vrednost, od koje bi dobili i građani i Kosovo i svi ostali", kaže Grdžaljiu.

Problem je, dodaje, što dijaspora čini za Kosovo daleko više nego što Kosovo čini za dijasporu.

"Sa strane kosovskih institucija, mnogo više se radi na politizaciji i podeli dijaspore, nego da ta dijaspora ima svoj glas i svoju viziju. Mislim da i dijaspora mora da ima svoj glas i u skupštini i u drugim institucijama, što za sada nema, ali se nadam da će biti", smatra Grdžaljiu.

I Srbi u Austriji su tesno povezani sa otadžbinom i detaljno prate zbivanja, posebno sve što je u vezi sa srpskim narodom na Kosovu, za koje često prikupljaju humanitarnu pomoć, ističe potpredsednik Saveza Srba u Austriji Ilija Tufegdžić.

On je za Kosovo onlajn rekao da u Austriji živi oko 310.000 građana srpskog porekla, koji su dobro organizovani u klubovima, udruženjima, kao i u zajednicama na pokrajinskom nivou i preko krovne organizacije Saveza Srba. 

Takođe, dodaje da u austrijskim partijama ima članova srpskog porekla, koji u svojim političkim sredinama nastoje da lobiraju za poboljšanje imidža Srbije i srpskog naroda. 

"U Austriji je mnogo Srba sa pravom glasa. Do skoro nisu želeli da se politički aktiviraju, ali sada je sve više onih koji su aktivni u strankama. Članovi stranaka srpskog porekla međusobno komuniciraju i nastoje da štite interese srpske zajednice", pojašnjava Tufegdžić.

Ističe i da srpska zajednica odlično zna i ko su austrijski lobisti protiv Srba i Srbije, poput Andreasa Šidera i Lukasa Mandla.

"Znamo dobro šta rade i šta im je cilj. Naš cilj je da podržimo naše kandidate koji se nalaze visoko na listama svojih partija, i sakupimo što više glasova prednosti da pokažemo političkim strankama da Srbi nisu više ti koji ne izlaze na glasanje u Austriji. Time bi podstakli stranke da omoguće većem broju Srba da dobiju mesta sa kojih mogu biti izabrani u institucije", navodi Tufegdžić.

Član Srpskog centra Aleksandar Matić naglašava da je Srbima u Austriji veoma važna situacija u kojoj žive Srbi na Kosovu, u Srbiji i Republici Srpskoj. 

"Povezani su sa maticom i porodicama koje žive tamo. Ponekad se čini da su previše povezani i trebalo bi više da se uključe u dešavanja tu gde žive, u Beču", mišljenja je Matić.

Napominje da se Srpski centar od 2018. godine aktivno bavi humanitarnim radom, a da je čak 90 odsto humanitarnih manifestacija u Austriji održano kako bi se prikupila pomoć za Srbe na Kosovu, pre svega, za decu koja tamo žive. 

"Veći deo prikupljenih sredstava na humanitarnim manifestacijama, prikuplja se za naš narod na Kosovu i Metohiji. Ali, nije važno samo sakupiti pomoć, već i otići na Kosovo i Metohiju. Ohrabrujuće je da je veliki broj Srba iz Austrije posetio KiM i na licu mesta se upoznao sa situacijom", naglasio je Matić.