ZSO samo na severu - probni balon ili opcija koja može da stigne na pregovarački sto?

Kakve će prirode biti nadležnosti Zajednice srpskih opština tema je koja je proteklih godina pretežno zaokupljala pažnju političara iz Prištine, dok ih pitanje teritorije koju će pokrivati nije doticalo. Ovih dana se, međutim, pojavila ideja o njenom teritorijalnom sužavanju - umesto da obuhvati deset opština, svela bi se na četiri na severu. Takva vrsta revidiranja neće biti prihvatljiva Beogradu, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, koji ovaj predlog vide kao ispipavanje pulsa javnosti. Da li će takva opcija, ipak, dospeti na pregovarački sto različito sagledavaju. Jedni ostavljaju prostor i za nju, drugi veruju da se može pričati samo o onome što je već dogovoreno.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Ideju o Zajednici srpskih opština koja obuhvata samo četiri opštine na severu izneo je poslanik Demokratske partije Kosova Džavit Haljiti. Eventualna promena stavova o formiranju ZSO, naveo je on, mogla bi da dovede do toga da se ona ograniči na četiri opštine na severu Kosova, umesto da obuhvati celu teritoriju Kosova.

To bi, po njegovoj oceni, moglo da predstavlja prvo ublažavanje, dok se drugo odnosi na to da Zajednica neće imati izvršna ovlašćenja.

Haljitijevu opasku nisu komentarisale druge opozicione partije, a ni vladajuće Samoopredeljenje. 

Prvi član Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa ili Briselskog sporazuma iz 2013. godine kaže: Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. 

Iako se strani analitičari kada govore o položaju i pravima Srba na Kosovu često bave samo severom, Srbi su većinsko stanovništvo u deset od 38 kosovskih opština i tih deset prema sporazumima iz Brisela treba da čine ZSO. Na severu: Leposavić, Severna Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, na jugu: Gračanica, Novo Brdo, Ranilug, Parteš, Klokot i Štrpce. 

ZSO već definisana statutom 

Samoopredeljenje i Aljbin Kurti su već u nekoliko navrata ponovili da oni neće ni po koju cenu formirati ZSO, kaže za Kosovo onlajn Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, zbog čega Haljitijevu ideju posmatra kao pokušaj da jedna druga politička opcija ponudi revidiranje kakve-takve ZSO pošto je jasno da međunarodna zajednica ne odustaje da se ona kad-tad formira.

Surlić ovaj predlog vidi kao probni balon i ocenjuje da tako nešto nije prihvatljivo za Beograd.

Podseća da je Zajednica srpskih opština već definisana kroz statut koji je Evropska unija dala Prištini i naložila da podnese Ustavnom sudu kako bi se počelo sa formiranjem ZSO. 

Takođe ocenjuje da je nerealna i ideja da se Zajednici smanje predviđene nadležnosti.

„To se kosi sa osnovnim idejama, a to je da većina Srba imaju određeni oblik sigurnosti kroz autonomiju koju bi dala Zajednica srpskih opština. Drugo, ZSO već ima jasno četiri definisane sfere koje su od vitalnog značaja za srpsku zajednicu i ne bismo mogli da govorimo ni o kakvom smanjivanju značaja te Zajednice u budućnosti jer ona onda ne bi imala smisla. Ono što jeste ideja Prištine to je da se Zajednici i njenom formiranju pristupi samo onda kada ona bude potpuno obesmišljena i kada ne bude imala stvaran značaj za srpsku zajednicu na Kosovu“, mišljenja je Surlić. 

Ideje o kojima govori Haljiti, kako ističe, za Beograd su neprihvatljive jer na stolu može biti samo ono što je dogovoreno u okviru dijaloga koji vodi Brisel.

„U ovom slučaju ta tema je već završena time što se Beograd saglasio sa tekstom statuta ZSO. To je evropski predlog koji je na stolu i sada je na vladi Prištine samo da otkoči proces time što bi Ustavni sud dao ocenu ustavnosti statuta ZSO“, kaže Surlić. 

On podseća na ranije izjave Aljbina Kurtija da sve prvo mora da se integriše u kosovski sistem, uključujući obrazovanje i zdravstvo i da se pokaže potpuna lojalnost prištinskim institucijima, pa tek onda da se govori o Zajednici srpskih opština, odnosno da ona bude neka vrsta asocijacije na nivou nevladinog sektora. 

To je, međutim, kako ukazuje, za srpsku zajednicu neprihvatljivo, pogotovo kada je reč o sferama od vitalnog značaja, a to su obrazovanje i zdravstvo. 

„Verujem da je za njih bilo kakav oblik Zajednice srpskih opština koji bi imao stvarna ovlašćenja neprihvatljiv i da se ta politika neće menjati dok god ne postoji ključan međunarodni pritisak da se nešto iz korena promeni i da možda Priština ima mnogo veće posledice i sankcije ukoliko tako nešto i ne prihvati“, zaključuje Surlić. 

Prema oceni političkog analitičara Artana Muhadžirija ideja poslanika DPK Džavita Haljitija o ZSO samo na severu može biti opcija o kojoj će se razgovarati u okviru dijaloga, ali kaže da je najvažnije da o Zajednici počne da se razgovara i da se ponude opcije. 

Uz EU i SAD do prihvatljive opcije  

Kroz pregovore, i uz uključivanje Brisela i Vašingtona, uveren je on, pronaćiće se jedna prihvatljiva opcija.
Muhadžiri je ukazao za Kosovo onlajn da postoji veliki strah kosovskih političara da se bave ovom temom jer se plaše gubitka glasova i plaše se odgovora birača, dok EU i Sjedinjene Američke Države stalno traže od kosovskih političara da se pozabave ovim pitanjem. 

„To bi moralo da se uradi. Neizbežno je rešiti ovo pitanje i dati odgovarajuće opcije i odgovarajuće modalitete kako bi se pronašao najbolji mogući način da se pozabavimo tim pitanjem i da se otvore putevi ka evropskim integracijama jer je sa tim sve povezano“, rekao je Muhadžiri.  

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, kako kaže, ne želi da razgovara o Zajednici kao o konkretnoj temi, već želi da se time bavi u mnogo širem kontekstu. Da bi se to uradilo, ukazuje, moraju da postoje pregovori i razgovori u Briselu, jer su svi zaustavljeni. 

„Ne znamo koja bi opcija bila odgovarajuća i prihvatljiva za gospodina Kurtija. I Kosovo i Srbija će početi sa maksimalističkih pozicija, a onda sam siguran da se negde u sredini može pronaći jedna opcija, a ne mislim da postoji samo jedna. Postoje stotine dostupnih. Sto odsto sam uveren da se samo dijalogom, uz međunarodnu podršku, EU i SAD, može pronaći jedna prihvatljiva opcija i da se ova blokada može rešiti“, ističe Muhadžiri.

Novinar iz Severne Mitrovice Lazar Stević veruje da Beograd ne bi uzeo u razmatranje opciju da Zajednica srpskih opština bude formirana samo od opština na severu Kosova, a ocenjuje da takav scenario ne bi odgovarao ni Aljbinu Kurtiju jer on želi da u potpunosti izbegne formiranje ZSO.

Samo kako je potpisano 

Beograd, kako ističe, uporno ponavlja da ZSO mora da se formira onako kako je dogovoreno Briselskim sporazumom i aneksom na Ohridu i nikako drugačije. 

Ideju o Zajednici samo na severu, prema oceni Stevića, Haljiti je izneo s ciljem ispitivanja reakcija javnosti.  
On konstatuje da je Zajednih srpskih opština bolna tema za sve u Prištini i da se pokušava njeno spuštanje na nivo nevladine organizacije. 

„Ono na šta zvanični Beograd mora da se fokusira je da se traži onako kako je potpisano i kako je dogovoreno Biselskim sporazumom. Da se ZSO primeni u potpunosti, ne samo na severu, nego na kompletnom prostoru Kosova. Dakle, četiri opština na severu, šest južno, ukupno deset, gde će Srbi imati koliku-toliku autonomiju jer jedino formiranjem te Zajednice možemo da mislimo na neku budućnost i opstanak na ovim prostorima“, izjavio je Stević za Kosovo onlajn.

Kako ističe, Aljbin Kurti je i dok je bio u opoziciji javno i jasno govorio da nikada, i kada dođe na vlast, neće formirati ZSO, što i potvrđuje od kada je na vlasti.

„On konstantno ponavlja da je to štetno za Kosovo, čak neće ni predlog statuta da pošalje Ustavnom sudu na razmatranje i pored pritisaka međunarodne zajednice da požuri s tim. I dalje izbegava tu temu“, kaže Stević.
Međunarodna zajednica, smatra on, mora konkretnije da uzme stvari u svoje ruke. 

„Ne znam koliko dijalog u Briselu i prvenstveno Sorensen, mogu da podstaknu Prištinu da to uradi, međutim, svi smo svesni toga da drugi međunarodni faktori, poput SAD mogu da izvrše ogroman pritisak na Aljbina Kurtija da i tema ZSO konačno dođe na red i da bude formirana. To je ono što i Srpska lista zahteva i što zvanični Beograd ponavlja više od deset godina, da je ZSO mrtva tačka na papiru i da mora da se pokrene, kao uslov za nastavak dijaloga. Inače, ukoliko se Kurtiju dozvoli da to stavi sa strane, zaista sledi još teži period za Srbe koji su ostali da žive na ovim prostorima“, ocenio je naš sagovornik.