Završen projekat „Zajedno za čiste reke“: Mapirano više od 200 kritičnih tačaka na Ibru

U okviru projekta „Zajedno za čiste reke“, u slivu Ibra mapirano je više od 200 kritičnih tačaka koje, između ostalog, uključuju divlje deponije, mesta na kojima se vadi pesak, direktne ispuste kanalizacije ili fizičke barijere, saopšteno je danas na završnoj konferenciji tog projekta, koju su organizovale nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) i REC.

Na konferenciji su predstavljene publikacije, katastar zagađenja izrađen u okviru projekta, kao i preporuke za unapređenje održivog upravljanja vodnim resursima u slivu Ibra.

Posebna pažnja posvećena je sprovođenju mera u skladu sa Planom upravljanja rečnim slivom (RBMP), kao i značaju kontinuiranog angažovanja svih relevantnih aktera u zaštiti vodnih resursa.

Menadžer projekta „Zajedno za čiste reke“ Stefan Kalaba rekao je da je taj projekat bio usmeren na identifikovanje i mapiranje najvećih ekoloških problema duž toka reke Ibar.

„Mapirali smo kritične tačke na reci Ibar. Unazad godinu dana, zajedno sa našim ekspertom, uradili smo istraživanje koje je mapiralo sve kritične tačke koje narušavaju rečni ekosistem. Pod time mislimo na divlje deponije, mesta gde se vrši ekstrakcija peska, direktni ispusti kanalizacije, fizičke barijere i sve ukupno više od 200 mesta je mapirano“, rekao je Kalaba.

On je ukazao da se pitanjima zaštite životne sredine i ekologije ne posvećuje dovoljno pažnje, uprkos njihovom značaju za zdravlje građana.

„Možda bi trebalo da u agendu ubacimo i te stvari, kao što su zagađenje reka, vazduha, seča šuma. Možda je vreme da se priča o takvim stvarima“, poručio je Kalaba.

Konsultant za pitanja životne sredine i istraživač na projektu Ljubiša Mijačić objasnio je da je izvršena analiza stanja i utvrđen „inventar“ zagađivača na toku Ibra, u opštinama na severu Kosova, u Južnoj Mitrovici i na pritokama reke.

„Projekat je podrazumevao analizu nekoliko kategorija zagađivača i devastacije priobalnih područja, uključujući i vađenje sedimenta, šljunka i peska iz priobalja. Identifikovali smo više od 200 lokacija svih tih kategorija koje na ovaj ili onaj način ugrožavaju kvalitet voda, ali i tok reke Ibar. Moj zadatak bio je da ih identifikujem i napravim određenu klasifikaciju koja bi trebalo da bude polazna osnova za dalji rad i kreiranje tipova projekata i aktivnosti za lokalne samouprave pojedinačno, odnosno da utvrdimo na čemu bi oni mogli da rade, samostalno ili u saradnji sa centralnim institucijama i donatorima“, rekao je Mijačić.

Uz to, dodao je, rezultat projekta  je zapravo velika baza podataka i informacija, koja u ovom slučaju predstavlja osnovu i za lokalne samouprave, kako bi razvijale projektne ideje i rešavale probleme.

„To se odnosi na sve – od otpadnih voda i rešavanja problema otpadnih voda, preko restauracije devastiranih područja usled vađenja šljunka i peska, pa do zaštite područja i unapređenja kvaliteta izvorišta, odnosno unapređenja kvaliteta samih voda“, naveo je Mijačić.

On je dodao da su u realizaciji projekta učestvovali i predstavnici lokalnih samouprava, koji su pokazali interesovanje da nastave saradnju na rešavanju problema zaštite životne sredine.

„Pokazali su veliko interesovanje da nastave rad i saradnju, kao i da rešavaju određene probleme, jer se pokazalo da lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta da ih samostalno rešavaju, već da im je potrebna pomoć, kao i savremeni načini rada i tehnologije za rešavanje određenih problema“, zaključio je Mijačić.

Današnji događaj je okupio predstavnike  institucija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice, stručnjake iz oblasti zaštite životne sredine, mlade i predstavnike lokalnih zajednica, kako bi svi zajedno sagledali rezultate projekta i razmotrili mogućnosti za buduću saradnju.