Andrić Rakić: Ozbiljan problem migracije Albanaca, pogrešan pristup Kurtija da vrati dijasporu

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić ocenjuje da je Kosovo, prema prvim rezultatima popisa, suočeno kako sa unutrašnjom, tako i spoljašnjom migracijom stanovništva što je za premijera Kurtija bio dovoljan signal, ali sa pogrešnom strategijom, kako da vrati dijasporu.

“Postoji ta unutrašnja migracija, a postoji i spoljašna migracija. Ono što generalno pokazuju rezultati je da Kosovo ima ozbiljan problem sa odlivom. Kosovo je jedino u regionu koje ima pozitivan prirodni priraštaj, dakle mnogo više rođenih nego umrlih, a opet je izgubljeno oko 200.000 ljudi, to jest smanjen je broj za 200.000 od popisa iz 2011. I to je ozbiljan problem”, kaže za Andrić Rakić za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima vlasti u Prištini su svesne problema zbog čega su i odlučili da popišu i dijasporu.

“Generalno, dijaspora se ne uključuje u broj popisa. Vi možete da birate, da popišete dijasporu, ali te brojke neće uticati na to kako se kreiraju lokalne politike, kakve će biti budžeti opština. Pretpostavljam da je to urađeno samo da bi se ublažili potencijalni negativni rezultati popisa, da postoji negde svest, da i dalje ima ljudi, samo su u inostranstvu, pa će se možda vratiti”, ističe Andrić Rakić.

U tom svetlu treba posmatrati i najavu premijera Aljbina Kurtija koji je dijaspori ponudio u slučaju povratka i započinjanja nekog biznisa povoljne kredite.

“Što je dosta diskriminativna mera i pokazuje da vlada zapravo ne razmišlja o ljudima koji su već na Kosovu, nego pokušava da natera ljude da se vrate. Ali, ipak lokalno moraju da se dese ozbiljne promene da bi se ljudi iz dijaspore privukli nazad”, kaže naša sagovornica.

Komentarišući preliminarne rezultate popisa Andrić Rakić navodi da je popis pokazao da na Kosovu živi oko 1,5 miliona stanovnika od kojih su pet odsto nacionalne manjine.

Međutim, ističe, popis ukazuje i na pražnjenje manjih sredina, ali i nerealno veći broj stanovnika u gradovima sa prevashodno manjinskim zajednicama.

“Kada pogledate rezultate po gradovima, Agencija je saopštila da je devet gradova zabeležilo porast stanovništva, a realan porast se desio samo u Prištini i Kosovo Polju, i u nekoj meri Uroševac. Ali to je zaista vrlo malo, samo 700 stanovnika više. Svi ostali gradovi, zapravo opštine u kojima je zabelažen porast su manjinske: Štrbce, Gračanica. Gračanica je na primer zabelažila porast od 80 posto populacije. Mamuša, dakle, turska opština, Klokot i druge opštine koje se smatraju nevećinskim i ni tu zapravo rast nije realan, to je rezultat bojkota popisa iz 2011. A to što su sada porasli brojevi stanovništva, to nam pokazuje da se sada srpsko stanovništvo više, u većoj meri odazvalo. Realnog rasta zaista ima samo u Prištini i Kosovo Polju”, kaže Andrić Rakić.

Zato će benefite osetiti neke sredine južno od Ibra poput Gračanice koja beleži 19.000 stanovnika ili Štrpce koje je sa 3.000 stanovnika 2011, sada na 10.000.

“To će se odraziti pozitivno na njihove kalkulacije budžeta, dakle, porašće im budžeti i moći te lokalnih samoprava malo lakše da dišu, imaće veća sredstva na raspolaganju”, objašnjava.

S druge strane kaže da su Kamenica i Dečani opštine sa najvećim odlivom građana.

“Dečani su izgubile 48 odsto stanovništva”, kaže Andrić Rakić.

Dodaje da je migracija stanovništva najprimetnija u Prištini koja od nekadašnjih 190.000, sada beleži 227.000 i Kosovu Polju koje je - dupliralo stanovništvo i sada se po broju izjednačilo sa Južnom Mitrovicom.

“I to pokazuje da se dobar deo ljudi seli iz okolnih, to jest tih rubnih opština u Prištinu. Kosovo Polja je faktički sada već i spojeno sa Prištinom”, zaključuje Andrić Rakić.