Arhimandrit Nektarije u poseti Orahovcu

Arhimandrit Nektarije Serfes iz SAD, ujedno i predsednik Dečanskog humanitarnog fonda iz SAD boravio je nedavno u Orahovcu gde je obišao tamošnju gimnaziju i porušeno srpsko pravoslavno groblje u ovom gradu.

Prilikom posete srpskoj školi u Orahovcu, arhimandrita Nektarija Serfesa, odmah su prepoznali neki đaci.

„Znamo ga, dolazio je kod nas kući, posetio nas, razgovarao sa nama i pomogao mojoj porodici“, rekao je jedan od učenika, opisuje susret tamošnjih đaka sa arhimandritom Olivera Radić iz Orahovca u autorskom tekstu a koji je prenet i na Tviter profilu manastira Visoki Dečani.

„Znam ga i ja, i kod nas je bio, a bio je za Miholjdan u Dečanskoj vinici i na priredbi u selu“, dodao je drugi dečak iz Velike Hoče.

Iako u poodmaklim godinama, ovaj stari monah se ne predaje. Naslanjajući se na svoj arhimandritski štap, penje se stepeništem na drugi sprat orahovačke gimnazije, kako bi ušao u svaku učionicu i popričao sa đacima.

Iako su svi prilazili i uzimali blagoslov i dobijali ikonicu Svetog Nektarija Eginskog, ovaj vedri starac se trudio da ovdašnjoj deci bude drug. Šalio se sa njima darujući ih šalovima i rukavicama za zimu, želeo da se zajedno fotografišu, kako bi njihovim vršnjacima u dalekoj Americi pokazao kako oni ovde žive, kakva je njihova škola i kako se oni raduju.

Decenijama je prisutan na prostoru KiM i svojim humanitarnim radom i izveštajima sa terena doprinosi da ljudi ,,tamo daleko“ saznaju o životu ovdašnjih Srba i da im pomognu.

Svaki put kad dođe na Kosovo i Metohiju učestvuje u liturgijskom životu u srpskim crkavama i manastirima, ali i obilazi porodice kojima je pomoć potrebna, pa im kasnije preko Fonda pošalje potreban novac za neku mašinu, neko grlo stoke ili za svakodnevne potrebe.

U dogovoru sa igumanom i bratijom manastira Dečani, pomognute su mnoge porodice i mnoga su deca zahvaljujući njegovim darovima, bar na kratko zaboravila tugu i neizvesnost svakodnevice na Kosovu i Metohiji.

U Orahovac nije došao prvi put, ali je prvi put poželeo da poseti porušeno srpsko groblje u ovom podeljenom metohijskom gradiću.

„Očekivao je porušene spomenike, ali i ne da je celo groblje na ovakav način oskrnavljeno i uništeno“ - prokomentarisao je na srpskom, dečanski monah Sofronije, Amerikanac poreklom, prevodeći komentar oca Nektarija posle načinjenih koraka po orahovačkom groblju.

Arhimandrit je hodajući sve dublje između grobova, na kojima su ležali ili komadi polupanih spomenika, ili bačene kosti životinja, bivao sve uznemireniji, zastao bi kraj polomljene ploče, prekrtio se i pitao na engleskom: „Ne razumem, zašto ovo čine, što im mrtvi Srbi smetaju. Čitao sam da su mnoga groblja na Kosovu i Metohiji porušena, ali ne razumem zašto“?

Zastao je opet zagledan u polomljenu sliku i oboren mermerni krst na grobu Srećka Simića, pokazujući u godinu smrti koja se jasno videla -"2017".

„Ovo je novi grob, znači da se rušenje nastavlja, o Bože moj!“- uzdahnuo je starac i okrenuvši se ocu Sofroniju i nama koji smo pošli sa njima, kazao:  „Hoću da se pomolimo, to možemo?“

Skrušeno smo stajali na molitvi prinetoj za sve koji su našli pokoj i mir, pod ovom metohijskom zemljom i danas punom nemira.

Gotovo šapćući, otac Sofronije je izgovarao ,,Trisveto“ na crkvenoslovenskom, otac Nektarije uznosio molitvu na engleskom, a mi pevali ,,večnuju pamjat“ na srpskom. Bez tamjana i bez vina, ali srcem i glasovima koji su umivali grobove orahovačkih pokojnika.

Malo niže iz kuće drugoverog komšije dopirala je muzika i čulo se udaranje čekića... Starac arhimandrit se prekrsti i krete ka kombiju parkiranom na makadamu koji razdvaja ovo staro srpsko groblje na dva dela. Jednom rukom se naslanjao na štap, a drugom je pritiskao grudi.

„Muka mi je, nisam srećan zbog ovoga. Napravi što više slika oče Sofronije, da pokažem tamo u Americi. Oni ne znaju, oni ne veruju da se ovo ovde dešava!“- kazao je.

U kombiju je ćutao. Držao je u rukama desetak frizbija, koje je poneo da podeli deci.

Pred školom u Orahovcu već su se igrali osnovci. Vratio mu se osmeh. Napravio je korak dva ka njima i radovao se gledajući dečake i devojčice kako hvataju te raznobojne leteće tanjire koje im je slao bacajući ih visoko iznad njihovih glava.

„Ipak je ovo život, imate decu, ona nas raduju! Ja sad moram nazad u Dečane, ali moram da vam kažem da sam vrlo srećan da sam ovde u vašem divnom gradu, da sam posetio vašu školu i da sam posetio i stariju i  malu decu. Veliki je blagoslov za mene da dođem iz Amerike i da osiguram nastavak podrške vašem mestu i vašem narodu. Žao mi je što patite sve ove godine i borite se, ali učinićemo sve da vam pomognemo i da se molimo za vas i Bog će vam dati snagu i daće vam mir. Vrlo sam tužan što sam prilikom posete vašem groblju video da je razoreno. Nikada neću zaboraviti da sam video tamo kosti životinja. Ali ne odustajte, sada imate u kući sina koji je sveštenik, rekoše mi da je to prvi sveštenik iz Orahovca posle sedamdeset godina. On će da se moli za vas i da nastavi da vam pomaže. Bog vas blagoslovio i hvala vam!“, rekao je pre odlaska iz Orahovca otac Nektarije Serfes.

Dok je kombi odlazio, deca su mahala. Kao i uvek, oni najmađi su se najviše obradovali, dobili su igračke, al još više ih je usrećio blagoslov ovog divnog, neobičnog starca i ikone dobijene od njega. Čekaće sledeći septembar, kada će, kako je rekao opet doći.