Gračaničko jezero okuplja ribolovce i povezuje različite zajednice

Gračaničko jezero već decenijama predstavlja mesto okupljanja ribolovaca iz različitih zajednica na Kosovu, koji uz zajedničku ljubav prema pecanju grade prijateljstva, poverenje i međusobno poštovanje. Na obalama ovog jezera, od ranih jutarnjih sati do kasno uveče, ribolovci ističu da se osećaju bezbedno i da upravo pecanje briše razlike među ljudima.

Među najpoznatijima u ovom kraju je 68-godišnji Mile Mikić iz Gračanice, koji redovno dolazi na Gračaničko jezero kako bi se posvetio svom hobiju. Za Kosovu pres objašnjava da na jezeru peca zajedno sa Albancima i pripadnicima drugih zajednica, a atmosfera među njima je prijateljska.

Pored obale koja ih okuplja jedne uz druge, za Mikića, koji je penzioner, pecanje je postalo i prilika za iskrena prijateljstva.

Između razgovora, čekanja da se upeca riba i dugih sati provedenih pored jezera, ribolovci, bez obzira iz koje zajednice dolaze, dele hranu, pomažu jedni drugima opremom ili mamcima za ribu.

„Redovno pecamo, družimo se sa Albancima. Ovo je sport za sve nas, svi ovde pecamo. Poštujem pravila pecanja; ako ulovim šarana koji je zabranjen, vraćam ga u vodu i tako dalje... Da, pecamo i družimo se. I kroz pecanje, ali i kroz hranu koju nosimo sa sobom, jedemo zajedno i tako dalje... Korektno. Ovo je sport za sve nas, korektno. Maksimalno se družimo, poštovani smo i sa njihove strane, a i mi maksimalno poštujemo njih... Da, da. Dolaze oni ako nisu poneli dobru hranu za ribu, mi im damo, pa onda oni nama daju. Razmenjujemo crve i tako dalje“, izjavio je Mikić.

Za Špejtima Bajramija iz sela Tradevce kod Lipljana, vikend pored Gračaničkog jezera je trenutak kada se udaljava od umora i stresa cele sedmice.

Kao pripadnik aškalijske zajednice, kaže da je pecanje stvorilo prostor u kojem se svi osećaju ravnopravno i dobrodošlo. Radost, prema njegovim rečima, nije samo kada on ulovi ribu, već i kada drugi uspeju da ostvare cilj ribolova – da uhvate ribu.

„To je sport koji sve povezuje i svi vole da dođu ovde i budu zajedno i pecaju, a kada vidimo da neko peca više, mi se više radujemo nego on sam. Lepo provodimo vreme, nije loše, savršeno je, čisto je, bezbednost nam je dobra, nemamo problem ni sa kim. Dolazimo u 4 ujutru i ostajemo do 22, 23, pa i do ponoći bez ikakvih problema“, kaže on.

Bajrami navodi da među ribolovcima na jezeru vlada poštovanje.

„Komuniciramo sa svima, razgovaramo, poštujemo ih, pomažemo im, a i oni nama pomažu. Sve je odlično, nikada nemamo problema tokom pecanja, da dođe neko da nas ometa ili nam nešto dobaci ili baci nešto u vodu, to se nikada nije desilo... Ovaj sport ne pravi razliku da li si Albanac, Srbin ili Aškalija, šta god da si, u ovom sportu nema razlike“, naglasio je Bajrami.

Već više od 20 godina i Faton Beriša iz Ajvalije jedan je od ribolovaca koji često dolazi na jezero zbog pecanja. Za njega je ovaj sport više od opuštanja – način da se ljudi zbliže, lepo provedu vreme i izgrade poštovanje i razumevanje jedni prema drugima.

„Dolazimo redovno, nemamo problema, bezbednost je na nivou, sarađujemo sa svim zajednicama, družimo se sa njima. Pecanje povezuje ljude, u pecanju su svi jednaki i provodimo se najbolje moguće. Razmenjujemo hranu za ribu, neki deo opreme koji nam nedostaje, plovke i sve ostalo. Ovaj sport opušta, dobar je i povezuje ljude“, ističe Beriša.

Kao predsednik Udruženja „Krap“ Ali Vitija gotovo svaki dan provodi pored jezera i među ribolovcima. Kaže da se na obalama jezera svi osećaju ravnopravno, jer ih povezuje ista strast – pecanje. Udruženje, dodaje, ima članove iz različitih zajednica, a vrata su otvorena za svakoga ko želi da se pridruži.

„Ovde srećem različite zajednice, svi su ravnopravni i nikoga ne zanima politika, već pecanje i ostvarenje cilja zbog kojeg dolaze. Svako ko dođe praktikuje sistem ‘ulovi i pusti’ i sve je u redu... Oko 90 ribolovaca su pripadnici srpske zajednice, imamo i Aškalije, a počeli su da se učlanjuju i ljudi iz bugarske ambasade... Naše udruženje je otvoreno za svaku zajednicu bez razlike, bez ikakve razlike, osim što tražimo da se poštuju pravila ribolova“, istakao je.

Čuvar na Gračaničkom jezeru Borivoje Stojanović navodi da se zajednički rad sa albanskim ribolovcima i drugim zajednicama odvija bez ikakvih problema. Za njega je pecanje aktivnost koja povezuje ljude i stvara atmosferu suživota i međusobnog poštovanja.

„Radimo zajedno sa Albancima, nema nikakvih problema, ništa. Nema sada mreža i sve je u redu, dobro je... Svi se ovde družimo. Ovo je sport i svi se družimo zajedno; i Albanci, i Srbi, i Romi, i nema nikakvih problema“, izjavio je on.