Božović: Broj saobraćajnih nezgoda u Srbiji porastao zbog većeg broja vozila, presudan ljudski faktor

U Srbiji se ove godine dogodio veći broj saobraćajnih udesa u odnosu na 2024, a stručnjaci upozoravaju da je broj preminulih u udesima na milion stanovnika u zemlji znatno veći u odnosu na prosek u EU. Saobraćajni stručnjak Milan Božović kaže da je do povećanja saobraćajnih nezgoda došlo zbog značajnog porasta broja registrovanih vozila i obima saobraćaja u poslednjih deset godina, ocenivši da su glavni uzroci nesreća propusti učesnika u saobraćaju.

„U proteklih deset godina imali smo povećanje registrovanih automobila na teritoriji Republike Srbije, što generiše i veći broj kretanja, veći broj vožnji, veću gustinu i obim saobraćaja. U tom smislu ne možemo samo posmatrati podatke o saobraćajnim nezgodama apsolutno, jer nam se jedan parametar bitno promenio, a to je učešće u saobraćaju“, rekao je Božović za Kosovo onlajn i dodao da poređenja treba da se prave na osnovu broja vozila i pređenih kilometara ranije i sada.

Ukazao je da sa povećanjem broja vozila i obima saobraćaja raste rizik od saobraćajnih nesreća i povećanja broja povređenih i nastradalih, ali je istakao da je najveći faktor koji uzrokuje nezgode ipak čovek.

„Najčešći faktor je čovek, bez obzira da li je vozač, pešak, biciklista, vozač motocikla, radnik da održavanju puteva, inženjer koji projektuje ili planira održavanje. Na kraju će se uglavnom svesti na čoveka. Ima u jednom malom procentu i viša sila i faktor puta, ali se to na kraju svodi na propust čoveka“, rekao je on.

Preventivne kampanje su se do sada pokazale kao efikasne, kaže naš sagovornik, i primećuje se drastična promena ponašanja u saobraćaju određenih ciljnih grupa.

„Pokazalo se do sada da su one delotvorne. Kad god su se radile određene kampanje za određenu ciljnu grupu, videla se drastična promena ponašanja te ciljne grupe, videla se drastična promena u rezultatima u pogledu saobraćajnih nezgoda i težine posledica za tu konkretnu ciljnu grupu. Mislim da u budućnosti treba da se nastavi sa tim, eventualno da se pojača i poboljša pristup“, dodao je Božović.

Za vreme praznika, kako navodi, očekuje povećanje broja saobraćajnih nezgoda.

„S obzirom da nema snega, a prošle godine je bilo, moguće je da će biti povećanog broja saobraćajnih nezgoda, iz razloga što loše vremenske prilike, sneg, utiču na smanjen obim saobraćaja“, poručio je.

Napomenuo je da će tačan broj poginulih u saobraćajnim nezgodama ove godine biti poznat u februaru 2026, jer se kao uzrok smrti beleži nesreća i onima koji preminu do 30 dana nakon incidenta, posle čega će se doneti odluka o daljim preventivnim merama.

Rigorozniji zakon

Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) Mirko Koković upozorava na visok broj nesreća i nastradalih i ističe da država za posledice nezgoda izdvaja više od četiri milijarde evra godišnje. 

Komentarišući podatak da je Srbija prošle godine imala najviše poginulih u udesima na milion stanovnika u Evropi, Koković je rekao da je ove godine nastradalo 484 ljudi, što je za 21 osoba manje nego u istom periodu prošle godine.

„Verujemo da ćemo ove godine ostvariti istorijski minimum u broju stradalih lica na putevima naše zemlje. Ali taj broj je svakako i dalje jako veliki i verujemo da će sledeće godine, prema onom što se planira, Srbija uspeti da značajno smanji broj stradalih lica“, rekao je on.

Koković je napomenuo da se od početka godine dogodilo 32.992 udesa, u kojima je poginulo 484 ljudi, a više od 18.672 je povređeno što je, kako je rekao, za 600 manje u odnosu na prošlu godinu.

„U planu za sledeću godinu prvenstveno je donošenje potpuno novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji će biti znatno rigorozniji od aktuelnog zakona. Takođe, prema najavama, Ministarstvo unutrašnjih poslova će postaviti veliki broj kako stacionarnih, tako i mobilnih radara. Cilj je da se obuzda brzina kao jedan od vodećih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda sa najtežim ishodom“, rekao je on.

Dodao je da je ABS pripremila nacrt akcionog plana za period od 2026. do 2028. godine sa nizom mera i aktivnosti za povećanje bezbednosti u saobraćaju. 

Koković je takođe istakao da posledice saobraćajnih nezgoda zahtevaju veliko izdvajanje iz državnog budžeta.

„U Srbiji saobraćajne nezgode godišnje koštaju državu i društvo oko 4,1 milijardi evra, što predstavlja značajan procenat BDP-a. Takođe, prema informacijama ABS, pojedinačni troškovi prema težini nezgoda su sledeći: smrtni ishod košta državu oko 3,3 miliona evra, nezgode sa teško povređenima koštaju blizu 500.000 evra i lakše povrede u nezgodi oko 38.500 evra“, navodi Koković.

Statistika za ovu godinu, kaže naš sagovornik, pokazuje da je zabeležen veliki broj smrtnih slučajeva u odnosu na prosek EU, koji iznosi 44 lica na milion stanovnika, dok je u Srbiji 78 ljudi na milion stanovnika preminulo u nesreći.

Dodao je da je država odlučna da se obračuna sa neodgovornim vozačima koji su doveli do ove statistike.