Ćerkinaj i Mavrić: Nestala lica nisu političko pitanje, potreban hitan sastanak Radnih grupa

Od 2021. godine rad Radnih grupa iz Prištine i Beograda za nestala lica je stopiran, a najveći je problem što se političari mešaju u pitanje koje ne bi trebalo da ima veze sa politikom, saglasni su Negovan Mavrić i Bajram Ćerkinaj iz Resursnog centra za nestala lica u Prištini.

U Resursnom centru za nestala lica u Prištini, Negovan Mavrić i Bajram Ćerkinaj od 2017. godine udruženim snagama pokušavaju da rasvetle sudbinu nestalih lica.

„Resursni centar je formiran na Kosovu, multietnički je i okuplja one koji dele istu bol, a to je da svi već 24 godine ne znamo sudbinu nestalih. Od kada smo se formirali mislim da smo uspeli da kažemo, i Vladi u Beogradu, i na Kosovu, da smo se mi, porodice, složile da razgovaramo o jednoj bolnoj tački. Preko 2.000 ljudi je obišlo našu kancelariju i dobilo pomoć, imali smo sastanke po celom Kosovu. Ne samo na Kosovu, nego i u Srbiji. Neki su otišli zbog konflikta, nisu se osećali bezbedno na Kosovu, ali mi i dalje sa njima sarađujemo“, rekao je Bajram Ćekrinaj koji, osim što traga za svojim sinom, to čini i za 1.611 drugih lica koji se, prema podacima ovog centra, vode kao nestali.

Od 2021. godine rad Radnih grupa iz Prištine i Beograda je stopiran, a samim tim, porodice ostaju uskraćene za informacije o nestalima. Ono što je bilo sporno za kosovskog premijera Aljbina Kurtija jeste to što se na čelu Komisije za nestale u Beogradu nalazi Veljko Odalović.

„Zbog jednog čoveka prestao je celokupan rad. Radne grupe se nisu sastajale. Mada kažu da su se formirale podgrupe, eksperti, ali rezultata nema. Moguće je ovo pitanje rešiti vrlo lako kad bi htela politika da odustane i da ovo bude humana stvar, a ne politička. Ušla je politika i ona ne dozvoljava da taj proces, koji je jako bolan, ide napred. Vrlo je malo porodica upoznato šta se radilo, jer se nisu sastali sa porodicama, da im objasne. Međutim, mi kao rukovodioci pokušavamo, preko medija, da im objasnimo kakvo je stanje“, ističe Ćerkinaj. 

On smatra da bi se do rešenja i rasvetljavanja sudbine nestalih lica došlo brzo ukoliko bi se međunarodna zajednica aktivnije uključila u taj proces, jer, ističe, bez obzira na sve, Srbi i Albanci moraju nastaviti život zajedno.

„Ja ipak molim, prvo Beograd i Prištinu, drugo, međunarodnu zajednicu, da se sedne i da se dogovore. Da se na neki način dođe do sporazuma i da uzmu kao primer našu organizaciju“, rekao je Ćerkinaj.

Brat Negovana Mavrića nestao je 1999. godine. Iako je porodica telo pronašla i sahranila ga 2004. godine, Negovan nastavlja da se bori za pravdu podsećajući na cilj osnivanja Resursnog centra. 

„Cilj je bio, jer smo lutali u pogrešnim pravcima, kao Srbi, tako i Albanci, da bi možda bio najbolji potez da se udruže porodice, članovi porodica, i da krenemo zajedno u traganje za nestalim licima, jer nas to interesuju, a ne politika i sve ostalo. Upravo je zato formiran Resursni centar, da bi okupljao porodice i da bi vršili pritisak na nadležne organe, institucije koje se bave nestalim licima“, rekao je Mavrić

Nesastajanje dva predsednika Komisije za nestale Beograda i Prištine, Veljka Odalovića i Andina Hotija, samo otežava celokupan proces, ističe Mavrić.

„Nažalost od 2021. godine nema rada Radnih grupa, odnosno predsednika Radnih grupa. Jeste da nešto rade neki analitički timovi i podgrupe, ali to nije ono što nama porodicama treba i što bi donosilo rezultat. Mi sada nemamo od koga da tražimo odgovore, nemamo od koga da tražimo načine na koje ćemo nešto rešavati, jer samim tim, ako se oni ne sastaju, nema ni iskopavanje grobnica“, rekao je Mavrić.

Za Mavrića, nije slučajno to što je kosovski premijer Aljbin Kurti Odalovića proglasio „nepoželjnom osobom“.

„Poznato je da je Kurti, kako ja to volim da kažem, stavio šapu na rad Radne grupe, verovatno iz njemu poznatog cilja, time što je okarakterisao gospodina Odalovića kao ratnog zločinca. Verovatno je to njemu poznato, zašto je to uradio. Mi porodice mislimo da to nije slučajno, jer samim tim, ako nema rada Radnih grupa zastaje proces, a mislim da u ovom trenutku dosta trpe porodice, jer opet kažem, politika koja traje već duže vreme je dokaz da je Kurti verovatno to planski uradio, jer mi dve godine nemamo ekipe na terenu“, rekao je Mavrić.

Od prestanka saradnja Radnih grupa, podseća Mavrić, skoro da i ne dolazi do iskopavanja lokacija za koje se sumnja da ima nestalih, a i ako je to slučaj, ističe da to radi samo jedna strana neobaveštavajući drugu.

„Ja sam imao nedavno prilike da čujem da je nekoliko lokacija provereno, mislim da je jedna dala rezultata, da je jedno telo pronađeno, mislim de je to Mtičane ili Đakovica, ali to su sami radili Albanci. Ko zna ko leži u tom grobu, da li neko zna ko leži u tom gorbu? A šta ako u tom grobu ima i srpskih tela? Zato je potreban rad obe Radne grupe, oba tima koji se bave nestalim licima i koji se bave iskopavanjem zajedno sa Euleksom. Ovako, jedni rade za sebe. Ja koliko znam, da ne budem pristrasan, albanske porodice su prisustvovale svakoj lokaciji u Srbiji gde se radilo iskopavanje, da upoznaju lokaciju, vide šta se radilo i dokle se stiglo, nažalost, to ovde nije slučaj da budu pozvane srpske porodice i vide gde se kopa, bilo da je grobnica pojedinačna ili masovna, i zato nam treba jedan zajednički rad, da zajedno sednu timovi koji vrše iskopavanje, da budu zajedno i albanska i srpska strana, i naravno Euleks, i svi ostali koji se bave time“, ističe Mavrić.

Predstavnici Beograda i Prištine usvojili su 2. maja Deklaraciju o nestalim licima, međutim, uprkos velikim očekivanjima porodica, ništa se značajno nije promenilo, tvrdi Mavrić.

„Ta Deklaracija koju smo svi mi očekivali i čiji je pokrovitelj Evropska unija i svi ostali, mislili smo da je to prava stvar i da će da se krene sa tim, međutim, već evo četiri meseca su prošla ta deklaracija se nimalo ne poštuje, barem mi to tako vidimo i osećamo. Deklaracije kao deklaracije možemo da napišemo i da prihvatimo, ali šta je sa poštovanjem na terenu. Kažu da treba da postoji jedna zajednička Komisija, pa još koliko Komisija treba da ima da bi se pitanje nestalih rešilo“, rekao je Mavrić.

Na pitanje, da li je u kontaktu sa predsednikom Komisije za nestale u Prištini, Andinom Hotijem, Mavrić ističe da jeste, ali da to ne daje rezultate.

„Nije dovoljno da ja imam kontakt, ako porodice nemaju kontakt, jer sam i ja deo porodice, nama treba da i Andin Hoti i Veljko Odalović sednu zajedno, da ostave politiku sa strane, nas je ta politika dovela do ovog. Da budem iskren, kada sam čuo da će Andin Hoti biti predsednik Komisije u Prištini bio sam srećan, jer znam da je on deo nas, da mu je otac nestao, međutim, politika je ta koja je njemu stopirala da se viđa sa Odalovićem i sada treba da zovemo Odalovića, pa treba da zovemo Hotija, zašto? Ajde da obojica sednu, ako ne može to ovde, ako ne može u Srbiji, pa mi smo kao porodice Udruženja odlazili u Norvešku da se tamo sastajemo, pa što oni ne mogu da se sretnu bilo gde. Taj njihov rad, njihov susret mislim da će nama doneti mnogo da saznamo šta se dešava sa nestalim licima“, rekao je Mavrić.