Demografi: ­Vi­še od po­lo­vi­ne Al­ba­na­ca sa Kosova živi u ino­stran­stvu

Više od polovine kosovskih Albanaca živi u inostranstvu, a svaka četvrta beba rađa se u stranim državama, pa demografi ocenjuju da će broj žitelja Kosova na­sta­vi­ti da opa­da, prenosi Politika.

Već se di­gla pra­ši­na u struč­noj jav­no­sti u iš­če­ki­va­nju no­vog po­pi­sa sta­nov­ni­štva na Ko­so­vu, ko­ji počinje po­čet­kom apri­la. De­mo­gra­fi pro­ce­nju­ju da na Kosovu ži­vi oko 1.700.000 sta­nov­ni­ka i ne­ma­ju ni­ka­kve di­le­me da će broj ži­te­lja na­sta­vi­ti da pa­da zbog emi­gra­ci­je ve­li­kog bro­ja mla­dih lju­di ko­ji su u re­pro­duk­tiv­nom pe­ri­o­du. O to­me sve­do­či vi­tal­na sta­ti­sti­ka Agen­ci­je za sta­ti­sti­ku Ko­so­va, ko­ja go­vo­ri da je to­kom 2022. ro­đe­no 31.420 de­ce, od ko­jih je čak 8.788 ro­đe­no u ino­stran­stvu, a za­tim upi­sa­no u ma­tič­ne knji­ge. To u sta­ti­stič­kom pre­vo­du zna­či da se sva­ka če­tvr­ta be­ba ra­đa u inostranstvu, a naj­vi­še u po­ro­di­li­šti­ma u Ne­mač­koj, Švaj­car­skoj, Ita­li­ji i Slo­ve­ni­ji.

Ma­da Kosovo i da­lje ima naj­ve­ći pri­rod­ni pri­ra­štaj u Evro­pi, broj be­ba ipak pa­da iz godine u godinu. Na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta že­ne na Kosovu u pro­se­ku su ra­đa­le sed­mo­ro de­ce - i Srp­ki­nje su ima­le vi­sok fer­ti­li­tet, a u de­mo­gra­fi­ji se ovaj fe­no­men na­zi­va "efe­kat kom­ši­ja". Me­đu­tim, od ka­da su me­đu­na­rod­ne sna­ge sti­gle, sto­pa na­ta­li­te­ta vr­to­gla­vo pa­da - od 2003/2004. go­di­ne pro­seč­na že­na po­či­nje da ra­đa (sa­mo) tro­je de­ce. Ob­ja­šnje­nje ovog fe­no­me­na je­ste da su se že­ne eman­ci­po­va­le i u ve­ćem pro­cen­tu iza­šle na tr­ži­šte ra­da. A po­da­ci Agen­ci­je za sta­ti­sti­ku Ko­so­va go­vo­re da je ovaj pad ne­za­u­sta­vljiv - že­na na Ko­so­vu da­nas u pro­se­ku ra­đa dvo­je de­ce. Da­kle pro­sek od sed­mo­ro ro­đe­ne de­ce sre­di­nom pro­šlog ve­ka je do 1981. pao na 4,58, de­ce­ni­ju ka­sni­je iz­no­sio je 3,58, a kra­jem 2015. pao je is­pod sto­pe pro­ste za­me­ne ge­ne­ra­ci­ja na dva, što je i da­nas si­tu­a­ci­ja.

"Pre­ma pro­ce­na­ma ove agen­ci­je, sta­nov­ni­štvo u po­kra­ji­ni mo­glo bi da pad­ne na 1,49 mi­li­o­na do 2061. go­di­ne, a pred­sto­je­ći po­pis tre­ba­lo bi da da od­go­vor na pi­ta­nje ko­li­ko lju­di ži­vi na KiM. U ovom tre­nut­ku po­sto­je sa­mo pro­ce­ne ko­je su ne­po­u­zda­ne, jer je ne­ja­sna me­to­do­lo­gi­ja ko­jom se ko­ri­ste zva­nič­ni­ci i de­mo­gra­fi ko­ji ih iz­no­se. Ako pro­ce­ne po­li­ci­je go­vo­re da je na kra­ju 2022. go­di­ne čak 950.000 sta­nov­ni­ka, tj. 54 od­sto sta­nov­ni­štva, ži­ve­lo u ino­stran­stvu, da li to zna­či da na Ko­sme­tu ži­vi sve­ga 800.000 lju­di? Po me­to­do­lo­gi­ji UN i Evro­sta­ta, u broj sta­nov­ni­ka jed­ne ze­mlje ne mo­gu da uđu lju­di ko­ji du­že od go­di­nu da­na ži­ve u ino­stran­stvu - za­to je ne­ja­sno da li oni 'ubra­ja­ju' emi­gran­te u re­zi­den­te Ko­so­va", is­ti­če Vla­di­mir Ni­ki­to­vić, uprav­nik Cen­tra za de­mo­graf­ska is­tra­ži­va­nja In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka.

On pod­se­ća da je po­sled­nji po­pis sta­nov­ni­štva iz 2011. go­di­ne po­ka­zao da na Kosovu ži­vi 1.739.825 lju­di, od ko­jih su 1.616.869 Al­ban­ci, ali, ka­ko uka­zu­je, tre­ba ima­ti na umu da se pri­li­kom po­pi­sa čla­no­vi po­ro­di­ce pi­ta­ju za od­sut­ne čla­no­ve - ako ne­ko ži­vi vi­še od go­di­nu da­na iz­van ze­mlje, on ne sme bi­ti po­pi­san. Osta­je, da­kle, di­le­ma da li tre­ba ve­ro­va­ti iz­ja­va­ma čla­no­va po­ro­di­ce, ko­ji su svedočili o du­ži­ni bo­rav­ka nji­ho­vih ro­đa­ka u ino­stran­stvu.

"Re­al­ni­je pro­ce­ne bro­ja sta­nov­ni­ka uvek ima­ju de­mo­gra­fi, pa je broj­ka od 300.000 lju­di ko­ji su oti­šli iz po­kra­ji­ne, a to po­sred­no vi­di­mo po bro­ju ro­đe­nih be­ba, jer se već go­di­na­ma go­to­vo če­tvr­ti­na be­ba ra­đa iz­van Kosova. Pri­me­ra ra­di, do 2005. na­ša vi­tal­na sta­ti­sti­ka je uklju­či­va­la i be­be ko­je su ro­đe­ne u ino­stran­stvu - njih je bi­lo oko 5.000 go­di­šnje, što zna­či da se van gra­ni­ca Sr­bi­je ra­đa­lo sve­ga 12 od­sto od ro­đe­nih be­ba. Iako je pro­seč­na sta­rost sta­nov­ni­štva na Ko­so­vu 29 go­di­na (u cen­tral­noj Sr­bi­ji je 43 go­di­ne), zbog mi­gra­ci­ja oče­ku­je se po­če­tak pa­da bro­ja sta­nov­ni­ka. Na Ko­sovu do­mi­ni­ra ise­lja­va­nje ko­je ima traj­ni ka­rak­ter, za raz­li­ku od Sr­bi­je gde po­či­nju da do­mi­ni­ra­ju cir­ku­lar­ni mi­gran­ti - oni ko­ji ne­ko­li­ko pu­ta go­di­šnje od­la­ze na pri­vre­me­ni rad od po 90 da­na u ino­stran­stvo, pa se vra­ća­ju u ze­mlju", ob­ja­šnja­va Ni­ki­to­vić.

On pod­se­ća da je svet­ska po­pu­la­ci­ja naj­vi­še sto­pe ra­đa­nja ima­la še­zde­se­tih go­di­na 20. ve­ka - ta­da je bi­lo po­treb­no 35 go­di­na da se udvo­stru­či svet­sko sta­nov­ni­štvo. Po­re­đe­nja ra­di, Kosovo je 1991. ima­lo sto­pe ra­sta sta­nov­ni­štva ko­je su bi­le do­volj­ne za du­pli­ra­nje bro­ja sta­nov­ni­ka za sve­ga 17,5 go­di­na. Ju­go­sla­vi­ja je go­to­vo po­la ve­ka bi­la je­di­na ze­mlja u Evro­pi ko­ja je unu­tar svo­je te­ri­to­ri­je ima­la to­li­ku raz­li­ku u bro­ju be­ba iz­me­đu Ko­sova i ostat­ka ze­mlje - dok su sto­pe ra­đa­nja na Kosovu bi­le "afrič­ke" jer su že­ne u pro­se­ku ra­đa­le pe­to­ro-še­sto­ro de­ce, u ostat­ku ze­mlje bi­le su tri pu­ta ni­že. Ko­sovsko dru­štvo i du­bo­ko uko­re­nje­ni pa­tri­jar­hat ni­je do­zvo­lja­vao eman­ci­pa­ci­ju že­na, pa su one se­de­le kod ku­će i ga­ji­le de­cu, ko­ri­ste­ći pred­no­sti zdrav­stve­nog si­ste­ma ko­ji je omo­gu­ćio da se po­ra­đa­ju u bol­nici či­me je dra­ma­tič­no sma­nje­na smrt­nost be­ba.

Me­đu­tim, sa po­čet­kom ra­ta u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji sto­pe na­ta­li­te­ta pa­da­ju, a mi­gra­ci­je ko­je po­či­nju de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka intenziviraju se od 2000. go­di­ne, pa pro­ce­ne go­vo­re da je 2015. i 2016. go­di­ne čak 100.000 lju­di oti­šlo s Kosova. Ta­ko da bi po­pis stanovništva tre­ba­lo da po­ka­že i ko­li­ko se njih vra­ti­lo, jer se lju­di po pra­vi­lu ne od­ja­vlju­ju.