Male porodice - veliki problem modernog društva: Kako trend pada nataliteta preti budućnosti regiona?

Pad stope nataliteta izaziva zabrinutost širom sveta, a ovaj problem „modernog društva“ nije zaobišao ni naš region. Postoji veliki broj teorija koje objašnjavaju pad populacije, ali ne postoji sistematičan odgovor kako se boriti protiv toga. Stručnjacu za Kosovo onlajn objašnjavaju da su demografska pitanja izuzetno kompleksna i upozoravaju da od njih zavisi funkcionisanje same države.

Mnoge zemlje se suočavaju s padom populacije i starenjem stanovništva. Manje rađanja ostavlja ozbiljne posledice na funkcionisanje porodice i društva, ekonomiju, ali i bezbednost. Stareće društvo znači manje radnika u ključnim industrijama i manje ljudi koji plaćaju programe poput socijalnog osiguranja.

S druge strane, među najvećim preprekama roditeljstvu su rastući troškovi života, troškovi brige o deci i nemogućnost kupovine sopstvenog doma.

Upravo iz ovog razloga Vlada Republike Srbije juče je na sednici usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa podrške sprovođenju mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece u Republici Srbiji za 2024. godini, za šta je opredeljeno 400 miliona dinara.

„Cilj donošenja ovog dokumenta je podrška merama pronatalitetne politike u lokalnim samoupravama s obzirom na opšti cilj održivog demografskog razvoja, a to je stacionarno stanovništvo, tj. stanovništvo u kojem će sledeće generacije biti iste veličine kao i postojeće“, navodi se u saopštenju Vlade.

Ove mere nedavno je najavio predsednik Aleksandar Vučić. On je tom prilikom rekao da moramo da podignemo stopu fertiliteta ako uopšte mislimo da Srbija opstane.

„Što se dece tiče mi moramo da pogledamo kako da nagrađujemo dodatno majke sa četvoro i više dece. Mi smo gledali gde su nam slabe tačke, najveći problem je prvo i drugo dete, ali moramo to da rešavamo. Mi smo vrlo loši po pitanju prirodnog priraštaja, ali manje lošiji od drugih u regionu po prvi put u istoriji. Taj trend moramo da nastavimo i moramo da podignemo stopu fertiliteta na 1,75, to je sledeći cilj. Imali smo 1,48 pre 10, 11 godina, danas je 1,63. Moramo da podižemo na 1,75 ako uopšte mislimo da Srbija opstane.

Ne znam zbog koga sve ovo gradimo, neće imati ko da nas nasledi. Ne umire svet kada mi odemo sa ovog sveta. Moramo da razmišljamo o svojoj zemlji i da razmišljamo o svojoj deci. To je moja molba za sve ljude. Osim što sebi pomažu, što sebi čine, što sebi život naprave lepšim, ljudi pomažu svojoj zemlji, svojoj državi mnogo“, rekao je Vučić.

Da je u Srbiji po pitanju demografije uočljiv decenijski trend opadanja nataliteta, potvrdila je za Kosovo onlajn dr Danica Šantić, profesorka na Geografskom fakultetu u Beogradu. Ona navodi da su demografska pitanja izuzetno kompleksna i da od njih zavisi funkcionisanje same države, jer osim na društvene utiču i na ekonomske prilike.

"Kada govorimo o broju živorođenih u Srbiji, trend je decenijski konstantan, odnosno, ukazuje na decenijsko opadanje broja živorođenih. Prema nekim poslednjim podacima koje je Zavod za statistiku objavio, u 2023. godini se nastavio pad broja živorođenih. Rođena je 56.001 beba, što je oko 860 manje u odnosu na 2022. godinu. Ako uporedimo to sa početkom 21. veka, to je za dve trećine manje živorođenih u proteklih 20 godina", kazala je Šantić za Kosovo onlajn.

Takav trend je, kako objašnjava, proces koji se događa u svim državama sveta, a pre svega se odnosi na proces demografske tranzicije, odnosno sa prelaska višeg nataliteta i mortaliteta na niži. Dodaje da je to istorijski proces koji je počeo pre nekih 200 godina u razvijenim zemljama zapadne Evrope.

"Razlozi su brojni. To je pre svega promena načina života, prelazak sa poljoprivrednog društva na, kako to danas zovemo, moderno društvo, prelazak iz ruralnih oblasti u urbane sredine", kaže Šantić.

Ona dodaje da se sada beleži trend malih porodica. Ranije su to bile porodice sa dvoje dece, a sada su, pre svega u razvijenim delovima sveta, to porodice sa jednim detetom.

Posledice toga su vidljive i na tržištu rada. Šantić navodi da u neposrednoj blizini, odnosno u nekim državama EU, imamo primere gde se niski natalitet već sada manifestuje nedostatkom radne snage. Najbliži primer, kako kaže, je Nemačka.

Prema njenim rečima, slična je situacija i u Srbiji, pa je prošle godine modifikovan zakon o zapošljavanju stranaca i zakon o prebivalištu, s obzirom na to da je usled niske stope nataliteta i naše tržište zahtevalo da se određena radna mesta popune strancima. U prethodnoj godini je, kako dodaje, prema nekim procenama čak 80.000 radnih dozvola izdato strancima i to upravo za ta deficitarna zanimanja koja nije imao ko da obavlja u Srbiji.

Na pitanje kako se boriti za porast nataliteta, Šantić kaže da do sada niko nije smislio sistematičan odgovor, već da države pokušavaju da kroz određena materijalna davanja, usklađivanja rada i roditeljstva, kroz obraćanja pažnje na psihološku cenu roditeljstva..., adresiraju potrebe kako samih porodica, a onda i dece. Ipak, za bilo kakve ozbiljnije demografske rezultate potrebne su godine.

„Pre svega mislim na natalitet, jer svaka strategija za poboljšanje rađanja, sve mere koje su usmerene na povećanje broja dece u porodicama će svoje efekte pokazati tek za 10, 20 godina, tako da se jako sporo u demografiji neke stvari pokreću u pozitivnim ili željenim efektima i demografija je nešto što je, sasvim sigurno, najvažnije pitanje svake države, a, uskoro ćemo postati svesni, i planete kao celine", navodi Šantić.

Stopa nataliteta poslednjih godina naglo opada i na Kosovu, a kao glavne uzroke sociolog i politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri vidi promene u načinu života, migracije i lošu populacionu politiku vlade. Kako navodi za Kosovo onlajn, u prošlosti su, pre svega, postojali drugačiji kriterijumi u odnosu na današnje.

-Promenio se kvalitet života, nivo obrazovanja se promenio, način na koji ljudi planiraju porodice..., pa je nemoguće danas, na primer, imati desetoro dece, što je bio slučaj u prošlosti. To je zato što kod ljudi raste pritisak da deca imaju kvalitetan život, što nije izvodljivo sa ovim nivoom plata i troškovima, pa ljudi biraju da imaju manje dece kako bi im omogućili što bolje uslove - kaže Muhadžiri.

Kako objašnjava naš sagovornik, pad populacije ima brojne društvene, ekonomske i kulturne posledice. To pre svega utiče na nedostatak radne snage, što otvara i bezbednosno pitanje.

- Manja populacija zahteva da prazan prostor na tržištu rada popuni imigracija. To je veliki problem jer Kosovo nema dovoljno dobrih bezbednosnih mera, kojim bi se filtrirala radna snaga iz inostranstva, odnosno migranti koji bi zamenili domaće radnike. Takođe, ne treba zaboraviti da su migracije veliki problem za Kosovo i da su one broj jedan kada je u pitanju uzrok za pad populacije poslednjih godina - objašnjava sociolog iz Prištine.

Muhadžiri objašnjava da je velika razlika da li je broj dece koje neka porodica planira lični izbor ili im je to nametnuto zbog loše populacione politike.

- Ako je to izbor, kao što je na zapadu, države imaju dobre programe da se suprotstave tim promenama, ali ovde ne verujem da vlada ima te mogućnosti kada je reč o planiranju porodice, unapređenju obrazovanja i zdravstvenog sistema. Mnogo je vesti o zatvaranju škola u malim selima na Kosovu, jer nema dovoljno učenika, a, nažalost, ne vidim ništa smisleno i dobro u planovima vlade, tako da mislim da to nije prioritet naše vlade - kaže Muhadžiri.

Slična je situacija i u Albaniji. Kao glavne faktore za sve nižu stopu nataliteta šefica odeljenja za pedagogiju i psihologiju na Fakultetu socijalnih nauka u Tirani, sociolog profesor sci. dr Arjana Mučaj, navodi neizvesnu budućnost za mlade i migracije. Sagovornica Kosovo onlajna pad nataliteta povezuje i sa jačanjem uloge žena i devojaka u društvu, ali i s time da su mladi sve više usmereni na profesionalna dostignuća i karijeru.

„Govorim o mladim porodicama, tek stvorenim, koje ne veruju da će im budućnost u našoj zemlji biti srećna. Treba istaći i činjenicu da su se godine školovanja povećale, jer svako od njih ima za cilj napredovanje u profesionalnoj karijeri, a tek pošto u tome uspeju razmišljaju o stvaranju porodice i rađanju dece. U Albaniji postoji još jedan bitan uzrok, a to je migracija stanovništva, koja se kod nas može smatrati “ranom društva”. Masovno iseljavanje dovelo je do posledica u privredi. Imamo, dakle, nekoliko elemenata - nesigurnost, ali i nedostatak želje mladih da brzo stvore porodicu. To su glavni faktori koji utiču na smanjenje nataliteta u našoj zemlji”, rekla je Mučaj.

Navodi da je do značajnog pada rođenih došlo u poslednjih deset godina, kao i da je pre devedesetih godina prosečna albanska porodica imala petoro ili šestoro dece. Danas ih ima maksimalno dvoje.

“Postoji statistika o starenju stanovništva u svim evropskim zemljama, ali i u Albaniji. U našoj zemlji će, u narednoj deceniji, ili za dve, to biti veoma osetljiv problem, koji će se odraziti na zdravstvene usluge, jer je starijima potrebna veća zdravstvena nega nego mladima. Takođe, imaćemo problem i sa socijalnim uslugama, ali glavna briga biće u vezi sa doprinosima za socijalno osiguranje, za penzije. Mi dobro znamo da bi broj obveznika trebalo da bude znatno veći od broja penzionera”, objašnjava Mučaj.

Kao jedno od mogućih rešenja za porast nataliteta navodi stvaranje mogućnosti i prilika za mlade kako bi imali kvalitetniji život, ali i za povratak onih koji su napustili zemlju.