Dimčevski: Knjiga "Krvava granica" da se ne zaborave heroji

Državna granica je simbol početka i kraja jedne države u međunarodnoj zajednici. To je linija dodira sa suednim državama i narodima. Povreda državne granice jeste početak napada na jednu suverenu državu, njenu slobodu i čast, piše u uvodu knjige "Krvava granica", koju potpisuje potpukovnik u penziji Dragutin Dimčevski, zamenik komandanta 53. graničnog bataljona, učesnik bitke na Košarama gde je 1999. zaustavljena kopnena agresija na SR Jugoslaviju iz pravca Albanije.

Knjiga je zasnovana na izvodima radne beležnice Dimčevskog iz 1998. i 1999. pisana sećanja boraca (vojnika i starešina), dokumenti 53. graničnog bataljona i knjige "Junaci otadžbine". Dimčevski je tokom pokušaja kopnene agresije proveo 67 dana u rovu zajedno sa svojim vojnicima (od 9. aprila do 14. juna), nakon čega je prekomandovan na mesto komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu.

Njegovo delo koje oživljava podvige i junašta vojnika, pre svega pripadnika 53. graničnog bataljona,  promovisana je na Sajmu knjiga u Beogadu, a pored njega govorili su i profesor dr Mitar Kovač, general major u penziji i Saša Radojević, zastavnik prve klase, jedan od učesnika borbi na granici.

Potresna svedočanstva iz prve ruke nikoga nisu ostavili ravnodušnim, a sam Dimčevski navodi da je za njega i pripadnike 53. graničnog bataljona rat praktično počeo još 1998. godine.

"Knjiga je posvećana svim borcima, uspomena na pale saborce, da se tačno zna ko je bio na Košarama i kada. Komandant odbrane bio je general Lazarević, ne znam zašto neki drugi pokušavaju da se "priključe", zašto se stide svojih reiona, nema potrebe. Taj deo granice prema Albaniji još od formiranja, decenijama unazad, uvek je bio nemiran i nestabilan. Na tom potezu uvek su ginuli i mučki ubijani naši vojnici i starešine graničari, o čemu svedoče imena karaula, koje su po njima dobile naziv. Godinama nakon bitke retko se pričalo o Košarama, a ova knjiga je trebalo bi da ostane kao uspomena na sve one koji su branili svoju otadžbinu", rekao je Dimčevski.

Saša Radojević, sada zastabnik prve klase, koji je takođe proveo 67 dana u rovu na Košarama, o Dimčevskom ima samo reči hvale

"Imali smo u njemu očinsku figuru. I na početku kada je moral pao, on je bio tu da svojim prisustvom podigne borbeni moral, ali i sačuva sve nas u bici koja je tek počinjala. Jako je važno da održimo sećanje na ono što se dešavalo tokom 1999. ali i 1998. godine. Mi nismo samo branili i odbranili našu zemlju već i međunarodno pravo" rekao je Radojević.

Profesor dr Mitar Kovač, koji je bio i recenzent knjige, rekao je da je godinama unazad nagovarao Dimčevskog da napiše knjigu.

"Srećan sam što je Dragutin Dimčevski smogao snage da sećanja, informacije, zapise i slike iz ovih teških bojeva prenese na papir", rekao je Kovač.

Bitka na Košarama je počela 9. aprila 1999. godine, kad je počela kopnena agresija u sadejstvu NATO snaga, Vojske Albanije i OVK i trajala je do 14. juna iste godine. U bici na Košarama poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. 

Snage Vojske Jugoslavije u bici na Košarama 1999. godine činili su delovi 125. motorizovane brigade, 53. granični bataljon, vojna policija iz Beogradskog i Kragujevačkog korpusa, delovi 63. padobranske i 72. specijalne brigade i dobrovoljci iz zemlje i inostranstva.