Đurović: Ni u slučaju eskalacije na Bliskom istoku neće biti novog masovnog egzodusa preko Balkana

Iako još nema masovnog prelaska granica, napadi na infrastrukturu, rast interno raseljenih i pritisci u regionu Bliskog istoka ukazuju na moguće dalje pogoršanje situacije, upozorava direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. Ipak, za Kosovo onlajn ističe da ne očekuje scenario masovnog izbegličkog talasa preko Balkana kao 2015. godine.

Sve češće se u kontekstu sukoba Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela govori o migracijama kao jednoj od ključnih posledica, odmah posle energetike. Ipak, prema rečima Đurovića, još je rano za pouzdane procene.

„Ovo je tek početna faza ratnih dejstava, tako da je teško napraviti neka predviđanja na duži rok. Ono što je sigurno jeste da imamo dejstvovanje i po civilnoj infrastrukturi. U poslednje dve nedelje prisutno je gađanje naftnih i gasnih depoa, skladišta, industrijskih delova oko velikih gradova, luka – svega onoga što bi trebalo da obezbedi nesmetan priliv robe, hrane, funkcionisanje društva, struje i goriva za automobile“, naveo je Đurović i dodao da još nisu zabeleženi napadi na vodovodnu infrastrukturu, što bi, kako kaže, dodatno pogoršalo uslove za život stanovništva.

Ističe da su trenutno vidljivi ozbiljni pokazatelji raseljavanja unutar Irana.

„Više od tri i po miliona ljudi je interno raseljeno u Iranu i napuštaju velike gradove. Gravitiraju prema severu zemlje, prema kaspijskom regionu. Ne samo u Iranu, već i na Bliskom istoku i u Libanu situacija se značajno pogoršava. Više od 800 hiljada ljudi je izbeglo. Izrael očigledno planira da zaposedne deo teritorije južnog Libana, a postoji i migratorni pritisak prema Siriji, koja nije u stanju, pogođena ratom, da omogući zaštitu velikom broju ljudi ukoliko oni tamo krenu“, rekao je on.

Ipak, uprkos negativnim indikatorima, naglašava da zasad nema značajnih odliva ljudi preko granice, pogotovo ne iz Irana.

„Kada govorimo o odlasku ljudi iz Irana, to je za sada kontrolisan odliv. Iranska država uglavnom ne pušta ljude, osim onih sa dvojnim državljanstvom. Isto tako, zemlje u susedstvu su prilično rigidne i pokušavaju da spreče bilo kakav nekontrolisan odliv ljudi. Između ostalog, i turske kontrole su prisutne, formiraju se redovi na granici, ali ništa dramatično“, rekao je Đurović.

Govoreći o mogućim scenarijima, upozorava da bi dalja eskalacija mogla imati dugoročne posledice.

„Da li će doći do izbeglištva? Moguće je ukoliko dođe do daljeg produbljivanja rata i gađanja, pre svega, civilne infrastrukture ili dezintegrisanja same države i državnog aparata. U takvom scenariju Bliski istok bi mogao da postane generator izbeglištva na duži vremenski period, čak i na jednu deceniju. Treba naglasiti da samo u zapadnom delu Irana najmanje 12 miliona ljudi živi i gravitira ka tom području“, naglasio je naš sagovornik.

Posebno ističe mere koje preduzima Turska protiv nekontrolisane migracije.

„Turska ima betonske barijere u dužini više od 300 kilometara na granici sa Iranom, više od 200 kula za nadzor i, prema njihovim navodima, spremni su da preventivno reaguju kako bi zadržali nekontrolisane migracije. Oni imaju i plan da prihvate više od 100 hiljada ljudi, a taj plan podrazumeva i kontrolisano kretanje ljudi, odnosno da ne mogu da se nekontrolisano kreću po celoj Turskoj“, rekao je Đurović.

S druge strane, dodaje, i Evropska unija podržava takve napore Turske.

„Evropska unija finansijski podržava Tursku još od 2015. godine, tako da je fokus EU na tome da Turska, u nekom neočekivanom scenariju preuzme teret izbeglištva i da se on ne preliva dalje. Međutim, čak i kada bi turske vlasti podržale dalju migraciju zbog nemogućstva da se sa njom bore, pitanje je kako bi reagovale Grčka i Bugarska, koje se intenzivno pripremaju poslednjih deset godina da fizički zaustavljaju migracije“, naveo je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Prema njegovim rečima, čak i u slučaju pogoršanja situacije, Balkan ne bi bio u prvom planu.

„Balkan bi osetio sekundarne posledice ovakvih pomeranja ljudi, ne u scenariju egzodusa kakav je bio kada je preko naših granica prelazilo više desetina hiljada ljudi dnevno, već više kroz krijumčarske mreže i kontinuiran odlazak ljudi ka zapadnoj Evropi“, rekao je.

Đurović podseća da Evropska unija danas ima više iskustva u upravljanju krizama.

„Evropa je učila iz izbegličkih kriza od 2015. godine, ali i rat u Ukrajini je u mnogo čemu stavio na test evropske zemlje, kada je više od osam miliona ljudi prihvaćeno u periodu od mesec dana. Tu je princip solidarnosti poštovan. I danas je oko četiri miliona ljudi i dalje u zemljama EU i sistemi prihvata i integracije izuzetno dobro funkcionišu“, naveo je.

Dodao je da je to pokazalo da kada zemlje žele da prihvate izbeglištvo ili da se tim pitanjem ozbiljno bave, one imaju kapacitete i u takvim situacijama mogu da reaguju.

Ipak, upozorava i na zloupotrebu migracija u političke svrhe.

„Imali smo situacije gde su ljudi korišćeni kao neka vrsta oružja u ratu. Turske vlasti su 2022. pokušavale guranjem ljudi do granice sa Grčkom i Bugarskom da isprovociraju rekaciju i nametnu dodatni politički pritisak. Međutim, granične kontrole Grčke, Bugarske i drugih zemalja su zaustavile te talase. U tom smislu EU ima dosta iskustva i finansijski i planski radi na ovom problemu i daće sve od sebe da se scenario iz 2015. ne ponovi“, rekao je Đurović.

Kada je reč o Srbiji, ocenjuje da kapaciteti nisu dovoljni za veće krize.

„Ja ne bih rekao da je Srbija spremna za bilo kakav veliki priliv ljudi. Od 19 kampova koji su nekada radili, danas imamo šest zvanično otvorenih, od kojih su četiri operativna, dok su ostali u stanju mirovanja. Postoji plan za reagovanje, međutim, imamo samo neki privremeni smeštaj, ali on bi mogao da odgovori samo na kratko zadržavanje ljudi i njihov brzi odlazak preko naše teritorije“, naveo je.

Međutim, upozorava da bi to sada teško mogao da bude slučaj, ukazujući na promene na granicama Srbije.

„Na granicama Srbije sa EU se takođe podižu ograde i barijere i intenzivira se borba protiv migracija, tako da neki odliv kao što je to bilo 2015. godine, u pravcu Hrvatske i Mađarske gotovo da nije moguć“, rekao je on.

Dodatni problem vidi u regionalnoj saradnji.

„Na jugu imamo Severnu Makedoniju, teritoriju Kosova, Bugarsku i Albaniju, gde je teško očekivati da bi readmisija funkcionisala i da bi postojala solidarnost. Tako da bi za nas situacija u najgorem scenariju bila vrlo ozbiljna ako bi ljudi dolazili u većem broju i ovde ostajali. Međutim, svi pokazatelji govore da bi, ukoliko dođe do priliva, ljudi dolazili postepeno i brzo nastavili dalje uz pomoć krijumčara, a ne u velikim talasima u kratkom vremenskom periodu“, zaključio je Đurović.