Strani državljani u regionu: Da li Zapadni Balkan menja migracionu mapu?

Godinama unazad zemlje Zapadnog Balkana suočavale su se sa odlivom stanovništva, ali podaci o boravišnim dozvolama pokazuju da region polako dobija novu ulogu na migracionoj mapi - ne samo kao tranzitna ruta, već i kao privremena ili stalna destinacija za rad, studije i život. Ipak, analitičari za Kosovo onlajn upozoravaju da, iako imigracija može ublažiti „praznine“, ona nosi i brojne izazove, kako ekonomske, tako i demografske.

Piše: Petar Rosić

Prema publikaciji Republičkog zavoda za statistiku Srbije, objavljenoj krajem januara ove godine, u periodu 2013-2023. u Srbiju je imigriralo 137.799 stranih državljana, dok je u istom periodu iz zemlje emigriralo 57.068 stranaca. Posmatrano prema polu, muškarci su činili 66,3 odsto ukupnog broja stranaca koji su imigrirali, odnosno dve trećine, dok je udeo žena iznosio 33,7 odsto.

Samo u 2023. godini, 41.273 stranaca imigriralo je u Srbiju, a njihova prosečna starost iznosila je 32,6 godina. Najveći broj njih ima državljanstvo Ruske Federacije (22.937 osoba), što čini 55,6 odsto ukupne imigracije. Na drugom mestu su državljani Kine (6.361), na trećem državljani Turske (3.123), dok su na četvrtom mestu državljani Indije (2.036).

Prema drugoj publikaciji, objavljenoj sredinom prošle godine, broj stranaca koji su imigrirali u 2023. veći je za oko 9,5 puta u odnosu na 2012. godinu.

Posmatrano po regionima,Vojvodine beleži najveću stopu rasta broja stranaca koji su imigrirali u 2023. u odnosu na 2012. godinu - skoro 13,5 puta. Sledi Beogradski region sa porastom od oko 10 puta.

U 2023. u Srbiji je rođeno 234 dece čiji su roditelji strani državljani. Među njima ima najviše novorođenčad čija su oba roditelja ruski državljani - 117.

Prema preliminarnim rezultatima objavljenim u istoj publikaciji, ukupan kontingent stranaca koji su imali odobren boravak (godinu dana i duže) ili imaju stalno nastanjenje u Srbiji na dan 31. decembra 2024. godine iznosio je 101.413. Svaki drugi je bio ruski državljanin (52,4 odsto), a svaki deseti kineski državljanin (12,1 odsto).

Zaposlenje najčešći razlog

Demograf iz Beograda Miodrag Pantović za Kosovo onlajn objašnjava da je više od 90 odsto boravišnih dozvola strancima u Srbiji izdato po osnovu zaposlenja.

„U Srbiji je gotovo više od 90 procenata vezano za zaposlenje. Mi se suočavamo sa velikim nedostatkom radne snage poslednjih godina. Prvi je masovni odlazak u penziju generacija, koje su bile najveće u istoriji Srbije, a rođene su odmah posle Drugog svetskog rata i one su u poslednjoj deceniji otišle u penziju. Sa druge strane, nove generacije koje ulaze na tržište rada su dosta manje nego te generacije i tu se stvara određena vrsta strukturalnog i demografskog disbalansa“, navodi naš sagovornik.

Dodatni faktor vidi i u promenama obrazovne strukture stanovništva, ali i ekonomskom rastu.

„Danas u generacijama koje su u svojim dvadesetim i tridesetim godinama skoro polovina ima više ili fakultetsko obrazovanje. Samim tim, oni su se pomerili iz nekih poslova koji su ranije bili traženi i lakše se popunjavali. Suočeli smo se i sa velikim ekonomskim rastom u državi poslednjih nekoliko godina“, ukazuje on.

Ističe da je stranih radnika sve više i da Srbija prati evropski trend.

„To je trend koji je počeo u Zapadnoj Evropi pre nekoliko decenija, a sada i oko nas države masovno uvoze radnu snagu. Mađarska je prošle godine uvezla oko 100.000 stranih radnika, za Hrvatsku već znamo da je tu već preko 200.000, tako da smo i mi na neki način u tom trendu koji je zahvatio naše okruženje, a koji je posledica starenja stanovništva i većeg ekonomskog rasta“, kaže Pantović.

Slična je situacija i u Albaniji. Eduard Đokutaj, stručnjak za ekonomiju i zapošljavanje, predsednik i fiskalni analitičar u kompaniji Altaks ističe da se broj stranih državljana koji su tražili i dobili boravak u Albaniji udvostručio u odnosu na početak decenije i izjednačio sa brojem emigranata.

„Ako smo 2020. imali imigraciju na nivou od 13.000 ljudi koji su tražili i dobili pravo boravka u Albaniji, taj broj je 2025. dostigao 27.000. Ako to uporedimo sa brojem Albanaca koji napuštaju zemlju, možemo reći da je to skoro na istom nivou, jer je prema zvaničnoj statistici 28.000 Albanaca emigriralo 2025. godine“, navodi Đokutaj za Kosovo onlajn.

Ističe da imigracija ne uspeva da nadoknadi gubitke koje zemlja trpi zbog odlaska sopstvenog stanovništva, a da najveći deo doseljenika dolazi iz ekonomskih razloga i pretežno iz Azije i severne Afrike.

„Imigracija ne uspeva da nadoknadi gubitke zemlje od odlaska Albanaca, jer u najvećoj meri, oko 65 odsto, dolazi ovde zbog posla, i dolaze iz azijskih zemalja, poput Filipinaca, Indijaca ili čak iz Severne Afrike, koji rade u poljoprivredi. Još jedna kategorija imigranata takođe dolazi u Albaniju, oko 15 odsto od ukupnog broja, koji imaju druga interesovanja, koja mogu biti porodična, ili zbog nižih troškova života u Albaniji, ili zato što žele da isprobaju nešto drugačije za život. Mali deo dolazi ovde zbog porodičnog spajanja“, kaže stručnjak iz Tirane.

Posebnu grupu čine takozvani „digitalni nomadi“, čiji se broj povećava zahvaljujući nižim troškovima života i poreskim olakšicama.

„Sada se bavimo i drugom kategorijom, onima koji se nazivaju ‘digitalni nomadi’, broj koji raste i koji koriste jeftinije troškove života ovde i niže poreze prema albanskom zakonodavstvu.“

Upozorava i na moguće negativne efekte na tržište rada i bezbednost.

„Potrebno nam je paket konkretnih mera, jer oni dolaze kao zamena za albanske radnike i priznaju da imaju niže plate, nelojalno se takmiče i moramo imati na umu da su niske plate glavni razlog zašto Albanci napuštaju zemlju, posebno mladi ljudi. S druge strane, moramo imati na umu da imigracija takođe može stvoriti probleme za bezbednost zemlje, iako većina njih dolazi legalno, mogu doneti različite probleme iz zemalja iz kojih dolaze“, ističe on.

Kao pozitivnu okolnost navodi činjenicu da većina imigranata Albaniju vidi kao privremenu destinaciju.

„Recimo da je dobra vest da mnogi od ovih imigranata ne traže dugoročne dozvole boravka. Samo manjina to čini, većina njih vidi Albaniju kao međuodredište za preseljenje u zemlje sa višim prihodima, kao što su zemlje Evropske unije“, navodi stručnjak.

Ipak, smatra da je neophodno sistemski urediti ovu oblast.

„Neophodno je stvoriti pravni okvir, imati poseban zakon o imigraciji, standardizovati politike, stvoriti model kako će se integrisati u društvo i kako će se upravljati budućim trendom njihovog uticaja na ekonomiju. Takođe moramo upravljati njihovim društvenim uticajem i demografskim problemima“, dodaje on.

S druge strane, Kosovo se, prema oceni predsednika Poslovne alijanse Kosova Agima Šahinija, ne profiliše kao krajnja destinacija za migrante, već prvenstveno kao tranzitna teritorija na njihovom putu ka državama Evropske unije.

„Kosovo nije neka država u kojoj već dolaze ljudi da žive ovde, više koriste Kosovo, Makedoniju i Srbiju kao tranzit. Dolaze uglavnom iz arapskih zemalja, iz Afrike, ljudi koji dolaze ovde, budu nekoliko meseci i posle putuju prema Evropi“, navodi on za Kosovo onlajn.

Objašnjava da Kosovo nema uslove da bude atraktivna destinacija za dugoročan boravak stranih državljana.

Govoreći o osnovu za dobijanje boravišnih dozvola, Šahini ističe da gotovo niko ne dolazi zbog zaposlenja.

„Nema ovde nekih koji dolaze zbog rada, jer plate su male. Neki čekaju dokumentaciju, poput radnih viza, privremenih ličnih karata ili pasoša, ali to nije veliki broj“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, zemlje Zapadnog Balkana generalno nisu dugoročno privlačne za strane migrante.

„Balkanske zemlje nemaju neku dobru budućnost koja može da ih privuče da dođu ovde. Dolaze samo ljudi koji beže iz rata, privremeno da budu, ali ne ostaju na duže vreme“, ističe on.

Osvrćući se na kretanje stanovništva unutar regiona, Šahini navodi da građani Kosova često biraju druge zemlje Zapadnog Balkana kao privremenu destinaciju.

„Ali ni tamo se ne ide na duže vreme, već na kratko, dok se sredi neki papir i dok se nađe neki kanal kako da se ode u Evropsku uniju“, navodi Šahini.

Kristijan Kožeski, asistent doktor na Univerzitetu Svetih Kirila i Metodija u Skoplju navodi za Kosovo onlajn da tržišta rada u zemljama regiona imaju slične karakteristike i ne mogu se posmatrati izolovano. 

Ističe da se makedonsko tržište rada već duži period suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage, zbog čega se javlja potreba za uvozom radnika iz inostranstva.

„Makedonsko tržište rada, suočavajući se sa hroničnim nedostatkom radne snage, ima potrebu za dodatnim prilivom ekonomskih migranata, nešto što je trend i u visoko razvijenim zemljama. Mi nismo izuzetak od toga“, ističe on.

Podaci Državnog zavoda za statistiku ukazuju na rast broja stranih državljana u zemlji.

„U periodu od 2005. do 2015. imali smo oko 17.500 stranih državljana, a od 2016. do 2024, prema poslednjim dostupnim podacima, oko 27.500 dodatnih stranih državljana, što ukazuje na to da se već menja struktura tržišta rada kod nas“, navodi ekspert iz Skoplja.

Upozorava da se promene ne odnose samo na etničku strukturu, već i na obrazovni i kvalifikacioni profil radne snage.

„Suočavamo se sa odlivom radno sposobnog stanovništva koje ima visoko obrazovanje i kvalifikacije koje prate tehnološke trendove, a sa druge strane imamo priliv dodatnih radnika sa neadekvatnim obrazovanjem, odnosno nemaju veštine da se integrišu na tržište rada i da proizvode višu dodatu vrednost“, ukazuje on.

Govoreći o osnovu po kojem strani državljani dobijaju boravišne dozvole, navodi da se u najvećoj meri radi o ekonomskim migrantima, a da stagnantan nivo stope zaposlenosti u poslednjem periodu ukazuje na to da su ovi radnici angažovani u domenu neformalne ekonomije. Zbog toga, dodaje, obim sive ekonomije ostaje visok.

Govoreći o budućim trendovima, ocenjuje da demografske projekcije nisu povoljne.

„Projekcije nisu pozitivne. Imamo silazni trend demografske strukture u našoj zemlji. Pre svega mislim na trend starenja stanovništva, što će dodatno pogoršati stanje na tržištu rada. Ukoliko se na to nadoveže i odliv mladog i radno sposobnog stanovništva koje predstavlja ljudski kapital u jednoj nacionalnoj ekonomiji, smatram da nas očekuju veći izazovi na tržištu rada, nešto što je slučaj i sa drugim zemljama Zapadnog Balkana“, upozorava Kožeski.