Đurović: Region otvoren za strane radnike, građani zabrinuti zbog njihove integracije

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović istakao je da su zemlje regiona otvorene za dolazak legalne radne snage, ali da je stanovništvo zabrinuto na koji način će se strani radnici integrisati u društvo.

Đurović u izjavi za Kosovo onlajn naglašava da treba razdvojiti legalnu od iregularne migracije. 

„Iregularna migracija je ona u kojoj dolaze ljudi bez viza, dolaze spašavajući živu glavu, najčešće kao izbeglice ili tražioci azila. Legalna migracija podrazumeva željenu migraciju uz adekvatne dozvole boravka i rada. To je bio slučaj sa turskim državljanima mahom u Crnoj Gori. I u drugim zemljama Balkana postoji jedan hroničan nedostatak radne snage i u tom smislu sve te zemlje pokušavaju da dovuku nove radnike koji bi popunili prazna mesta”, kazao je Đurović.

Dodao je da je među njima i Srbija jedna od zemlja koja o tome sada sve intenzivnije razmišlja i preduzima aktivnosti tim povodom.

„Prošle godine je preko 100.000 radnih dozvola izdato strancima. Ove godine se očekuje sličan broj i te brojke se neće smanjiti ni u narednim godinama, jer postoji hroničan nedostatak radne snage u mnogim zanimanjima. U tom smislu, Srbija i zemlje regiona razmišljaju da povećaju radnu migraciju”, kazao je Đurović.

Kada su u pitanju uslovi za boravak stranih radnika u Srbiji, Đurović objašnjava da je procedura za dolazak u Srbiju jasna. 

„Da biste došli u Srbiju, potrebno je da aplicirate za radnu i boravišnu dozvolu. U tome značajnu ulogu igraju i agencije za zapošljavanje, bilo u zemlji porekla, ali i agencije za zapošljavanje iz Srbije, koje pronalaze klijente, odnosno poslodavce, koji su nedostatku radne snage. One premošćuju taj prvi kontakt i uspostavljaju vezu sa zemljama porekla odakle se traže radnici. Kada oni dođu ovde, vrlo brzo se izdaje boravišna i radna dozvola u periodu od prva tri meseca, ne bi li se olakšalo angažovanje ovih ljudi i dovoženje do Srbije”, kazao je Đurović.

Precizirao je da je poslodavac obavezan i da obezbedi smeštaj radnicima. 

Ipak, podvukao da postoji trend da strani radnici ostanu neko vreme, ali onda dođe i do njihovog odliva.

„Oni dođu ovde, ali zbog blizine Evropske unije i onoga što bi svi mislili da je sigurna luka, odlaze, jer veruju da Evropska unija obezbeđuje bolje uslove. Mnogi od njih nestanu, ponovo dođu u kontakt s krijumčarima i ponovo pokušaju da nastave dalje, najčešće ilegalno, i onda tu više nema razlike između ove iregularne migracije i te nove migracije Srbije ka Evropskoj uniji. To je hroničan problem”, kazao je Đurović.

Upitan o odnosu većinskog stanovništva u Srbiji prema strancima, ističe da se tu razlikuje upravo odnos prema različitim grupama stranaca. 

„Kada se radi o izbeglicama, ljudima koji beže od rata, od nasilja, bilo da se radi o Siriji, Iraku, pa čak i Ukrajini, naša strana pokazuje visoki stepen razumevanja. Empatija postoji verovatno i zbog našeg istorijskog konteksta, onoga što smo i mi nedavno preživeli od rata, bombardovanja, izbeglištva i u tom smislu razumemo zašto ljudi dolaze”, kazao je on.

Međutim, kako dodaje, sve je manje razumevanja za legalnu radnu snagu, odnosno za strane radnike.

„Primećujemo da građani sve više imaju pitanja, imaju strah da će ostati bez posla, da su ugroženi konkurencijom koja dolazi iz inostranstva. Isto tako njih brine i način integracije ovih ljudi koji su prisutni sada sve više i kao vozači, i kao uslužno osobe... Biće ih sve više u zemlji i u Beogradu. To stvara nelagodu. Građani se pitaju da li će ovi ljudi i na koji način biti integrisani. Da bi to bilo sve uspešno, potrebno je imati adekvatan plan i sprovoditi intenzivne mere da bi se ljudi na neki način integrisali, što mislim da nedostaje u ovom trenutku. Ali ističem, postoji negodovanje kod domaćeg stanovništva kada se radi o stranoj, legalnoj radnoj snazi koja dolazi ovde”, zaključio je Đurović.