EKSKLUZIVNO Manastir Dečani: Vekovni mir odoleva svim pritiscima, posetioci opet u velikom broju

Manastir Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani nalazi se odavno u žiži svetske javnosti, a danas spada u grupu najugroženijih verskih i kulturnih lokaliteta u Evropi. Albanski ekstremisti na Kosovu vrše konstantan pritisak i šalju pretnje po bezbednost ovog dragulja srpske srednjevekovne baštine. Ekipa Kosovo onlajna obišla je juče manastirski kompleks, gde je imala priliku na licu mesta da se uveri u stanje u kome trenutno funkcioniše ovaj istorijski i verski spomenik.

Nakon ublažavanja epidemioloških mera zbog koronavirusa, posetioci i turisti su ponovo u mogućnosti da posećuju srednjovekovnu srpsku svetinju Visoke Dečane uz poštovanje distance i nošenja maske. 

U manastirsku portu mogu da uđu grupe do tridesetoro posetilaca. Uverili smo se juče da turisti ponovo dolaze sa svih strana, najviše iz centralne Srbije, kao i sa Kosova. Blago srpske duhovnosti, vere i istorije posećuju i strani državljani.

Na svakom koraku tragovi vekovnog nasleđa. Mir u okviru zidina manastira odoleva svim okolnim nasrtajima i pokušajima da bude ugrožen, kao i činjenici da u njegovoj neposrednoj blizini stražare naoružani pripadnici Kfora danonoćno.

Turisti dolaze sa svih strana

Liturgijuma još ne prisustvuju vernici, a konaci nisu otvoreni za prenoćišta. Ipak, velika je privilegija imati priliku i da se samo prošetate i provedete neko vreme u obilasku sve lepote koju kriju Dečani.

Svoje utiske nakon posete manastiru ispričao nam je Ljubiša Mijačić iz Zubinog Potoka.

“Poslednji put u Dečanima bio sam pre pandemijie. Uvek je ta ista mirnoća koja čoveka tera na disciplinu i prizemnost. Predivno je, ali okolnosti nisu baš idelane. Sveštenstvo i ljudi trebaju da budu obazrivi zbog onih koje vrše pritisak i čak koriste pandemiju protiv samog manastira, tako da sveštenstvo mora da bude obazrivo", kaže Mijačić. 

Vernici u Visoke Dečane počeli su već da dolaze u velikom broju, organizovano autobusima. Ukoliko dođu veće grupe, ulazi se na smenu.

“Fantastično. Prvi put sam ovde i nemam reči. Osećaj ne mogu da opišem rečima”, kazala nam je Marina Stojanović iz Vranja.

Na izlazu iz porte sreli smo poznatog novinara Milivoja Mihajlovića koji nam je kazao da je u poseti Visokim Dečanima nakon 20 i više godina.

“Poslednji put sam bio ovde 2000. na dan kada je minobacačima gađan manastir, pa evo sada. Ovde sam dolazio, dok je bilo mirno vreme, svake subote od 1983. godine kada je otac Justin bio iguman. Mi smo ga u šali tada zvali direktor manastira. Osećaj je divan. Dobro je što je manastir svetionik i duboko se nalazi na kosovskoj teritoriji. Ovo je sada žarište kulture, neke nove misli i jedna nova intelektualna i inteligentna zaštita i očuvanje Kosova”, rekao je Mihajlović.

Smešten ispod Prokletija, posvećen Spasovdanu

Manastir se nalazi u jednoj udolini pored rečice Dečanska Bistrica jugozapadno od Peći, ispod planinskog masiva Prokletije. Mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog i Svete Jelene Dečanske počivaju u Manastiru.

Po predanju, kada su Turci hteli Dečane da pretvore u džamiju 1692. godine dogodilo se čudo kojim su u tome sprečeni i koje se pripisuje njoj.

Manastir pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. 

Zadužbina je kralja Stefana Dečanskog i cara Stefana Dušana. Inicijativa za gradnju ovog manastira pripadala je Svetom Savi.

Kralj Stefan Dečanski u njegovoj hrisovulji je jasno kazao da je mesto za dizanje hrama Božijeg u Dečanima izabrao Sveti Sava, ali ga je smrt prestigla, a bilo je suđeno kralju Urošu III da podigne manastir na tom mestu.

Gradnja je trajala između 1326/1327. i 1334/1335. godine, freske su završene oko 1348. godine. Manastir je posvećen Vaznesenju Gospodnjem - Spasovdanu.

Manastir i imanje danas čuvaju vojnici Kfora koji na ulazu u manastirsku portu obavljaju proveru i identifikaciju svakog posetioca.

Nakon provedena dva sata u obilasku, teška srca smo napustili manastirsko zdanje. Do nekog sledećeg puta, i nadamo se boljih okolnosti.