Eparhija raško-prizrenska: Nijednom odlukom nije izmenjeno kanonsko sedište Eparhije

Duhovno, kanonsko i istorijsko sedište Eparhije raško-prizrenske nalazi se u Prizrenu i u manastiru Gračanica gde su eparhijske kancelarije i to ostaje nepromenjeno. Ni jednom odlukom, ni saborskom ni administrativnom, nije izmenjeno kanonsko sedište Eparhije, niti je pokrenut postupak njegovog premeštanja, saopštila je Eparhija raško-prizrenska, povodom, kako su naveli, niza javnih istupa u medijima i na društvenim mrežama u vezi sa radovima u kompleksu crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Pazaru.

„Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve na čelu sa patrijarhom je 18. maja 2017. godine doneo odluku da, pored istorijskog i duhovnog sedišta u Prizrenu (Gračanici), Eparhija raško-prizrenska može imati i administrativno sedište sa službenim prostorijama u Novom Pazaru. Ova odluka doneta je u skladu sa Ustavom Srpske pravoslavne crkve i predstavlja dopunu postojećeg ustrojstva, a ne njegovu izmenu. Odluka je zatim sprovedena u skladu sa propisima Republike Srbije i registrovana u Registru crkava i verskih zajednica kod nadležnog Ministarstva pravde. Upis administrativnog sedišta u Novom Pazaru nije promenio ni status ni identitet Eparhije, niti je dotakao njeno kanonsko sedište u Prizrenu“, navodi se u saopštenju.

Razlog uspostavljanja administrativnog središta u Novom Pazaru, kako je precizirano, nije politički, niti lični.

„Eparhija raško-prizrenska obuhvata prostor Raške oblasti i Kosova i Metohije. S obzirom na širinu i složenost tog prostora, potrebno je obezbediti adekvatne administrativne uslove za pastirsko i organizaciono delovanje, u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. Posebno naglašavamo da izgradnja Eparhijskog centra kod crkve Svetih apostola Petra i Pavla ima za cilj da se posveti veća pažnja Raškoj oblasti, u vremenu kada je očuvanje duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta od suštinskog značaja za život našeg naroda na tim prostorima. Namera episkopa nije napuštanje Kosova i Metohije, već upravo suprotno, jačanje prisustva crkve u svim delovima Eparhije, uključujući i istorijsku oblast Raške, koja je temelj našeg duhovnog nasleđa. Sa izuzetno teškom situacijom na Kosovu i Metohiji, postojanje i delovanje Eparhije i na prostoru Raške oblasti od ključnog je značaja za opstanak Crkve, vernog naroda i svetinja na Kosovu i Metohiji jer oba dela Eparhije čine međusobno povezanu i organsku celinu“, kaže se u saopštenju Eparhije.

Petrova crkva u Starom Rasu, kako se objašnjava, bila je sedište raških arhijereja i mitropolita, a stvaranjem uslova da i u savremenom vremenu ova svetinja dobije odgovarajuću pažnju i institucionalni značaj gradnjom eparhijskog sedišta predstavlja čin poštovanja istorije i odgovornosti prema narodu, a ne bilo čiju samovolju ili „hir“.

Kada je reč o projektu revitalizacije i izgradnje Konaka u kompleksu Petrove crkve Eparhija podseća da projekat ima kontinuitet od sredine devedesetih godina, kada je izrađeno idejno rešenje uređenja kompleksa. To rešenje, napominje se, razmatrala je Republička komisija za srednjovekovno nasleđe.

„Godine 2009. projekat je dostavljen Međunarodnom savetu za spomenike i lokalitete Ikomos, savetodavnom telu Uneska koji je dao pozitivno mišljenje na koncept obnove u okviru postojećih gabarita. U istom mišljenju izričito je navedeno da nije prihvatljivo povećanje visine, kapaciteta i obima objekta. Novo idejno rešenje iz 2022. godine u potpunosti je zadržalo ranije odobrene gabarite. Nisu povećani ni kvadratura ni visina objekta. Ikomos ne zabranjuje promenu namene objekta unutar postojećih okvira, ali strogo zabranjuje proširenje, što je u potpunosti ispoštovano“, navode iz Eparhije.

Projekat je, dodaje se, prošao sve zakonom predviđene faze: izdavanje lokacijskih uslova, rešenje o uslovima tehničke zaštite, stručnu kontrolu Revizione komisije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, te je 12. septembra 2024. godine dobio građevinsku dozvolu i svi radovi se izvode pod stručnim nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Eparhija ističe da navodi da se ugrožava status lokaliteta „Stari Ras i Sopoćani“ na Listi svetske baštine nisu zasnovani na činjenicama.

„Unesko ne daje direktne dozvole za pojedinačne projekte, a nadležno savetodavno telo Ikomos dalo je ograničenja koja su u potpunosti ispoštovana. Stručne institucije su jasno naglasile da radovi izvedeni u skladu sa odobrenim projektom ne predstavljaju rizik za status lokaliteta. Arheološka istraživanja sprovođena su u periodu 2011–2022. godine. Otkriveni ostaci nisu ugroženi, niti će biti ugrađeni u novu konstrukciju. Oni će biti zaštićeni, natkriveni i dostupni javnosti. Projektom se primenjuje princip jasne razlike između starog i novog, u skladu sa savremenim konzervatorskim standardima, kako bi se očuvala autentičnost spomenika i izbegla bilo kakva istorijska rekonstrukcija bez naučnog utemeljenja“, kaže se u saopšenju.

Tvrdnje o „nekontrolisanoj gradnji“, „nadvisivanju crkve“, „gradnji preko nekropole“ ili „ugrožavanju svetske baštine“, poručuju iz Eparhije, nisu u skladu sa zvaničnim stavovima i dokumentima nadležnih institucija.

Eparhija raško-prizrenska u pomenutim pitanjima, kako se ističe, postupala je isključivo u skladu sa saborskim odlukama Srpske pravoslavne crkve, važećim zakonskim propisima i stručnim smernicama institucija za zaštitu kulturnog nasleđa.

„Namera episkopa i Eparhije nije ni politička ni lična, već pastirska i istorijski odgovorna: da se u vremenu brojnih izazova posveti veća pažnja Raškoj oblasti, radi ostanka našeg naroda, očuvanja duhovne baštine i dostojanstvenog prisustva Crkve u svim delovima Eparhije“, zaključuje se u saopštenju.