Gardijan: Mladi albanski migranti "žestoko eksploatisani" po dolasku u Veliku Britaniju

Prema podacima "Čeritija" tražioci azila iz Albanije dolaze u Veliku Britaniju prvenstveno zbog siromaštva i korupcije, ali mnogi od njih po dolasku na ostrvo bivaju "žestoko eksploatisani", piše Gardijan.

Kako navodi taj britanski medij, osoblje jedne albanske dobrotvorne organizacije u istočnom Londonu nedavno je krenulo da pomogne 16-godišnjem dečaku koji je prošle godine čamcem prokrijumčaren u Veliku Britaniju i koji je smešten u hotel koji je odredilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Po dolasku, 16-godišnjaka su kidnapovali trgovci ljudima da radi na farmi kanabisa u Lidsu.

Dete je jedno od 12.561 albanskog državljanina koji je prošle godine doputovao čamcem u Veliku Britaniju i našao se u centru debate o ilegalnim migracijama.

„Stariji Albanac u hotelu je obećao da će mu pomoći da pronađe svoju sestru koja je živela u Londonu. Umesto toga, poslat je da radi na negovanju  biljaka kanabisa“, rekao je stariji član organizacije „Hope“ Gardijanu.

Bio je zaključan u kući sa kanabisom tri meseca, dok policija nije upala, otkrila da je dete i ponovo ga spojila sa sestrom.

Statistički podaci o imigraciji pokazuju da su Albanci činili 28 odsto putnika na malim brodovima koji su stilgli u Britaniju tokm 2022. godine, što je nabrojnija populacija među migrantima, ispred Avgaistanaca koji su činili 20 odsto.

Od pristiglih Albanaca, 85 procenata je zatražilo azil, a oko 12 odsto je reklo da su žrtve modernog ropstva.

Ovo predstavlja nagli porast u odnosu na 2020. godinu, kada je samo 50 Albanaca prešlo kanal Lamanš u malim čamcima.

Povećanje broja dolazaka iz Albanije je delimično ono što je navelo sekretarku unutrašnjih poslova Suelu Braverman da govori o "invaziji na južnu obalu" Britanje, u novembru prošle godine.

Stav vlade je da je, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Albanija sigurna nacija i da se ljudi koji tamo žive ne suočavaju sa „ozbiljnim rizikom od progona“.

Dan O'Mahonej je do januara bio zvaničnik zadužen za rešavanje problema povećanja broja malih brodova koji pristižu u UK.

On je prošle jeseni rekao poslanicima da je do eksponencijalnog povećanja broja dolazaka došlo zato što su albanske kriminalne bande „stekle uporište na severu Francuske i počele da omogućavaju lak prelazak veoma velikom broju migranata“.

On je procenio da je do dva procenta odrasle muške populacije Albanije putovalo brodom, što je brojka koju albanski zvaničnici osporavaju.

Oko 53 odsto zahteva za azil Albanaca prihvaćeno je u periodu januar-jun prošle godine.

Pojedini političari i delovi medija na različite načine demonizuju pridošlice Albance kao ekonomske migrante i kriminalce, dok osoblje dobrotvorne organizacije vidi ljude sa visokim nivoom ugroženosti.

Na dan posete "Guardijana" centru, 53 novopridošla Albanca posetila su centar radi kurseva jezika i savetovanja ili korišćenja kuhinje.

Neki ljudi, koji su doživeli nasilje u porodici ili izbegli prisilne brakove, dobili su podršku od volontera,

Osoblje je takođe pomagalo ženama koje su bile prodate radi prostitucije.

"Nategnuti smo do krajnjih granica", rekla je menadžerka organizacije "Nada", koja je zamolila da ne bude imenovana i rekla da se ne oseća prijatno zbog publiciteta u vreme kada je vladalo neprijateljstvo prema albanskim građanima.

Iako priznaju da postoji niz faktora koji podstiču ljude da putuju u Veliku Britaniju, osoblje je zaprepašćeno onim što opisuju kao predstavljanje Albanaca kao isključivo ekonomskih migranata u potrazi za boljim prilikama za posao.

„Kako 12-godišnjak može biti ekonomski imigrant“ pitao je menadžer dobrotvorne organizacije, misleći na dete koje je prodato radi uzgoja kanabisa, kome je od tada pomagalo da podnese prijavu.

Ardur (što je njegov psaudonim) star 25 godina, rekao je da nije imao želju da napusti roditelje i braću i sestre pre osam godina, kada je napunio 17 godina, ali ga je spor između njegove porodice i druge porodice u selu severne Albanije naterao da izađe na ulicu.

„Gledaju nas kao sumnjive tražioce azila. Ljudi pretpostavljaju da smo došli zbog boljeg života. To za neke važi – narod je siromašan, zemlja je korumpirana i puna kriminala i mržnje, a za mlade nema budućnosti. Ali došao sam jer mi je život bio u opasnosti“, rekao je on.

Njegov zahtev za azil je odbijen, ali umesto da se vrati kući – njegovi roditelji i mlađa braća su do tada pobegli u Nemačku – počeo je da radi na crno u Londonu.

Mesece je proveo živeći i radeći u autopraonici, spavajući u garaži, usred hemikalija, dobijajući 10 funti dnevno. Kasnije je radio na gradilištima.

„Uzeo sam najteže poslove, nosio cigle na treći sprat, rušio zgrade. Ponekad nisu platili na kraju nedelje jer znaju da se ne možete žaliti ili otići u policiju. Mladi Albanci se ne pojavljuju kao žrtve trgovine ljudima jer smo mi beli Evropljani, ljudi pretpostavljaju da smo poljski neimari. Niko nas neće zvati imigracijom, niko neće pogoditi da smo eksploatisani“, rekao je on.

Kaže da je 2020. godine uložio žalbu na odluku o adbijanju azila, ali još uvek čeka odgovor. Njegov slučaj je jedan od 166.000 dosijea koji  isu rešeni  u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Problemi sa kojima se suočava su tipični, rekao je direktorka organizacije.

„Postoji poznata priča o trgovanju i seksualnom iskorišćavanju mladih devojaka, ali vidimo da se veliki broj mladića eksploatiše na opak način. Teško je razumeti koliko trgovci ljudima mogu biti nasilni i uvredljivi", rekla je ona.

Navodi da su neki od onih koji su putovali možda bili dobrovoljno prokrijumčareni, ali nisu razumeli za šta se prijavljuju.

„Kriminalci gađaju siromašne ljude, u selima gde ništa ne funkcioniše. Nakon što se slože, bivaju uhvaćeni u mreže trgovaca ljudima“, rekla je ona.

Kampanje za zapošljavanje na TikTok-u nude niže cene za male grupe koje prelaze preko kanala.

TikTok snimak od prošle godine prikazuje čamac koji juri ka belim liticama Dovera, sa rečima na albanskom: "Dođavola sa školom. Hajdemo brodom u Englesku".

Često nasilje počinje već na putu za Veliku Britaniju.

„Ljudi kojima se ovde trguje, a zatim vide da su njihovi slučajevi za azil odbijeni, imaju dva izbora - mogu da rade ilegalno ili da se bave kriminalom. Ne mogu da se vrate kući, ako ne vrate novac koji duguju svojim trgovcima“, dodala je ona.

Akademski stručnjaci su iznenađeni naglim porastom dolazaka. Obično su ova povećanja broja dolazaka uzrokovana izbijanjem rata, ili prirodnom katastrofom, ali problemi Albanije su hronični.

Profesor prava na Univerzitetskom koledžu u Londonu Andi Hodžaj rekao je komisiji za unutrašnje poslove Albanije da, dok neki Albanci dobrovoljno emigriraju zbog političke nestabilnosti, korupcije, nedostatka zaposlenja i mogućnosti za obrazovanje, drugi su prevareni da putuju u Britaniju.

„Mreže organizovanog kriminala albanskog porekla sa sedištem u Velikoj Britaniji imaju jake veze sa siromašnim ruralnim oblastima Albanije i fokusirane su na namamljivanje mladih Albanaca u Veliku Britaniju da rade i učestvuju u ilegalnim aktivnostima, posebno na uzgoju kanabisa", rekao je on .

U zajedničkom istraživačkom projektu između Univerziteta u Liverpulu, UCL i Univerziteta u Sautemptonu, pod nazivom LOHST, prošle godine je intervjuisano 40 albanske dece bez pratnje koja traže azil.

„Ne možemo u potpunosti da objasnimo porast albanskih prelazaka kanala, ali iz našeg istraživanja znamo da su razlozi složeni i da uključuju mešavinu eksploatacije, kulturne osvete, seks trefikinga, trgovine ljudima i organizovanog kriminala.

„Situacije koje su dovele do njihovog eksploatisanja, trgovine i progona su stvorene teškom ekonomskom situacijom, slabim institucijama i pravnim strukturama koje štite ugrožene grupe u Albaniji“, rekla je vođa projekta profesor Helen Stalford.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da niko od Albanaca koji su dobili azil 2022. (od toga 87 odsto žena i 11 procenata muškaraca) nije stigao malim čamcem, očigledno zboog toga što kasne u obradi materijala.  

Nije jasno da li će se prošlogodišnji trend povećanja broja migranata nastaviti ili je bio ograničen na nekoliko meseci tokom leta 2022. godine.

Porast dolazaka Albanaca dostigao je vrhunac između jula i septembra 2022. godine, kada su putnici u 45 odsto svih malih brodova koji su pristali uz briitansku obalu bili Albanci. Taj procenat je od oktobra do decembra pao na 9 odsto, a broj avganistanskih državljana porastao je na 33 odsto svih dolazaka.

Premijer Riši Sunak je u decembru potpisao sporazum o saradnji sa albanskom vladom i rekao da će službenicima za imigraciju biti date nove instrukcije, kako bi se „razjasnilo da je Albanija sigurna zemlja“.

On je najavio da će službenici graničnih snaga biti stacionirani u Tirani, pomažući u ometanju organizovanog kriminala da dovodi migranate.