Godišnjica ubistva Dimitrija Popovića: Rana koja krvari ne može da zaraste

Parastosom na groblju i polaganjem cveća i paljenjem sveća kod spomen-kapele u Gračanici obeležena je 21 godina od ubistva Dimitrija Popovića.

Rodbina i prijatelji okupili su se u Gračnici da obeleže godišnjicu tragično stradalog mladića, koga su albanski ekstremisti ubili pred kioskom brze hrane.

Majka Dimitrija Popovića, Jorgovanka, istakla je da je njen sin stradao samo zbog toga što je Srbin.

„A mogli ste zajedno kafu da popijete, da ne pucaju u tebe, jer roditelji treba da vaspitavaju svoju decu, bez obzira koje nacije je, da se vole, druže, da piju zajedno kafu, putuju, a ne da mi pucaju u sina koji je imao dva metra, koji je bio dobar đak, koji je majci bio najmlađi“, rekla je ona.

Jorgovanka Popović ističe da, iako je puno godina prošlo, vreme ne leči rane.

„Rana koja krvari, sine, ne može nikada da zaraste, nikada. Voleo si Gračanicu još kada si bio u Prištini, kao mali dečak - da ideš sa bakom kod čika Ratka, da se igraš sa Dejanom i Daliborom, svojom sestrom Sandrom. Voleo si Gračanicu, nisi hteo iz Gračanice, i evo sine, tu si, tu smo svi oko tebe, svi tvoji drugovi, drugarice, prijatelji, kumovi, komšije, znano i neznano... Svi tuguju, jer nisi jedina žrtva na Kosovu i Metohiji koji ste glavom platili i zalili sve puteve krvlju vašom, srpskom krvlju“, rekla je ona.

Sveštenik Jovan Cvetković je nakon parastosa kazao da se Dimitrijev život nije ugasio samo zato što je bio mlad čovek, niti zbog toga što se zvao Dimitrije, već zato što je „Dimitrije bio Hristov“.

„Hristov Dimitrije je naprasno nekome smetao i zato je taj život mlad ugašen. Ugašen, ali nije zaboravljen. Teško onome koga nema ko da pomene pred Bogom. A nema ko da pomene zločince, jer se to pred Bogom neće videti, zloba njihova će ih u pakao satrti. Pakao je njihov dom, njihova otadžbina i to tako biva sa svakim nepokajanim zločincem. Daleko od lica Božijeg, a onaj ko strada, on se zapravo približava svome tvorcu, onom koga je sazdao, a čovek je sazdan da živi u blizini i slavi Božijoj. Ta slava Božija je čoveku nešto što je potrebno i zašto je čovek stvoren, da neprestano učestvuje u slavi Božijoj zajedno sa svetim anđelima“, naveo je sveštenik.

Književnik i Dimitrijev stric Ratko Popović istakao da je kapela posvećena Dimitriju Popoviću ujedno i „svedočanstvo o našem najnovijem stradanju“.

„Mi se povodima naših stradalih okupljamo ovde da bismo iskazali sav svoj gnev i ljutnju na one koji dolaze kao mirotvorci i one koji bi želeli da nam prodaju nekakvu demokratiju i ljubav koja je neomeđena za sve ljude na ovom belom svetu. Mi ovde iskazujemo svoju ljubav posebno prema onima koji su svoje živote dali za našu svetu otadžbinu, za naše svete prostore koje su nam u nasleđe ostavili naši sveti kraljevi, carevi. Evo i dan danas svedočimo da je Kosovo zemlja sa koje mi nećemo otići, želimo da naši otkucaji srca dopru do naših pokojnika gore“, rekao je Popović.

Parastosu su prisustvovali, pored rodbine i prijatelja, i predstavnici Kancelarije za KiM i Srpske liste.

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Miloš Terzić istakao je da je jedina krivica Dimitrija Popovića bila to što je Srbin i da njegova žrtva nije samo lična tragedija porodice Popović, već i jedan od simbola stradanja na Kosovu.

„I danas, 26 godina posle 1999. godine, puca se na srpsku decu kada idu po badnjak. Albanski policajci koji nemaju šta da traže u srpskim sredinama po Briselskom sporazumu upadaju među srpske đake, maltretiraju srpske maturante i na sve to tišina, tišina međunarodnog faktora i njihovih predstavnika na KiM, kojima su puna usta svakog dana i vladavine prava, multietničnosti i ljudskih prava. Ubistvo Dimitrija Popovića, ubistvo srpske dece u Goraždevcu, ubistvo porodice Stolić - juče smo govorili o tome ispred Kancelarije za KiM - ubistvo porodice Šutaković u Đakovici, ostaće večna mrlja na obrazu čitave međunarodne zajednice i onih koji su posle usvajanja rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN kojom se garantuje suverenitet i integritet srpske države na prostoru KiM, došli sa 50.000 do zuba naoružanih pripadnika Kfora i Nato snaga i nisu želeli da zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji“, rekao je Terzić.

Terzić je istakao da porodica Popović svedoči istrajnost, hrabrost i šalje poruku opstanka i ostanka na Kosovu, a takođe i da srpski narod sa ovih prostora nikada neće i ne može da nestane.

„Naše je da budemo uz naš narod na Kosovu i Metohiji i oni moraju da budu prioritet srpske vlade, svake srpske vlade, a očigledno je da srpska suza nema roditelje i da ne možemo da se oslanjamo na međunarodnu zajednicu, zapad i međunarodne faktore na Kosovu i Metohiji, već da u narednom periodu svi mi moramo da damo doprinos kako bi srpska država bila ekonomski, politički i vojno snažnija, jer to je jedina garancija da ćemo odbraniti i sačuvati srpski narod, srpske interese i nacionalne vrednosti na Kosovu i Metohiji“, rekao je pomoćnik direktora Kancelarije za KiM.

Književnik i novinar Živojin Rakočević kazao je da je Dimitrije Popović najčistija žrtva i da je postao simbol stradanja dece na Kosovu.

„Zlo tačno zna šta udara i osnovna poruka tog zla glasi `udarićemo vas tamo gde vas najviše boli, u decu, u groblja i u crkve`. Nema nikoga među nama čije srce te noći nije uzdrhtalo, nema nijedne majke čije srce nije uzdrhatalo i koja se nije upitala smem li svoje dete posle ovoga ostaviti na Kosovu i Metohiji. Onda je na to pitanje došao odgovor, došao je onom fotografijom na Dimitrijevom grobu na kojoj se on smeje i došao je ovom kapelom koja je postala simbol poverenja u ovu zemlju i u njenu svetost. Te noći i tog jutra smo videli jezero krvi u Gračanici i Dimitrije mi je zaličio na dete koje sedi u prosutim trešnjama“, kazao je Rakočević i pročitao stihove pesme posvećenje nastradalom mladiću.

Dimitrije Popović ubijen je 5. juna 2004. godine kada su iz vozila koje se kretalo iz pravca Gnjilana na njega i trojicu njegovih drugova pucali albanski ekstremisti.

Za ubistvo Dimitrija Popovića su optuženi Aljbert Krasnići i Ljabinot Gaši iz Prištine. Tada maloletni Krasnići je osuđen na devet i po godina zatvora, a Gaši je oslobođen krivice. Krasnićija je januara 2021. godine ubio otac, nakon porodične svađe.