Goranci u selu Vranište proslavili Đurđevdan

U selu Vranište u Gori danas je počela proslava Đurđevdana, odnosno Đurena, najznačajnijeg praznika koji Gorance vraća u rodni kraj, ma gde živeli.

Proslava se narednih dana nastavlja u okolnim selima.

Centralna proslava praznika danas se održava u mestu Vlaška, gde hiljade Goranaca slave uz zvuke tradicionalnih instrumenata.

Miljaim Sulejmani rodom je iz sela Mlike, a godinama živi u Beogradu.

Ističe da je Đurđevdan najveći praznik za Gorance.

„Gde god da smo i gde god da živimo, zadatak nam je da dođemo ovde. Živim u Beogradu i igrao sam fudbal tamo, i namerno sam pravio dva žuta kartona samo da bih mogao da dođem na Goru. Dolaze ljudi iz Nemačke, Austrije i svih evropskih zemalja“, kazao je Sulejmani.

Severdžana Kabaši danas je sa zadovoljstvom obukla narodnu nošnju, čija je izrada, kako kaže, veoma skupa.

„Naša nošnja je veoma skupa i košta i do 10.000 evra. Ova koju ja nosim košta oko 1.500 evra, a one sa dukatima su skuplje. Tu su anterija, đerdani, jeleci, košulje, nogavice, skutače, cipele i sve to ne može da košta ispod 5.000 evra. Ovo je goranska nošnja, najlepša i najbolja“, kazala je Kabaši.

Savdet Husmani na proslavu Đurđevdana došao je iz Pariza, gde živi sa porodicom.

Napominje da se proslava ovog praznika dosta promenila u odnosu na vreme kada je živeo u Gori.

„Dolazio sam svake godine više puta, a naročito za Đurđevdan. Đurđevdan je izgubio tradiciju i sada je to više vašar. Do 1991. godine slavio se u Zdrevcima, pravi Đurđevdan slavio se u Mlikama i tamo su dolazili meštani Vraništa, dok ostala sela nisu ni znala šta je Đurđevdan. Sada se ljudi okupljaju ovde, ali to ne liči na Đurđevdan kao kada sam ja bio momak“, kazao je Husmani.

U Gori je Đurđevdan poznat po pesmi, igri i veselju.

Mladi posebno učestvuju u običajima i na taj način čuvaju tradiciju svojih predaka.