Gudžić: Navodna kosovska državnost počiva na pravnom, etničkom i verskom nasilju

Istoričar Aleksandar Gudžić rekao je za Večernje novosti da navodna kosovska državnost počiva na nasilju, pravnom, etničkom i verskom. On je to rekao povodom toga što opština Dečani i posle šest godina od odluke Ustavnog suda odbija da vrati 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani.

"Jasno je da današnja navodna kosovska državnost počiva na nasilju, pravnom, etničkom, verskom. Albanske političke elite na Kosovu, počev od 1999. godine do danas, počinile su niz imovinsko-pravnih nasilja kroz otimačinu i pljačku društvene i privatne imovine. Jedino je na Kosovu donet zakon kojim je legalizovana ta pljačka, a isti je predvideo zakup državne imovine na 99 godina, iako je većina te imovine u vlasništvu države Srbije", ističe Gudžić.

Podsećajući na mnogobrojne primere falsifikovanja imovine Srba sa Kosovu, Gudžić navodi da je dodatni problem mlaka reakcija međunarodne zajednice, koja prećutno aminuje sva kršenja vlasničkih prava države Srbije i Srba na Kosovu.

"Iako međunarodna zajednica na Kosovu javno traži od kosovskih vlasti da vrate 24 hektara imanja manastiru Visoki Dečani, ti isti strani predstavnici ništa ne čine kako bi izvršili dodatni pritisak da se ta odluka i sprovede. Neiskren je taj njihov apel, jer je neshvatljivo da ta odluka do sada nije sprovedena", ističe Gudžić.

Inače, vlasništvo manastira nad zemljištem nadomak manastira osporavala su dva društvena preduzeća i lokalna opština Dečani, ali su Specijalizovano veće za imovinu Posebne komore Vrhovnog suda i Ustavni sud u Prištini odbili njihove tužbe.

"Reč je o parcelama nadomak manastirske ekonomije i iznad svetinje a koje su godinama unazad svojatale i koristile dve albanske firme, zbog čega je svojevremeno i iguman ove svetinje Sava Janjić kazao da manastir predstavlja prepreku nekim ličnim interesima", govore Srbi sa Kosova.

Osim nesprovođenja sudske odluke o povratku imanja svetinji, nedavnog skidanja, odnosno pomeranja sa "Guglove" mape, ali i nedavne izjave premijera Kosova Aljbina Kurtija usmerene protiv srpske svetinje, Visoki Dečani bili su od 1999. nebrojeno puta na meti napada Albanaca. Pored oružanog napada u junu 1999, manastir se u februaru i junu 2000. godine našao na meti čak i minobacača.

Godine koje su prošle od donošenja presude Ustavnog suda, kako je to nedavno primetio šef misije EU u Prištini Tomaš Suniog, ne umanjuju potrebu za njenim sprovođenjem.

"Pojačava se ta ista potreba, kao i primena načela pravne sigurnosti", kazao je Suniog.

Sredinom protekle nedelje Visoke Dečane posetile su diplomate iz 20 zemalja, koje borave na Kosovu, a tim povodom manastir se oglasio na svom tviter-profilu porukom da svetinja dočekuje sve ljude dobre volje:

"Zaista je bilo veliko zadovoljstvo u manastiru Visoki Dečani dočekati diplomate iz više od 20 zemalja. Kao sedam vekova stara svetinja Srpske pravoslavne crkve, koju je podigao Sveti kralj Stefan Dečanski, naš manastir i dalje dočekuje sve ljude dobre volje", objavljeno je.

Ugledna evropska nevladina organizacija za kulturnu baštinu "Evropa nostra" proglasila je aprila 2021. srpsku svetinju za jedan od sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi.