Srbija donosi zakon o nestalima: Kraj višedecenijske tišine za porodice sa Kosova

Posle najava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da će Srbija do kraja 2026. dobiti Zakon o nestalim licima, udruženja porodica poručuju da bi im priznavanje statusa žrtava rešilo brojne probleme i donekle ublažilo patnju i tugu. Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski za Kosovo onlajn ističe da se u narednom periodu očekuje usaglašavanje nacrta, a potom i javna rasprava i upućivanje u skupštinsku proceduru, ali i da to nije „samo zakon“, već i poruka posle decenija tišine porodicama nestalih da nisu zaboravljeni. 

Piše: Katarina Saičić

Zakon o nestalima već imaju Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Kosovo. U BiH je zakon usvojen, ali je upitna njegova primena, dok u Hrvatskoj on funkcioniše. Kosovo je 2011. usvojilo taj Zakon, koji definiše prava porodica, ali i odgovornost institucija nadležnih za proces potrage za nestalima.

U Srbiji, nacrt Zakona pripremljen je u februaru 2025, ali je zbog personalnih promena u Ministarstvu javna rasprava odložena. Najavljeno je da će se taj propis odnositi na sve porodice nestalih lica sa prostora cele bivše Jugoslavije. Prema dostupnim podacima iz aprila 2025, sudbina 11.000 osoba iz cele SFRJ nije razjašnjena, dok se na Kosovu traga za 570 ljudi.

Na nedavnoj izložbi „Sećanja“ u Skupštini Srbije, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski najavila je da će do kraja 2026. i Srbija dobiti taj zakon. 

Za Kosovo onlajn ona je poručila da se posvećeno radi na izradi Zakona o nestalim licima i da je reč o temi koja nije samo pravno ili administrativno pitanje, već pitanje savesti države, pravde i duga prema hiljadama porodica koje decenijama žive između nade i bola.

„Iza nas su razgovori sa udruženjima porodica nestalih, predstavnicima nadležnih institucija, stručnjacima i ljudima koji ovu tragediju nose svakoga dana. U narednoj fazi sledi usaglašavanje konačnog teksta zakona, javna rasprava i potom upućivanje u skupštinsku proceduru, sa jasnim ciljem da Srbija tokom 2026. godine po prvi put dobije zakon koji će na sistemski način zaštititi porodice nestalih“, naglasila je ministarka. 

Poseban značaj za porodice nestalih na Kosovu

Kako ističe, postoji jasna politička volja i puna podrška državnog rukovodstva da ovaj zakon bude donet, jer porodice nestalih više ne smeju da budu prepuštene same sebi.

„Država ima obavezu da im pruži ne samo pravnu i materijalnu zaštitu, već i ono što najduže čekaju: istinu i dostojanstvo“, navela je ona i naglasila da će ovaj zakon po prvi put sistemski urediti položaj porodica nestalih lica i omogućiti da država institucionalno prizna njihovu višedecenijsku patnju, neizvesnost i borbu za istinu.

„Poseban značaj zakon ima za porodice nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu i Metohiji, gde se sa otmicama nastavilo i nakon rata. Više stotina njih čeka svoju pravdu. To nisu brojevi. To su porodice. To su majke koje i danas postavljaju jedno isto pitanje - gde su naša deca? Na izložbi „Sećanje“, jedna majka nestalog dečaka izgovorila je stih koji je u sebi sabrao svu bol ovih porodica: „Ubico, oprostila bih ti sve, samo da znam gde si mi sina zakopao”. To nije samo pesma. To je krik svih porodica čiji najmiliji nikada nisu vraćeni“, kazala je Đurđević Stamenkovski.

Šta nudi zakon?

Ona je otkrila i detalje zakona i onoga šta porodice nestalih mogu da očekuju.

„Zakon će porodicama omogućiti pravo na pravično zadovoljenje, zdravstvenu zaštitu, psihosocijalnu podršku, pravnu sigurnost i institucionalnu pomoć u trenutku identifikacije i dostojanstvene sahrane posmrtnih ostataka. Biće omogućena i isplata pravične materijalne naknade na godišnjem nivou u trajanju od tri godine. Prava porodica nestalih na Kosovu i Metohiji biće u potpunosti izjednačena sa pravima porodica nestalih u ratnim sukobima na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine“, istakla je ministarka.

Kada su u pitanju glavne odredbe ovog zakona, Đurđević Stamenkovski ističe da će on jasno definisati status nestalih lica i članova njihovih porodica, način ostvarivanja njihovih prava, kao i obaveze državnih organa u postupku traženja, identifikacije i evidentiranja nestalih.

„Biće uspostavljena jedinstvena evidencija nestalih lica koju će voditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Komisijom Vlade Republike Srbije za nestala lica. Posebno će biti unapređena saradnja sa međunarodnim organizacijama i institucijama u regionu, kako bi se ubrzao proces rasvetljavanja sudbine nestalih. Ali suština ovog zakona nije samo u članovima i procedurama. Suština je u ljudima“, poručuje ministarka.

Zbog svega, zaključuje da ovaj zakon nije samo zakon.

„Ovo je pokušaj države da posle decenija tišine kaže porodicama nestalih - niste zaboravljeni. I Srbija neće odustati od istine, pravde i svojih ljudi“, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Status od posebnog interesa za državu

Predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ Dragana Vujančević Đukić ističe za Kosovo onlajn da bi se ovim Zakonom rešilo dosta problema.

„Porodice nestalih očekuju priznanje žrtve. Ovim Zakonom priznalo bi se ono što je nama najvažnije - da su i Srbi žrtve. Zakonom bi bilo obuhvaćeno mnogo problema. Prvo i osnovno, porodice bi dobile određenu satisfakciju, koja, naravno, nikad nije dovoljna kad su u pitanju ubijeni članovi porodica. Međutim, u pitanju je novčana satisfakcija kako bi razumeli da nisu zaboravljeni, da ipak neko misli na njih, da država stoji za njih“, naglasila je Vujančević Đukić. 

Dodaje da bi Udruženja porodica nestalih i poginulih lica trebalo ovim zakonom da dobiju status od posebnog interesa za državu kako ne bi morala da brinu o svojoj egzistenciji. 

„Zakonom dobijamo lakše delovanje i lakšu borbu, da udruženja mogu da se bave svojom misijom, vizijom, zbog čega su i osnovana, a ne borbom za egzistenciju. Velika je stvar donošenje ovog zakona. Davne 2000. godine su porodice podnele tu inicijativu i kroz ove sve godine je zakon, da kažem, oplemenjivan svojim tačkama. U zadnje vreme je održano veliki broj radnih grupa, gde je on revidiran, svaki član je dogovoren i mi se nadamo da više nema nikakvih prepreka da on bude i donešen. Kao što je rekla i ministarka Đurđević Stamenkovski, 2026. godine bi zakon trebalo da stupi na snagu“, naglašava naša sagovornica.

Kako ističe, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema zakon o nestalima. 

„Veoma je važno da bude donesen i da on bude i u upotrebi. Imamo primere zemalja u regionu koje imaju zakon, ali on ne funkcioniše i ne primenjuje se. Tako da je značajna stvar da, iako smo toliko dugo čekali, sad kad se donese, on bude u funkciji i da budu porodice koliko toliko zadovoljne njegovom implementacijom“, istakla je Vujančević Đukić.

Pravna i finansijska zaštita

Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji Verica Tomanović ističe za Kosovo onlajn da se ovih dana intenzivno vode razgovori na temu Zakona o nestalima i da se nacrt zakona dopunjuje kako bi se procedura što više ubrzala. 

„Do dana današnjeg taj zakon nije donet. Međutim, od 2019. godine imamo obećanje predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, da se ovaj problem mora hitno rešavati. Upravo ovih dana se vode razgovori na tu temu sa radnom grupom koja radi na doradi nacrta zakona i imamo obećanja ministarke rada i socijalne politike da će taj zakon biti realizovan do Nove godine“, kazala je Tomanović.

Ona je naglasila da se prevashodno očekuje pravna i finansijska zaštita za porodice nestalih.

„Naše porodice žive u veoma teškim egzistencijalnim uslovima. One su prognane iz svojih kuća, bile smeštene u kolektivnim smeštajima, snalazili se na razne načine, ali je nedopustivo da žrtve, naše žrtve, ne budu ispoštovane na pravi način i da porodice ne budu materijalno zaštićene od države, jer one su to zaslužile. One nisu svojom voljom napustile svoj kraj, svoju zemlju, svoju kuću. One su bile prisiljene da budu izgnane sa svojih vekovnih ognjišta. Ja mislim da će ovaj zakon donekle ublažiti patnju i tugu koju naše porodice nose u sebi“, smatra Tomanović.

Ona je podsetila da ima ukupno 1.586 nepronađenih žrtava na Kosovu, od kojih je 570 Srba, dok je sahranjeno 367. 

„Verujem u najave ministarke i ubeđena sam da ćemo 2026. konačno dobiti preko potreban Zakon o nestalima“, zaključila je Tomanović.