Institut za pravosuđe traži odgovornost za tragediju na Gazivodama: Kupalište promovisali vladini zvaničnici

Institut za pravosuđe Kosova zatražio je institucionalnu i javnu odgovornost u vezi sa smrću 35-godišnjeg Rahima Latifija na jezeru Gazivode.

Institut naglašava da do sada ne postoji nijedno javno saopštenje o tome da li su nadležne institucije proglasile jezero Gazivode za zvaničnu zonu za kupanje.

„Prema Zakonu o vodama Kosova, Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, opštinama i preduzećima koja pružaju usluge vodosnabdevanja, putem podzakonskog akta određuje zone za kupanje. Prema Administrativnom uputstvu br. 20/2015 o kriterijumima za zone za kupanje, ova obaveza je morala biti ispunjena najkasnije do 2018. godine. Određivanje određene zone za kupanje, u skladu s ovim uputstvom, povlači za sobom obavezu sprovođenja devet mera upravljanja“, navodi se u saopštenju, prenosi Reporteri.

Takođe se ističe da ne postoje ni obaveštenja o tome da li je kupanje u ovoj zoni dozvoljeno ili zabranjeno.

„Činjenica je da građani ovo jezero već neko vreme koriste za kupanje“, poručuju.

Institut ocenjuje da su kosovske institucije, umesto da ispune zakonske obaveze u vezi s određivanjem zona za kupanje i sprovođenjem mera upravljanja, kako to nalažu zakon i administrativna uputstva, promovisale jezero kao mesto za kupanje.

„Vladini zvaničnici, uključujući poslanike i ministre, lično su odlazili na jezero Gazivode i javno delili snimke ljudi koji se kupaju, predstavljajući ga kao mesto za odmor ostavljajući građanima utisak da je u pitanju dozvoljena zona za kupanje“, navode iz Instituta.

Dodaju da jezero Gazivode služi kao jedan od najvažnijih izvora pijaće vode na Kosovu, snabdevajući značajan deo stanovništva.

„Prema Administrativnom uputstvu br. 15/2017 o kriterijumima za određivanje sanitarno zaštićenih zona izvora vode (član 9.2), jezera i akumulacije se klasifikuju kao površinski vodeni izvori. Ovo uputstvo ni u jednom svom članu ne sadrži odredbe koje dozvoljavaju kupanje građana. Uprkos tome, institucionalni predstavnici su neprekidno promovisali jezero kao mesto dozvoljeno za kupanje, a u medijima se izveštavalo i da je Kosovska policija obezbeđivala građane dok su se kupali u jezeru. U celokupnoj situaciji, imajući u vidu važeći Zakon o vodama i relevantna administrativna uputstva, neispunjavanje ovih obaveza može dovesti do odgovornosti javnih institucija za tragičnu smrt 27. jula“, piše u saopštenju.

Kako pojašnjavaju, prema Evropskom sudu za ljudska prava, član dva Evropske konvencije o ljudskim pravima obavezuje sve ne samo da se uzdrže od namernog oduzimanja života, već i da preduzmu neophodne mere za zaštitu života osoba koje se nalaze pod njihovom jurisdikcijom.

U konkretnom slučaju, ističe IKD, neispunjavanje zakonskih obaveza od strane institucija, promovisanje jezera Gazivode kao zone za kupanje, nedostatak znakova zabrane kupanja i odsustvo institucionalne reakcije mogli su biti faktori koji si doprineli tragičnoj smrti 27. jula.

Podsetimo, deo jezera na kom se dogodila nesreća postao je atraktivan za kupače, pretežno Albance sa juga Kosova, tokom prošle godine kada su u više navrata kosovski zvaničnici objavljivali fotografije sa ovog mesta.

Skokovima sa ovog mosta obeležen je i Dan sećanja na policajce stradale na dužnosti, a Pokret Samoopredeljenje iskoristio je tada priliku i poručilo da su Gazivode nešto najvrednije što Kosovo ima i da su im ga „zaveštali preci“.

Baš sa tog mosta, u februaru ove godine, Kurti je pozvao pristalice na predizborni skup u Prištini.