Istraživanje: Srbi nemaju poverenja u kosovske institucije

Vlada Kosova
Izvor: Reporteri

Pripadnici srpske zajednice na Kosovu uglavnom nemaju poveranja u Kosovsku policiju i sudstvo, a mnogi su naveli da imaju negativnu interakciju upravo sa policijom, jer ponekad nisu u stanju da sa njima komuniciraju na srpskom jeziku, što je jedno od ustavom garantovih prava, prenosi Tanjug.

To je jedan od nalaza istraživanja "Prava zajednica na Kosovu", koje se bavi pravima nevećinskih zajednica na Kosovu, a koji su sproveli NVO AKTIV i Centar za prava manjinskih zajednica, u okviru inicijative OPEN Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

Izvršni direktor Centra za manjinska prava Darko Dimitrijević rekao je na onlajn predstavljanju rezultata da su u istraživanju uglavnom Srbi južno od Ibra rekli da imaju direktne probleme sa institucijama u opštinama koje su većinski albanske, dok žitelji sa severa jesu svesni svojih problema, ali mnogi od njih nisu ih lično iskusili.

"Žitelji severnih opština više govore o pozitivnijoj interakciji sa institucijama, posebno sa lokalnim nivoom vlasti, od onih koji žive južno od Ibra", rekao je Dimitrijević.

Naveo je da oni u opštinama sa albanskom većinom imaju najviše problema u komunikaciji sa institucijama i pristupu uslugama i informacijama na srpskom jeziku, kao i da su institucije uglavnom nezainteresovane da im omoguće pristup tim uslugama.

"Kosovska skupština je izdvojena kao telo koje neprestano krši zakon o upotrebi jezika. Kancelarija predsednika je u prošlosti predstavljala pozitivan primer institucije koja poštuje pravo na upotrebu jezika", rekao je Dimitrijević.

Naveo je i kao veliki problem ostvarivanje imovinskih prava, kao i to što javne institucije nisu tehnički opremljene za potpuno poštovanje prava na jezik.

Dimitrijević je naveo da građani uglavnom imaju pozitivna iskustva u slučajevima kada su se obratili ombudsmanu i da su od te institucije dobili adekvatnu pomoć i podršku.

Kaže da građani često ne poznaju zakon i nisu im poznati mehanizmi koje imaju na raspolaganju za zaštitu svojih prava i nisu spremni da se o njima informišu.

"Primećeno je da su mladi pasivni kad je u pitanju borba za prava zajednice, a tako je opisana i zajednica kosovskih Srba, jer ima slučajeva kada su potpuno nezainteresovani da isteraju pravdu i da se bore za svoja prava, što je još jedan od nalaza istraživanja", rekao je Dimtrijević.

Brojni su, kaže, primeri drastičnog kršenja zakona, a ispitanici su naglasili činjenicu da institucije nemaju kapaciteta da implementiraju zakone, posebno zakon o upotrebi jezika.

Naveo je da većina ispitanika smatra da su problemi rešivi, ali da nema političke volje ni kod kosovskih Albanaca, ni kod kosovskih Srba da se njima bave i da ih sistemski reše.

Među preporukama koje su istraživači dali su, kaže Dimitrijević, ažuriranje podataka na sajtovima institucija na srpskom jeziku i ostvarivanje bolje veze između medija na srpskom jeziku i institucija vlasti.

Šef kancelarije za prakticne politike NVO AKTIV Kejleb Vau rekao je da su prava nevećinskih zajednica na Kosovu obimna, ali da je pitanje koliko se ona sprovode u praksi i do koje mere pripadnici srpske zajednice veruju da su im prava zaštićena u svakodnevnoj institucionalnoj praksi.

"Rezultati istraživanja bili su mešoviti. Ustanovili smo da postoji nedostatak poverenja ne samo prema institucijama, već i mogućnosti i sposobnosti političkih predstavnika bez obzira na njihovu nacionalnost da artikulišu i zaštite interese zajednice", rekao je Vau.

Profesor na prištinskom univerzitetu na Katedri za preventivnu medicinu, higijenu i ekologiju Aleksandar Ćorac kaže da su svi zakoni na Kosovu samo dokument i da oni nisu usvojeni kao želja i volja albanske većine, nego kao pritisak međunarodnog faktora.