Ivanović: Vidovdan vremenom dobijao na snazi i simbolici, sve je počelo Kosovskom bitkom

Naučni savetnik u Istorijskom institutu u Beogradu Miloš Ivanović izjavio je da je Vidovdan zaslužio taj status kod Srba zbog Kosovskog bitke 1389. i da je od tada dobijao na snazi i simbolici koja je nadograđivana legendama i mitovima.

„Vidovdan je taj status zaslužio pre svega na osnovu bitke koja se odigrala 15. juna 1389. (28. juna po novom kalendaru), na dan svetitelja Vita. Odakle je vremenom nastao naziv Vidovdan. Bitka je bila izuzetno značajna jer su u njoj poginula dva vladara i što je ostavila značajne posledice po srpsku istoriju u Srednjem veku. Mada, treba reći da tada nije došlo do propasti srpske srednjovekovne države kako se to vremenom u tradiciji ustalilo. Međutim, to je poslednja značajna bitka na otvorenom polju u srpskoj srednjovekovnoj istoriji“, kaže Ivanović za Kosovo onlajn.

Dodaje da je vremenom taj datum dobijao na snazi i simbolici što je posebno došlo do izražaja u 19. i 20. veku kada su se tog dana odigrali i mnogi značajni događaji vezani za noviju srpsku istoriju.

„Imamo tajnu konvenciju koju je kralj Milan potpisao sa Austro-ugarskom 1881, naravno čuveni atentat u Sarajevu 1914, potpisivanje Versajskog sporazuma 1919. Onda, nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca prvi - Vidovdanski ustav. Imamo i Rezoluciju Informbiroa koja je opet objavljena na taj dan 1948.“, navodi Ivanović.

Podseća i da je jedan od najznačajnijih događaja iz novije istorije obeležavanje 600 godina od Kosovske bitke na Gazimestanu 1989. godine.

Ističe da je za Srbe ta „jaka simbolika“ posebno bila veoma izražena tokom Prvog balkanskog rata.

„I kada je srpska država oslobađala te krajeve, kada je početkom 20. veka oslobođeno Kosovo i Metohija, bila je ta jaka simbolika da je to vraćanje na stari period kada je to bio deo srpske srednjovekovne države i da je na neki način simbolično povraćeno ono što je izgubljeno ranije na Kosovu“, precizirao je Ivanović.

Naglašava da treba imati u vidu i izuzetno veliki simbolički značaj koji se ispleo oko Kosovoskog boja kroz legende i mitove.

„Kada je reč o samoj bitci iz 1389. godine verovatno je najtačnija rečenica da tok i ishod bitke nisu poznati. Mada je jasno da su oba vladara poginula i da su posledice same bitke bile porazne pre svega samo po jednu stranu. Međutim, mit je ono što se vremenom iskonstruisalo. To je ta priča o izdaji. Naravno da je postojao čovek koji je ubio Murata, vođu Osmanske vojske, ali se vremenom ispregla čitava priča da je reč o oklevetanom junaku koga opet okleveta Vuk Branković koji kasnije izdaje na Kosovu“, precizira Ivanović.

Dodaje da je oko Vidovdana i Kosovskog boja uvek bila prisutna i jaka hrišćanska simbolika.

„Lazar kao Isus Hristos koga izdaje neko kao Juda, Vuk Branković koji jede hleb s njim. Naravno, vremenom se to nadograđivalo kroz epsku poeziju gde  su i ti narodni motivi bili jako prisutni. Ali, to je to stvaranje arhetipova, junaka, vojskovođe, žrtvovanja za veru… I naravno sa druge strane izdajnika jer se u narodnoj tradiciji taj nepovoljni ishod bitke morao objasniti nekim drugim faktorom pošto se naravno priznavalo junaštvo srpskoj strani“, objašnjava ovaj istoričar.