Vidovdan: Srpska tragedija, mit i zavet

Dan kada se sve vidi. Tako Srbi tumače jedan od najvećih crkvenih praznika SPC - Vidovdan. Za sagovornike Kosovo onlajna to je dan brojnih istorijskih prekretnica koji je utkan u srpski nacionalni identitet.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Amosa i Svetog mučenika kneza Lazara i Svete srpske mučenike.

Mada svi povezuju sa Kosovskom bitkom i čuvenom replikom koju je izgovorio Žarko Laušević: “Ko je ko, videće se na Vidovdan” , ovaj izraz je zapravo vezan sa poštovanje i obeležavanje Svetog Vida (Vit - lat. Vitus), sina uglednog senatora sa Sicilije koji je u prvim vekovima hrišćanstva toliko bio posvećen veri u Hrista da je još u mladosti stekao isceljiteljske moći.

Ustalilo se verovanje da se tog dana “otvaraju oči”, odnosno leče očne bolesti. Kasnije je to postala metafora za Kosovsku bitku i kasnije događaje iz istorije.

Dva aspekta praznika

Profesor istorije sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Severnoj Mitrovici Luka Jovanović kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je za Srbe, posebno one na Kosovu, Vidovdan od posebnog značaja iz religijskog i državotvornog aspekta i da je to za njih osnova kulturnog, političkog i verskog života.

“Za Srbe na Kosovu i Metohiji Vidovdan znači praznik u kojem se oni okupljaju. To je opštenarodni praznik. Mi jedino još na Kosovu i Metohiji i u pojedinim krajevima Republike Srpske možemo kod samog naroda osetiti taj značaj Vidovdana koji je imao pre Drugog i pre Prvog svetskog rata, a to je upravo življenje kosovskog mita, odnosno življenje tog Vidovdana 1389. i življenje za dan osvete kosovskih junaka. To je upravo ono što je osnova kulturnog, političkog, pa i verskog života srpskog naroda bila u devetnaestom i u prvoj polovini dvadesetog veka, a danas sve više opet vraća svoj značaj”, smatra Jovanović.

Dodaje da je Vidovdan za Srbe prevashodno značajan u religioznom, a zatim i u državotvornom pogledu.

Ocenjujući da je Kosovska bitka 1389. godine postala sinonim za Vidovdan, Jovanović ukazuje da je tog dana došlo i do obnove srpske državnosti od 1804. godine do danas.

“Ne smemo zaboraviti da su za Vidovdan doneta dva značajna ustava u srpskoj istoriji. Jedan ustav koji mi nazivamo Namesničkim ustavom iz 1869. i drugi čuveni Vidovdanski ustav - prvi ustav Jugoslavije iz 1921. godine”, kaže Jovanović.

Ističe da je zbog ovih činjenica Vidovdan za Srbe praznik koji “stavlja prošlost u prvi plan, ali mu i predočava budućnost”.

“Vidovdan je razmeđa jedne srpske istorije koja Srbe uči onome što je bilo i onome što se desilo i daje mu pouke za ono kako treba da se usmerava. Mi to naročito možemo videti kod naših najumnijih ljudi 19. veka, da svi oni žive za kosovski mit i za celokupno kosovsko stvaralaštvo”, naglašava Jovanović.

Na pitanje zbog čega ovaj praznik izaziva podozrenje u albanskoj zajednici, posebno naučnim krugovima, Jovanović smatra da je problem u tome što Albanci “ne mogu da se nađu” u događaju iz 1389. godine.

“Oni i dalje ne mogu da se nađu u samoj predstavi Vidovdana. Kod albanskih istoričara, u njihovom javnom mnjenju možemo čuti upravo takve replike koje nam govore o tome da su Albanci bili jedna od značajnih okosnica te hrišćanske vojske koja je susrela tursku vojsku na Kosovu Polju. Sa druge strane, možemo čuti taj diskurs da su oni bili značajem deo te suprotne vojske, odnosno te osvajačke vojske, u zavisnosti od onog trenutka kako se njima svidi”, smatra Jovanović.

Ovaj istoričar kaže da su ta različita “tumačenja” pokušaj Albanaca da se svrstaju na pobedničku stranu.

“Kad im odgovara da budu deo hrišćanske koalicije, oni kažu da su bili deo hrišćanske koalicije u kojoj su bili i knez Lazar, Vuk Branković i Vlatko Vuković... A sa druge strane, sete se uvek da je pored Gazimestana blizu i Muratovo turbe. Pa kad im je to zgodno u dnevno -političkim pitanjima i u naučnom narativu, oni se prebace na tu stranu upravo da govore da su ipak muslimani i da kao takvi su ipak učestvovali u strani te pobedničke nazovi osvajačke vojske iako je ta vojska na Kosovu polju 1389. godine bila poražena”, zaključuje Jovanović.

Mitološki koreni

Saradnik Instituta za evropske studije Dušan Ilić ističe da Vidovdan nije vezan isključivo za Kosovski zavet i bitku iz 1389. već ima dublje mitološke korene u srpskom narodu.

“On je bitan iz dva razloga. Prvi razlog je, možemo slobodno reći, opisao profesor Aleksandar Loma u svojoj knjizi Pra Kosovo, gde Vidovdan, odnosno uopšte taj Kosovski zavet, mit ili kako god ga nazivali, nije vezan isključivo za Kosovsku bitku 1389. nego ima šire, odnosno dublje mitološke korene u srpskom narodu. Sa druge strane, on je naravno bitan svim Srbima imajući u vidu značaj Kosovske bitke kao vododelnice u srpskoj nacionalnoj istoriji”, kaže Ilić za Kosovo onlajn.

Dodaje da Vidovdan slave i drugi narodi.

“Nemojte izgubiti iz vida da, na primjer, i dan -danas, u bugarskim dnevno-političkim prepucavanjima, između, naprimer, Bojka Borisova i njegovih oponenata, vrlo se često spominje Vidovdan kao takođe vododelnica, dan kada će se vide ko je kakav. Tako da je taj motiv Vidovdana rasprostranjem ne samo na srpskom nacionalnom prostoru, nego i šire među onim ljudima koji su bili deo srpske kulture”, podseća Ilić.

Komentarišući negativne reakcije koje Vidovdan izaziva među Albancima, Ilić kaže da je to pokušaj brisanja sopstvenog identiteta.

“Današnji Albanci, kao što je to Teodora Toleva u svojoj odličnoj studiji pokazala, su nastali kao rezultanta uticaja velikih sila, između ostalog Austra-ugarske, Vatikana i drugih, krajem 19. i početkom 20. veka. Na taj način se pokušava kroz jednu antagonizaciju prema susednim narodima, prevashodno prema Srbima, da se preseče svaka veza sa prošlošću imajući u vidu da je jedan deo Albanaca ima poreklo u srednjovekovnim Arbanasima koji nisu baš u etnološkom smislu bili mnogo različiti od Srba”, tvrdi Ilić.

Dodaje da je to pokušaj zatiranja onog dela albanskog identiteta i porekla koji je doživljavao srednjovekovnu Srbiju kao svoje “otačastvo”.

“Jedan deo Arbanasa doživljavao je srednjovekovnu Srbiju kao svoju zemlju, kao svoje otačastvo, kako se tada govorilo. Tako da je to jedan nivo brisanja identiteta, odnosno brisanja veze sa sopstvenom prošlošću”, zaključio je Ilić.

Nacionalni identitet

Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić smatra da je Vidovdan deo nacionalnog identita Srba i da to nije praznik koji je uvredljiv ili uperen protiv Albanaca.

“Vidovdan je dan kada su izraženija nacionalna osećanja kod Srba. Obično se vezuje za bitku 1389. godine, Kosovsku bitku koja je odredila sudbinu, ali i identitet srpskog naroda. Nažalost, ali i na sreću, slučajno ili namerno, na Vidovdan su se kroz istoriju dešavali brojni događaji koji odredili istoriju ovog naroda u nekom periodu”, objašnjava Gudžić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Podseća da je na Vidovdan 1869. donet prvi moderan Ustav Knježevine Srbije, ali da je i tog datuma 1914. godine Gavrilo Princip pucao na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

“I taj pucanj Gavrila Principa je bio povod za početak Prvog svetskog rata, jednog od najvećih stradanja u modernoj istoriji Srba, ali i u modernoj istoriji čovečanstva”, naveo je Gudžić.

Ukazuje da je na Vidovdan 1921. donet Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1948. godine Informacioni biro komunističkih zemalja doneo je rezoluciju kojom su prekinuti odnosi Sovjetskog Saveza i zemalja bliskih njemu sa komunističkom Jugoslavijom.

“Na Vidovdan 1989. godine Slobodan Milošević je održao govor kojim je praktično postao vožd Srba. Na Vidovdan 2001. godine isti taj Slobodan Milošević je odveden u Hag. Na Vidovdan 2006. godine je Crna Gora proglasila nezavisnost i odvojila se od Srbije. Tako da je Vidovdan dan kada se srpskom narodu dešavaju važni događaji, a i Vidovdan je deo srpskog nacionalnog identiteta”, istakao je Gudžić.

Ovaj istoričar kaže da Vidovdan ne bi trebalo na bilo koji način da vređa osećanja albanskog naroda.

“Oni apsolutno nemaju nikakvog razloga da Vidovdan smatraju praznikom koji je uvredljiv za Albance. Vidovdan je dan kada su izraženija nacionalna osećanja Srba pošto se vezuje za Kosovsku bitku i on niukom slučaj nije uperen protiv Albanaca. E sada, što političke elite kosovskih Albanaca ljuti i nervira što tog dana Srbi iz svih krajeva sveta žele da dođu na Kosovo, mesto gde se odigrala bitka koja je odredila sudbinu i identitet srpskog naroda i što su tada izraženja nacionalna usećanja, to je već pitanje za kosovske političke elite i institucije”, smatra Gudžić.

Upozorava da Albanci poslednih 25 godina pokušavaju da izgrade narativ da je Kosovo isključivo njihova zemlja gde Srbi nikada nisu živeli.

“Kosovske političke eliti poslednjih 25 godina grade jedan narativ po koma je Kosovo albanska zemlja, koju su Srbi u nekoliko navrata okupirali, najpre u srednjem veku, a kasnije 1912. I taj narativ naravno nema veze sa naučnom istinom i on je u suprotnosti sa zvaničnom naukom i možda iz tog razloga kosovskim političkim elitama smeta Vidovan i žele da ga predstave kao nešto uvredljivo za kosovske Albance”, zaključuje Gudžić.

Tradicija i vera

Vidovdan ima značaj i za Srbe u regionu, a predsednik Saveza srpskih udruženja Hrvatske iz Vukovara Dragan Crnogorac ističe da je za srpski narod, ma gde god da živi - to veliki praznik i da je važno da bez obzira na svakodnevne pretnje i napade nikada ne zaborave ko su i šta su.

“Bez obzira na svakodnevne pretnje i napade držimo do svoga. Jer, ako zaboravimo svoje praznike, svece, ko smo i šta smo, onda ostajemo ljudi bez ičega, ne pripadamo nikome, nemamo svoju veru, nemamo svoju naciju, svoj jezik i pismo. Ovako, barem znamo da smo na dobrom putu kojeg ćemo uvek da se držimo i čuvamo i obeležavamo sve naše praznike, velike datume, istorijske ličnosti i sve ono što nas obeležava kao ljude, kao Srbe, pravoslavne hrišćane”, kaže Crnogorac za Kosovo onlajn.

Dodao da su Srbi u Hrvatskoj ponosni na svoju tradiciju i veru.

“Mi Srbi u Hrvatskoj smo ponosni, ponosni smo što smo Srbi, što imamo tako lepe dane i praznike i istoriju i to nesebično pokazujemo”, naglasio je on.

Ističe da Srbi imaju dugačku tradiciju kroz koju su pokazivali da su spremni da svoje živote stave “pred istorijski sud čast” i da to mnogim drugim narodima smeta.

“Kada nam je bilo najteže stavili smo svoje živote pred istorijski sud časti. A, oni narodi koji nemaju tako veliku i dugačku istoriju i svoje države verovatno su na neki način zavisni, pa onda i ne vole kada mi obeležavamo neke velike događaje iz naše istorije kao što je Vidovdan. I verovatno na neki način šalju poruku da na takav način nismo ni dobrodošli”, zaključuje Crnogorac.