Porast zagađenja vazduha na Kosovu za 26 odsto, lekari upozoravaju na trajne posledice

Emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine u vazduhu porasle su u 2024. godini za skoro 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazao je najnoviji izveštaj Evropske komisije o Kosovu, piše Gazeta ekspres.

Prema ovom izveštaju, nivo sumpor-dioksida porastao je sa 10.495 tona u 2023. na 11.713 tona u 2024. godini. Nivo azotnih oksida porastao je sa 11.384 tone u 2023. na 16.851 tonu u 2024. godini, a nivo prašine sa 4.742 tone na 5.606 tona.

Stručnjak za okolinu Besnik Šabiju naveo je termoelektrane na ugalj kao glavni izvor pogoršanja zagađenja vazduha.

„Videli smo da su ministarstvo i vlada stimulisali grejanje na struju i znamo da glavni izvor električne energije u našoj zemlji dolazi iz elektrana. Toplota koja dolazi iz električne energije povećava potrebu da elektrane rade još više, a u ovom slučaju, emisija sumpora, azota i prašine se takođe povećava“, rekao je Šabiu.

Pulmolog Skender Baca upozorava da ovi zagađivači imaju direktan uticaj na ljudsko zdravlje, sa trajnim posledicama.

„Prvo, bronhijalni epitel se oštećuje, a kasnije, ako prodre na nižim nivoima u bronhiole i alveole, onda je rizik najveći i šteta je veća. Šteta može biti akutna, za vrlo kratko vreme gde se može popraviti i ne ostavlja posledice. Ali šteta može biti i hronična, i tada je problem što je šteta nepovratna. Uticaj ovih hemikalija ostavlja tragove, ostavlja ožiljke, ostavlja doživotne posledice čak i nakon što više nisu prisutne“, objasnio je Baca.

Izveštaj Evropske komisije o napretku takođe upozorava da se kvalitet vazduha na Kosovu nije poboljšao u ovoj godini.